Billie Jean

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили тенисерку, погледајте чланак Били Џин Кинг.
Billie Jean
Сингл извођача Мајкл Џексон
са албума Thriller
Izdat2. januar, 1983.
Format7" singl
Snimljen1982.
ŽanrDens-pop, ritam i bluz, fank
Dužina4:55
IzdavačEpic Records
ТекстописацМајкл Џексон
ПродуцентКвинси Џонс, Мајкл Џексон
Синглови Мајкл Џексон
„The Girl Is Mine“
(1982) 		„Billie Jean“
(1983) 		„Beat It“
(1983)

„Billie Jean“ је ритам и блуз, денс-поп и фанк пјесма америчког извођача Мајкла Џексона. Написао ју је Џексон док ју је продуцирао Квинси Џонс за пјевачев шести соло албум, „Thriller“ (1982). Пјесма се једва нашла на албуму због многих неслагања између поменуте двојице. Њени стихови алудирају на истинито животно искуство у којем је ментално болесна обожаватељка тврдила да је Џексон отац једног од њених близанаца. Позната је по својственом басу и Џексоновим вокалним штуцањима. Миксована је 91 пут од стране Бруса Сведијена прије него што је финализована.

Након успјешног пласмана сингла „The Girl Is Mine“ на топ-листама, „Billie Jean“ је издата 2. 1. 1983, као албумов други сингл. Била је комерцијално и критички успјешна широм свијета. Постала је један од најпродаванијих синглова 1983, заузимајући истовремено прва мјеста у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству. Навођена као једна од најреволуционарнијих пјесама икада, сертификована је платинастим тиражом 1989.

Одликована многим признањима и наградама (међу којим и двјема Греми наградама, једном Америчком музичком наградом и увођењем у „Кући славних продуцената спотова“) пјесма и њен спот су катапултирали „Thriller“ на чело најпродаванијих албума свих времена. Пјесма је промовисана кратким филмом који је срушио расне баријере на Музичкој телевизији као први спот једног црног извођача који се приказивао на њој и Емијем номинованим наступом са „Мотауна 25“ гдје је Џексон премијерно приказао мјесечев ход. Такође је промовисана Пепси рекламама. Током снимања једне од реклама, Џексон је погођен ватрометом. Коришћена и прерађивана од стране многих савремених извођача, „Billie Jean“ је учинила Џексона међународном поп иконом.

Позадина[уреди | уреди извор]

Џексон је у својој аутобиографији „Moon walk“ написао како је пјесма била базирана на дјевојкама са којим су се он и његова браћа често сусретали као чланови бенда Џексон 5:[1][2][3] „Били Џин је анонимна. Она је оличење многих дјевојака. Те особе су називане групи дјевојкама у току шездесетих.“ Додао је: „Оне би се налазиле код врата бекстејџа када би дошао неки бенд у граду да би успоставиле однос са члановима, тако да мислим да сам написао пјесму користећи искуство моје браће када сам био мали. Било је пуно дјевојака као што је Били Џин. Свака је тврдила да њихов син припада једном од моје браће.“[4]

Џексонов биограф, Ренди Тараборели, промовисао је теорију да је Били Џин одвојена од стварног животног искуства са којима се пјевач 1981. године суочио. У књизи „The Magic & The Madness“ је објавио како је једна млада жена написала писмо Џексону у ком га је информисала како је он отац једног од њених близанаца.[5][6] Џексон који је званично добио писмо оваквог садржаја никада није упознао ову жену, и игнорисао је писмо. Та жена је слала све више писама Џексону тврдећи како га воли и да жели бити са њим. Писала је колико би срећни били подижући дијете заједно. Осуђивала је како Џексон може да игнорише своју сопствену крв. Писма су ометала пјевача до те мјере да је имао ноћне море.[5]

Након писама Џексон је примио пошиљку која је садржала фотографију обожаваоца, као и писмо и пиштољ. Џексон је био уплашен- у писму је тражено да поп звијезда изврши самоубиство извјесног дана у специфично вријеме. Обожаватељ би то исто урадио, убио би „њихову“ бебу. Написано је да ако не могу да буду заједно у овом животу, биће у следећем. На мајчину ужаснутост Џексон је урамио слику, и окачио ју у трпезарији изнад стола гдје руча у својој породичној кући. Касније су Џексонови открили да је обожаватељка послата на лијечење код психијатра.[5]

Снимање[уреди | уреди извор]

Квинси Џонс је сматрао да је „Billie Jean“ била преслаба да би се нашла на албуму „Thriller“.

