Краљ Италије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Краљ Италије је титула, коју су преузели бројни владари након пада Западног римског царства. Међутим до 1861, ниједан краљ Италије није владао целим Апенинским полуострвом.

Варварски краљеви Италије[уреди]

Одоакар је 476. збацио последњег владара Западног римског царства. Цар Зенон га је именовао војводом Италије, а Одоакар је себе звао краљем Италије. Теодорик Велики је 483. поразио Одоакара и започео је нову династију варварских краљева Италије. Остроготска власт над Италијом окончана је 553. када је Византија освојила Италију.

Остроготи[уреди]

Остроготско краљевство је освојила Византија.

Лангобарди[уреди]

Албоин предводи Лангобарде и 568. успостављају варварску државу у Италији.

Франачки краљеви[уреди]

Пипин II од Италије је био трећи син Карла Великог и крунисан је 781. као краљ Италије. Владао је Северном Италијом, док је Централном Италијом владала Папска држава.

Између 888. и 961. обично би било неколико претендената на престо, а некад и неколико крунисаних.

Краљеви под Светим Римским царством[уреди]

Од 962. до 1806. краљевство Италија је било потчињено Светом римском царству, тако да су цареви Светог римског царства били и краљеви Италије. Једини независни претендент на том трону је био Ардуин Иврејски. После владавине Фридриха Барбаросе (11521190) царску власт у Италији почињу угрожавати градови, тако да су цареви од тада морали базирати своју власт на сарадњи са тим државама.

Наполеонска ера[уреди]

Савојска династија - Краљевина Италија[уреди]

Спољашње везе[уреди]