Хемијска веза

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хемијска веза је привлачна сила између два атома настала интеракцијом њихових периферних електрона. Сила је много јача од енергије топлотног креатња тако да су атоми трајно везани образујући стабилну групу - молекул. Електрони су истог наелектрисања па би требало да се одбијају, међутим, у електронским орбиталама спаривање њихових спинова стабилизује електронске парове и укупан ефекат је образовање стабилне везе.[1]

Типови хемијских веза[уреди]

Два основна типа хемијске везе су јонска и ковалента али се у природи срећу и 'мешане' везе, т. ј., оне које имају делимично јонски и делимично ковалентни карактер.[2]

Јонска веза[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Јонска веза

Јонска веза се остварује између атома са изразито различитим афинитетом за електрон (различитим електронегативностима), рецимо између алкалних метала (који лако отпуштају електрон) и халогених атома (који лако примају електрон). Тада атом који отпусти електрон постаје позитивни јон а онај који га прима негативни. Јонска је веза између натријума и хлора у кухињској соли, Na+Cl-. Јонска веза се често формира између атома метала и неметала.[3]

Ковалентна веза[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ковалентна веза

Ковалентна веза настаје између атома који имају сличне афинитете према електрону па електрон који учествује у стварању везе остаје између атома. Пошто сваки атом даје по један електрон (некада може и више) онда долази до образовања електронског пара. Ковалентне везе формирају првенствено атоми неметала.[4]

Ковалентна веза може бити поларна и неполарна. Ако су атоми баш исти (или веома слични) онда је неполарна јер се центар електронског пара налази на средини између два атома. Ако су атоми различити веза је поларна јер се средиште електронског пара помера ка атому са већим афинитетом па негде има мало више позитивног а негде више негативног наелектрисања. У поларној вези долази до размицања центара позитивног и негативног наелектрисања, дакле, долази до поларизације. Неполарна ковалентна веза је, рецимо, у молекулу кисеоника, О2, а поларна у молекулу угљенмоноксида, CO.

Метална веза[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Метална веза

Неке особине метала (електрична проводљивост, топлотна проводљивост) се не могу објаснити помоћу јонске и ковалентне везе. Због тога се код метала претпоставља постојање металне везе. Метална веза има двије теорије: (1) теорија слободног електрона и (2) теорија електронске врпце

Референце[уреди]

  1. ^ Peter Atkins, Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th edition ed.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393. 
  2. ^ Weinhold, F.; Landis, C. (2005). Valency and bonding. Cambridge. стр. 96-100. ISBN 978-0-521-83128-4. 
  3. ^ Atkins, Peter; Loretta Jones (1997). Chemistry: Molecules, Matter and Change. New York: W. H. Freeman & Co.. стр. 294-295. ISBN 978-0-7167-3107-8. 
  4. ^ Lewis, Gilbert N. (1916). „The Atom and the Molecule“. Journal of the American Chemical Society 38: 772. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хемијска веза


Литература[уреди]

  • Weinhold, F.; Landis, C. (2005). Valency and bonding. Cambridge. стр. 96-100. ISBN 978-0-521-83128-4. 
  • Atkins, Peter; Loretta Jones (1997). Chemistry: Molecules, Matter and Change. New York: W. H. Freeman & Co.. стр. 294-295. ISBN 978-0-7167-3107-8. 

Спољашње везе[уреди]