Лотар I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лотар I

Лотар I
Лотар I

Датум рођења 795.
Датум смрти 2. март 855.
Претходник/ци Луј Побожни
Наследник/ци Лудовик II
Порекло и породица
Династија Каролинзи
Отац Луј Побожни
Потомство Лудовик II
Лотар II
Карло Провансалски

Лотар I (7952. март 855) је био цар Светог римског царства (840—855) и краљ Италије (818—855). Био је најстарији син Луја Побожног. Био је наследник целог Каролиншког царства, али требао га је делити са браћом. Водио је са оцем неколико грађанских ратова око права наслеђа.

Након смрти Луја Побожног желео је да влада самостално али су га браћа, Карло Ћелави и Лудвиг Немачки, присилили Верденским уговором (843) да подели власт са њима. Тако се Франачка распала на три дела: Француску, Немачку и Италију.

Подела царства, по коме Лотару припада највећи део[уреди]

Постао је 815. краљ Баварске. Када је Луј Побожни поделио 817. царство на своје синове и одредио правила наслеђивања, Лотар је постао савладар са оцем Лујем Побожним. Лотар је тада добио највећи део, одређено је да буде цар и да су му браћа подређена. Пипин Аквитански и Лудвиг Немачки су тада добили Аквитанију, односно Баварску.

Лотару је тада одређена Гвоздена круна Ломбардије, коју је тада држао нећак Луја Побожног Бернард. Бернард се побунио због тога што је Италија одређена Лотару. Због тога је Бернард утамничен. Када је Бернард умро у затвору Лотар 818. добија италијанско краљевство. Крунисан је као цар 5. априла 823. у Риму.

Новембра 824. издаје статут по коме је секуларна власт изнад папинске власти.

Грађански ратови[уреди]

Када се Лују Побожном родио син Карло Ћелави, настаје велики проблем. Територије су већ биле подељене и нико није хтео да даје свој део Карлу Ћелавом. У Вормсу 829. Луј Побожни додељује Карлу Ћелавом Алемању, која је дотад била обећана Лотару. Лотар се на то буни. Прва побуна је започела 830. побуном сва три сина против оца, кога су успели свргнути. Луј Побожни је успео да приволи обећањима другачије прерасподеле Пипина Аквитанског и Лудвига Немачког, па га они пуштају и поново враћају на престо. Луј Побожни тада лишава Лотара царске титуле и одузима му Италију, коју даје Карлу Ћелавом.

Друга побуна избија 832. Лотар је уз сагласност браће свргнуо 833. Луја Побожног. Међутим побуна племства је вратила Луја Побожног поново на трон, а Лотар је побегао у Бургундију.

У трећем грађанском рату Лотар учествује на страни Луја Побожног у борби против Лудвига Немачког и Пипина Аквитанског. Луј Побожни тада враћа Лотару Италију и царску позицију.

После смрти Луја Побожног[уреди]

Када је умро Луј Побожни 840, царска овлашћења су предана Лотару. Лотар није хтео да се држи договора о подели царства, него је хтео све за себе. Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су скупили војску против Лотара. Побеђују Лотара у бици код Фонтеноа 25. јуна 841. године. Лотар је побегао после битке у Ахен. Почео је рат против браће, настојећи пљачкати им територије, али Лудвиг и Карло су били јачи, па Лотар напушта Ахен. Са собом је понео све благо.

Мировни преговори међу браћом су дуго трајали, а завршили су се Верденским споразумом 843. по коме се Франачко царство дели на три државе. Лотар добија статус цара, Северну Италију и дуге територије између Рајне и Роне од Медитерана до Северног мора.

После Верденског споразума[уреди]

Лотар је Италију предао свом најстаријем сину Лудовику II. Имао је много проблема у одбрани од Викинга и Сарацена. Када је постао јако болестан 855. поделио је краљевство својој тројици синова:

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Луј I Побожни
цар Светог римског царства
(840855)
Наследник:
Лудовик II
Претходник:
Бернар од Италије
Краљ Италије
(818855)
Наследник:
Лудовик II
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}