Азидоморфин

С Википедије, слободне енциклопедије
Азидоморфин
IUPAC име
6-β-азидо- 4,5-α-епокси- 17-метил- морфинан- 3-ол
Идентификатори
CAS број22952-87-0 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 5488848
ChemSpider4590009 ДаY
СинонимиАзидоморпхине
Хемијски подаци
ФормулаC17H20N4O2
Моларна маса312,366 g/mol
  • [N-]=[N+]=N\[C@H]4[C@@H]5Oc1c2c(ccc1O)C[C@H]3N(CC[C@]25[C@H]3CC4)C
  • InChI=1S/C17H20N4O2/c1-21-7-6-17-10-3-4-11(19-20-18)16(17)23-15-13(22)5-2-9(14(15)17)8-12(10)21/h2,5,10-12,16,22H,3-4,6-8H2,1H3/t10-,11+,12+,16-,17-/m0/s1 ДаY
  • Key:KZOKOEQTKWBKOK-XHQKLZHNSA-N ДаY

Азидоморфин[1] је опијатни аналог који је изведен из морфина, тако што је 7,8 двострука веза била засићена и 6-хидроксилна група замењена азидном групом.[2]

Азидоморфин се везује са високим афинитетом за ми опиоидни рецептор,[3] и око 40x је потентнији од морфина ин виво. Он има слично дејсто са морфином укључујући аналгезију, седацију и респираторну депресију. Међутим утврђено је да има нешто мању склоност изазивања зависности.[4][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ УС патент 3880862, Мелтзер, Р. I., "6β-Азидо-17-цyцлоалкyлметхyл-4,5α-епоxyморпхинан-3-олс", иссуед 29. 4. 1975., ассигнед то Wарнер-Ламберт 
  2. ^ Кнолл, Ј.; Фüрст, С.; Келемен, К. (1973). „Тхе пхармацологy оф азидоморпхине анд азидоцодеине”. Јоурнал оф Пхармацy анд Пхармацологy. 25 (12): 929—939. ПМИД 4150295. 
  3. ^ Хорвáтх, К.; Wоллеманн, M. (1986). „Азидоморпхине ис ан агонист оф хигх-аффинитy опиоид рецептор биндинг ситес”. Неуроцхемицал Ресеарцх. 11 (11): 1565—1569. ПМИД 2825053. 
  4. ^ Кнолл, Ј. (1979). „Азидоморпхинес: А неw фамилy оф потент аналгесицс wитх лоw депенденце цапацитy”. Прогресс ин Неуропсyцхопхармацологy. 3 (1–3): 95—108. ПМИД 45567. 
  5. ^ Хилл, Р. C.; Роемер, D.; Буесцхер, Х. (1977). „Инвестигатионс оф тхе аналгесиц анд морпхине-лике пропертиес оф азидоморпхине”. Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 201 (3): 580—586. ПМИД 405472. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]