Агостичка интеракција
Агостичка интеракција је термин у органометалној хемији за интеракције координативно-незасићеног прелазног метала са C-Х везом, код којих два електрона који формирају C-Х везу улазе у празну д-орбиталу прелазног метала, чиме се формира двоелектронска трицентарска веза.[1] Многе каталитичке трансформације, на пример оксидативна адиција и редуктивна елиминација, се одвијају преко интермедијера који садржи агостичке интеракције. Агостичке интеракције су заступљене широм органометалне хемије са алкил, алкилиден, и полиенил лигандима.[2][3]
Кратке интеракције између угљоводоничних супституената и координатно незасићених металних комплекса су познате од 1960-тих. На пример, у трис(трифенилфосфин) рутенијум дихлориду, постоји кратка интеракције између рутенијум(II) центра и атома водоника у орто позицији једног од девет фенил прстена.[4] Бројни борохидридни комплекси, који су кристалографиски изучавани, се могу описати користећи модел двоелектронско трицентарске везе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ИУПАЦ. „агостиц интерацтион”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
- ^ Маурице Броокхарт; Малцолм L. Х. Греен (1983). „Царбон-хyдроген-транситион метал бондс”. Ј. Органомет. Цхем. 250: 395. дои:10.1016/0022-328X(83)85065-7..
- ^ Маурице Броокхарт; Малцолм L. Х. Греен; Герард Паркин (2007). „Агостиц интерацтионс ин транситион метал цомпоундс”. Проц. Нат. Ацад. Сци. 104 (17): 6908—14. Бибцоде:2007ПНАС..104.6908Б. ПМЦ 1855361
. ПМИД 17442749. дои:10.1073/пнас.0610747104.
- ^ Сам Ј. Ла Плаца; Јамес А. Иберс. „А Фиве-Цоординатед д6 Цомплеx: Струцтуре оф Дицхлоротрис(трипхенyлпхоспхине)рутхениум (II)”. Инорг. Цхем. дои:10.1021/иц50028а002.
