Акрукс

С Википедије, слободне енциклопедије
Akruks

Pozicija Akruksa
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Južni krst
Rektascenzija 12h 26m 35.89522s[1]
Deklinacija −63° 05′ 56.7343″[1]
Prividna magnituda (V) 0.76[2] (1.33 + 1.75)[3]
Karakteristike
Spektralni tip B0.5IV + B1V[4]
B−V indeks boja −0.26[2]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−11.2 / −0.6[5] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −35.83[1] mas/g
Dek.: −14.86[1] mas/g
Paralaksa (π)10.13 ± 0.50[1] mas
Rastojanje320 ± 20 ly
(99 ± 5 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−3.77[6] (−2.2 + −2.7[7])
Орбита[8]
Примарнаα Цруцис Аа
Компањонα Цруцис Аб
Период (P)75,7794±0,0037 д
Ексцентрицитет (е)0,46±0,03
Апсидна епоха (Т)2417642,3±1,6 ЈД
Аргумент перихела (ω)
(секундарни)		21±6°
Полуамплитуда (K1)
(примарна)		41,7±1,2 km/s
Detalji
α1
Masa17.80 + 6.05[3] M☉
Poluprečnik7.8[9] R☉
Луминозност25,000[10] L☉
Температура24,000[11] К
Ротациона брзина (v sin i)120[11] km/s
α2
Masa15.52[3] M☉
Poluprečnik5.4 R☉
Луминозност16,000[10] L☉
Температура28,000[11] К
Ротациона брзина (v sin i)200[11] км/с
Старост10.8[12] Myr
Друге ознаке
α Цруцис, ХИП 60718, ЦПД−62°2745, WДС Ј12266-6306, ЦЦДМ Ј12266-6306
α1 Цру: Ацруx, ХР 4730, ХД 108248, ФК5 462, ГЦ 16952, 26 Г. Цруцис
α2 Цру: ХР 4731, ХД 108249, ГЦ 16953, 2МАСС Ј12263615-6305571, 27 Г. Цруцис
Референтне базе података
SIMBADα Цру
α1 Цру
α2 Цру

Акрукс или α Крусис (латинизовано до Алфа Крусис, скраћено Алфа Кру, α Кру) јесте вишеструки звездани систем удаљен 321 светлосних година од Сунца[1][13] у сазвежђу Јужни крст и део истоименог астеризма. Са комбинованом видљивом магнитудом од +0.76, то је најсветлији објекат у Јужном крсту и 13. најсветлија звезда на ноћном небу. То је најјужнија звезда прве магнитуде, 2,3 степена јужније од Алфа Кентаурија.[14]

Гледано голим оком Акрукс се појављује као једна звезда, али у стварности је то вишеструки звездан систем који садржи шест компоненти. Посматрано кроз оптичке телескопе Акрукс се појављује као трострука звезда, чије су две најсјајније компоненте визуелно раздвојене око 4 лучне секунде и познате су као Акрукс А и Акрукс Б, α1 Крусис и α2 Крусис, или α Крусис А и α Крусис Б. Обе компоненте су звезде типа Б, и многоструко су масније и блиставије од Сунца. Сам α1 Крусис је спектроскопски бинар са компонентама означеним са α Крусис Аа (званично назван Акрукс, што је историјски назив целог система)[15][16] и α Крусис Аб. Његове двокомпонентне звезде описују орбиту сваких 76 дана на растојању од око 1 астрономске јединице (АУ).[10] Акрукс C је удаљенија пратећа звезда, која формира троструку звезду гледано кроз мале телескопе.

Номенклатура[уреди | уреди извор]

Сазвежђе Јужни крст

α Цруцис (латинизирано у Алфа крст) је Бајерова ознака система; α1 и α2 Цруцис су две од његових главних компоненти звезда. Ознаке ова два конституента као Ацруx А и Ацруx Б и компоненти Ацруx Аа и Ацруx Аб, произилазе из конвенције коју користи Вашингтонски каталог вишеструкости (WМЦ) за системе више звезда, а који је усвојила Међународна астрономска унија (ИАУ).[17]

Историјски назив Ацруx за α1 Цруцис је „американизам“ скован у 19. веку, али је у општу употребу ушао тек средином 20. века.[18] Годне 2016, Међународна астрономска унија је организовала Радну групу за имена звезда (WГСН)[19] за каталогизацију и стандардизацију имена звезда. WГСН наводи да у случају више звезда, име треба разумети као приписано најсјајнијој компоненти по визуелној сјајности.[20] WГСН је одобрио име Ацруx за звезду Ацруx Аа 20. јула 2016. и сада је тако унето у ИАУ Каталог имена звезда.[16]

Пошто је Ацруx на -63° деклинације, што га чини најјужнијом звездом прве магнитуде, видљив је само јужно од географске ширине 27° северно. Једва се уздиже из градова као што су Мајами, Сједињене Државе, или Карачи у Пакистану (оба око 25°Н), а уопште не из Њу Орлеанса у Сједињеним Државама или Каира у Египту (оба око 30°Н). Због аксијалне прецесије Земље, звезда је била видљива древним хиндуистичким астрономима у Индији који су је назвали Три-шанку. Такође је била видљива старим Римљанима и Грцима, који су је сматрали делом сазвежђа Кентаура.[21]

На кинеском, 十字架 (Схí Зì Јиà, „Крст“), односи се на астеризам који се састоји од Акрукса, Мимосе, 十字架二 (Схí Зì Јиà èр, „Друга звезда крста“).[22]