Са својим фаном у мислима, Џексон је написао „Billie Jean“, и касније је тврдио да је знао док је писао пјесму да ће она бити хит: „Музичар познаје свој материјал. Све треба да стоји на свом мјесту. То те испуњује и чини да се осјећаш добро. Тако сам се ја осјећао док сам писао „Billie Jean“. Знао сам док сам писао да ће бити велики хит.“[1][7] Пјевач је објашњавао колико је био обузет пјесмом. Једном приликом, непосредно, путујући са својим пријатељом, није примјећивао да му гори ауто све док га мотоциклиста у пролазу није информисао, за шта је изјавио: „Дјечак нам је по свему судећи, спасао животе.“[1][7]

Поп звијезда је имала низ неслагања са продуцентом. Квинси Џонс није хтио да се „Billie Jean“ појави на албуму јер је сматрао да је била преслаба да би била дио колекције.[5][8] Продуценту се није допадао демо и занемаривао је песмин бас.[9] Џонс је хтио да уклони увод од 29 секунди које је Џексон инсистирајући задржао:[10][7] „Рекао сам, Мајкл, ми морамо уклонити тај увод.“ Џонс је касније испричао: „Рекао је: „Али то је желе!... То је оно што ме тјера да плешем.“ I кад Мајкл Џексон каже: „То је оно што ме тјера да плешем.“, па, остатак нас само може да ћути.“[7][11] Џонс је такође хтио да промијени назив пјесме у „Not My Lover“, мислећи да ће људи помислити да се пјесма односи на тенисерку Били Џин Кинг.[12][13] Џексон је одбио да промијени назив и затражио је од Џонса да му се придружи у продукцији јер је демо пјесме звучао готово исто као и коначан производ. Накнадно, тражио је још овлашћења која није добио као ни претходне захтјеве што је резултовало прекидањем радова на неколико дана.[5][9]

Средивши своје односе, Џонс је задао Џексону да отпјева пјесму кроз картонску цев дужине два метра.[7] Џексонов цјелокупни главни вокал је снимљен из првог покушаја; тренирао је глас претходно сваког јутра током продукције.[2] Џез саксофониста, Том Скот, је свирао лирикон, риједак тип синтесајзера. Бас гитариста, Луис Џонсон се затим придружио тиму. Он је одсвирао свој дио на свакој гитари коју је имао. Џексон се опредијелио за Јамахину бас гитару.[7] Грег Филингејнс је такође био укључен; он је свирао клавијатуре. Филингејнс је изјавио за пјесму: „ „Billie Jean“ је узбудљива на сваком нивоу. Звучно је узбудљива, зато што је инструментација тако минимална да можете стварно све чути. Мелодично је узбудљива. Стиховно је узбудљива. Вокално је узбудљива. Утиче на вас физички, емоционално, па чак и духовно.“[7]

Пјесма је миксована од стране Бруса Сведијена 91 пут - необично за Сведијена који је миксовао пјесме само по једном.[9] Џонс је рекао Сведијену да створи звук удараљки какав нико није раније чуо. Аудио инжињеру је речено да исто тако дода и другачији елемент, „звучну личност“: „Оно што сам завршио је стварање платформе за удараљке и дизајнирање неких посебних малих ствари …“ Сведијен је касније написао: „Нема много музичких комада гдје можете чути прве три од четири ноте удараљки и одмах рећи о каквом се комаду ради“, да би закључио: „Али мислим да је то случај са пјесмом „Billie Jean“- гдје сам додао звучну личност.“[7][9]

Композиција[уреди | уреди извор]

  • „Billie Jean“
    Исјечак хит пјесме која је била бр. 1 сингл у многим земљама широм свијета.
  • Проблеми при репродукцији датотеке? Погледајте помоћ.

