Амурски леопард

С Википедије, слободне енциклопедије

Амурски леопард
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Ред: Царнивора
Подред: Фелиформиа
Породица: Фелидае
Род: Пантхера
Врста:
Подврста:
П. п. ориенталис
Триномијално име
Пантхера пардус ориенталис
Распрострањеност врсте.
Синоними

Пантхера пардус амуренсис

Сибирски леопард или амурски леопард (лат. Panthera pardus orientalis), је критично угрожена подврста леопарда. То је једна од најређих врста дивљих мачака у свету. 2007. године само 19-26 јединки је било у дивљини. Уз помоћ заштите тај број се попео на 103 у 2018. години.[2] Његово име потиче од реке Амур која се налази у Сибиру, такође ова врста је позната као и леопард са Далеког истока.

Изглед[уреди | уреди извор]

Од осам подврста леопарда, Амурски показује највеће одступање у шарама крзна. Боја крзна код ове подврсте је бледо жута (поготову зими), по којем су збијено распоређене црне мрље. Дебљина крзна варира од 2,5 cm током лета до 7,5 cm током зиме.

Стање у дивљини и у зоолошким вртовима[уреди | уреди извор]

Ова подврста леопарда живи најсеверније од свих осталих. Простор на коме живи Сибирски леопард поклапа се са простором на коме живи и Сибирски тигар код којег се ареал распрострањенсти продужава ка северу. Некадашњи ареал Сибирског леопарда простирао се североисточном Кином, јужним делом Русије све до Корејског полуострва. Овај се простор драматично смањио током двадесетог века, услед уништења природног окружења у коме живи и ловом. Већина данашње популације настањена је у Русији односно на њеном делу који се граничи са Кином. Сибирски леопард је нестао из дивљине у Јужној Кореји током шездесетих година прошлог века, иако постоје непроверени докази да је неколико леопарда још увек преостало на граници између Северне и Јужне Кореје. Највероватније да још увек има леопарда у забаченим северним деловима Северне Кореје који се граниче са Кином али највероватније да су ти леопарди прешли границу и из Русије дошли у Кореју. Ова врста је уписана као угрожена на IUCN и CITES листу којој је потребна заштита. Око триста јединки ове врсте налази се у зоолошким вртовима широм Европе, Северне Америке и држава бившег Совјетског савеза, већина тих јединки укључена је у програм очувања и размножавања у заточеништву.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ловокрадице представљају главну опасност по леопарде директно, односно индиректно убијањем њиховог природног плена. Ловокрадице чине како сиромашни руски држављани тако и новопечени руски богаташи који већином долазе из града Владивостока, али такође и кинески држављани који илегално прелазе границу. Ловци убијају више јеленова него што је дозвољено тако самњујући број потенцијалног извора плена за леопарде. Током 2002. године у Русији је пронађено девет кожа ове врсте, а најмање две су убијене у Кини. Такође на смањење леопарда утичу и намерно изазвани пожари, које стварају локални становници да би спалили растиње и омогућили раст папрати која је веома популарна као додатак јелима у Русији и Кини. Негативни утицаји размножавања блиских рођака, који су последица мале генетичке разноврсности услед самњења популације. Јединке које настану оваквим путем веома су неотпорне и подложне разним обољењима. Развојни пројекти такође утичу као што су изградња гасовода и железнице. 2005. и 2006. удружење Лондонски зоолога и других чланица ALTA водили су успешну светску кампању против изградње завршног дела гасовода који би ишао до северног дела Јапанског мора који би пролазио подручјем насељеним леопардом. Последњих година природно окружење Русије пати од незаинтересованости власти да нешто предузме по том питању. Негативна одлука још од 2000. године укључује смањење броја инспектора при Државном комитету за очување природе за приближно 80% који се баве заштитиом шума и животиња. ALTA је ораганизација створена са намером да се заштите сибирски тиргови и леопарди, много година чланови ове организације развијали су и финансирали програм очувања ових двеју врста. Они су развили програм који укључује простор Русије и североисточне Кине, а обухвата:

  1. забрану ловокрађења;
  2. забрану паљења шума;
  3. исплату надокнаде за стоку убијену од стране тигрова и леопарда;
  4. правилна едукација јавности и њихово укључивање у програме;
  5. надзор популације бројањем трагова и видео надзором;
  6. еколошко и биоздравствено истраживање популације;
  7. помоћ заштићеним подручјима;
  8. стварање политике за очување ових врста;
  9. конверзација сибирског леопарда у Кини.

Екологија врсте[уреди | уреди извор]

Мужјак сибирског леопарда је тежак у поросеку између 32-48 kg са изузетком врло крупних мужјака који могу бити тешки између 65 и 70 kg. Женке су мање од мужјака и теже 25-43 kg. Главни плен су им јеленови и срндаћи, као и зечеви и јазавци. Доказано је да популација леопарда не стоји добро тамо где територију деле са тигровима, ово не важи за Русију. Студије су показале да у Русији повећана популација тигрова не утиче на популацију леопарда. Леопарди у заточеноштву доносе на свет младе крајем пролећа и почетком лета. После бременитости која траје дванаест недеља, рађа се од једног до четири младунца обично два, који остају са мајком две године. Женке постају плодне са три до четири године. У дивљини леопарди живе 10 до 15 године у заробљеништву до 20.

Медији[уреди | уреди извор]

Женка са младунцем сибирског леопарда појављује се у две епизоде ББЦ-јеве серије „Планета земља“ (енгл. Planet Earth).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cat Specialist Group − У. Бреитенмосер, C.Бреитенмосер-Wурстен, П.Хенсцхел, L.Хунтер (2008). Panthera pardus orientalis. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2006. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 21. октобар 2009. 
  2. ^ "Амур Леопард Популатион Триплес — то 103"

Спољашње везе[уреди | уреди извор]