Ова звезда је позната као Естрела де Магалхãес („Магеланова звезда“) на португалском.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ ван Лееуwен, Ф. (новембар 2007), „Валидатион оф тхе неw Хиппарцос редуцтион”, Астрономy анд Астропхyсицс, 474 (2): 653—664, Бибцоде:2007А&А...474..653В, арXив:0708.1752 Слободан приступ, дои:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. ^ а б Цорбен, П. M. (1966). „Пхотоелецтриц магнитудес анд цолоурс фор бригхт соутхерн старс”. Монтхлy Нотес оф тхе Астрон. Соц. Соутхерн Африца. 25: 44. Бибцоде:1966МНССА..25...44Ц. 
  3. ^ а б в Токовинин, А. А. (1997). „МСЦ - а цаталогуе оф пхyсицал мултипле старс”. Астрономy анд Астропхyсицс Супплемент Сериес. 124 (1): 75—84. Бибцоде:1997А&АС..124...75Т. ИССН 0365-0138. дои:10.1051/аас:1997181 Слободан приступ. 
  4. ^ Хоук, Нанцy (1979), „Мицхиган цаталогуе оф тwо-дименсионал спецтрал тyпес фор тхе ХД старс”, Анн Арбор : Депт. Оф Астрономy, 1, Бибцоде:1978мцтс.боок.....Х 
  5. ^ Wилсон, Ралпх Елмер (1953). „Генерал Цаталогуе оф Стеллар Радиал Велоцитиес”. Царнегие Институте Wасхингтон D.ц. Публицатион. Бибцоде:1953ГЦРВ..C......0W. 
  6. ^ Калтцхева, Н. Т.; Голев, V. К.; Моран, К. (2014). „Массиве стеллар цонтент оф тхе Галацтиц суперсхелл ГСХ 305+01-24”. Астрономy & Астропхyсицс. 562: А69. Бибцоде:2014А&А...562А..69К. арXив:1312.5592 Слободан приступ. дои:10.1051/0004-6361/201321454. 
  7. ^ Ван Де Камп, Петер (1953). „Тхе Тwентy Бригхтест Старс”. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц. 65 (382): 30. Бибцоде:1953ПАСП...65...30В. дои:10.1086/126523 Слободан приступ. 
  8. ^ Тхацкераy, А. D.; Wегнер, Г. (април 1980), „Ан импровед спецтросцопиц орбит фор α1 Цруцис”, Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy, 191 (2): 217—220, Бибцоде:1980МНРАС.191..217Т, дои:10.1093/мнрас/191.2.217 Слободан приступ 
  9. ^ https://www.wolframalpha.com/input/?i=acrux+luminosity
  10. ^ а б в Kaler, James B. (2002). „Acrux”. The Hundred Greatest Stars. стр. 4–5. ISBN 978-0-387-95436-3. doi:10.1007/0-387-21625-1_2. 
  11. ^ а б в г Dravins, Dainis; Jensen, Hannes; Lebohec, Stephan; Nuñez, Paul D. (2010). „Stellar intensity interferometry: Astrophysical targets for sub-milliarcsecond imaging”. Proceedings of the SPIE. Optical and Infrared Interferometry II. 7734: 77340A. Bibcode:2010SPIE.7734E..0AD. arXiv:1009.5815 Слободан приступ. doi:10.1117/12.856394. 
  12. ^ Tetzlaff, N.; Neuhäuser, R.; Hohle, M. M. (2011). „A catalogue of young runaway Hipparcos stars within 3 kpc from the Sun”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 410 (1): 190—200. Bibcode:2011MNRAS.410..190T. arXiv:1007.4883 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17434.x. 
  13. ^ Perryman, Michael (2010), „The Making of History's Greatest Star Map”, The Making of History's Greatest Star Map, Astronomers’ Universe, Heidelberg: Springer-Verlag, Bibcode:2010mhgs.book.....P, ISBN 978-3-642-11601-8, doi:10.1007/978-3-642-11602-5 
  14. ^ Bordeleau, André G. (12. 8. 2013). „Federative Republic of Brazil: Constellations in the Breeze”. Flags of the Night Sky. New York: Springer. стр. 1—72. ISBN 978-1-4614-0928-1. doi:10.1007/978-1-4614-0929-8_1. 
  15. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  16. ^ а б „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 21. 11. 2016. 
  17. ^ Hessman, F. V.; Dhillon, V. S.; Winget, D. E.; Schreiber, M. R.; Horne, K.; Marsh, T. R.; Guenther, E.; Schwope, A.; Heber, U. (2010). „On the naming convention used for multiple star systems and extrasolar planets”. arXiv:1012.0707 Слободан приступ [astro-ph.SR]. 
  18. ^ Memoirs of the Rev. Walter M. Lowrie: missionary to China (1849), p. 93. Described as an "Americanism" in The Geographical Journal, vol. 92, Royal Geographical Society, 1938.
  19. ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Приступљено 22. 5. 2016. 
  20. ^ „Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 2” (PDF). Приступљено 12. 10. 2016. 
  21. ^ Richard Hinckley Allen, Star Names: Their Lore and Meaning, Dover Books, 1963.
  22. ^ 香港太空館 - 研究資源 - 亮星中英對照表 Архивирано 2010-09-03 на сајту Wayback Machine, Хонг Конг Спаце Мусеум. Аццессед он лине Новембер 23, 2010.
  23. ^ Силва, Гуилхерме Марqуес дос Сантос; Рибас, Фелипе Брага; Фреитас, Мáрио Сéргио Теиxеира де (2008). „Трансформаçãо де цоорденадас аплицада à цонструçãо да маqуете тридименсионал де ума цонстелаçãо”. Ревиста Брасилеира де Енсино де Фíсица. 30: 1306.1—1306.7. дои:10.1590/С1806-11172008000100007 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Akruks&oldid=27677141”