„Billie Jean“ се сматра ритам и блуз, денс-поп и фанк пјесмом. Инструментал је начињен употребом неколико врста удараљки као што су добош, стандардни рок бубањ и чинеле. Такође, одјеци и удвостручени гласови Џексона, те његови познати узвици су важан дио пјесме. Коришћене су и виолине на дијелу без пјевања, синтесајзер, бас, а понегдје се може чути и кратко пуцкетање прстију. Композицију карактерише истакнута и понављана бас линија.[2] Пјесма садржи 116 откуцаја у минути и одсвирана је у еф-молу.[14] Пјевачев глас варира од тенора до ниског фалсета. Пјесму је написао и учествовао у њеној продукцији Џексон базирајући „радњу“ на истинитом животном искуству. Стихови се баве мрачнијим темама попут опсесије и параноје.

Издање и пријем[уреди | уреди извор]

Издат 1. децембра 1982. године, албум „Thriller“ је био критички и комерцијално успјешан.[15] Мјесец дана касније, 2. 1. 1983, „Billie Jean“ је издата као албумов други сингл; након Џексоновог успјешног дуета са Полом Макартнијем на синглу „The Girl Is Mine“.[16][17] Пјесма се нашла на првом мјесту листе „Билборд хот 100“ гдје је провела седам недјеља.[16] „Billie Jean“ је заузимала врх ритам и блуз листе у Сједињеним Државама девет недјеља као и девето мјесто листе савремених пјесама.[17] У Уједињеном Краљевству је била број један хит. „Billie Jean“ и албум „Thriller“ су истовремено били бројеви један на обје стране Атлантика што је једно од ријетких достигнућа. Пјесма је била трећи најпродаванији сингл у Сједињеним Државама и девети у Краљевству.[16] „Billie Jean“ је досегла број један у Шпанији и Швајцарској, топ десет у Аустрији, Новом Зеланду, Норвешкој и Шведској и број 45 у Француској.[18]

Осим комерцијално, пјесма је била и критички јако успјешна. Кристофер Конели из магазина „Ролинг стоун“ је описао пјесму упадљивом и тужном фанк нумером са истакнутом поруком која приказује Џексонова осјећања.[19] „Блендер“ је био мишљења да је песма једна од најзвучнијих и најчудовнатијих, психолошки најбременитијих и очигледно најбизарнијих ствари које су досегле „Топ 40“ на радију.[7] „Стајлус магазин“ је сматрао да је пјесма једна од најбољих презентација филмског ноара у поп музици.[20] Олмјузик оцјењује да је „Billie Jean“ запањујућа и футуристична.[21] Пјесма је похваљена и од стране Џексонових биографа. Нелсон Џорџ је константовао да је учешће Џерија Хеја дало пјесми дозу опасности док је Ренди Џ. Тараборели додао тамна и расејана, по продукцијским стандардима Квинсија Џонса.[5][22]

„Billie Jean“ је одликована многим наградама и признањима. На додели Гремија 1984, пјесма је зарадила Џексону двије од осам награда; проглашена је најбољом ритам и блуз пјесмом и најбољим ритам и блуз мушким извођењем. Освојила је „Билбордову“ музичку награду за омиљену денс и диско плочу. Такође је одликована од стране „Билборд“ магазина за најбољи сингл једног црнца током осамдесетих. Америчке музичке награде признају пјесму као омиљени поп и рок сингл док је „Кеш бокс“ наградио пјесму за најбољи поп сингл и најбољи сингл једног црнца. Пјесма је награђена и за своје продаје. Освојила је признање Националне асоцијације музичких трговаца под именом „Дар музике“ 1984. године. До 1989, стандардни формат сингла је сертификован платинастим тиражом од стране Индустријске асоцијације музике Америке за продају најмање милион копија.[23][24] Дигитална преузимања пјесме су сертификована златним тиражом за продају око пола милиона примјерака.[25] Укупан број дигиталних преузимања у Сједињеним Државама до марта 2009. био је око 864 хиљаде.[26]

Промоција[уреди | уреди извор]

Спот[уреди | уреди извор]

Џексон стојећи на врховима прстију освијетљава тло у споту песме „Billie Jean“.

Кратак филм о Џексоновој „Billie Jean“ сматран је спотом који је МТВ, до тада непознат музички канал, направио далеко бољим. Био је то један од првих спотова једног црнца који је регуларно објављиван на том каналу, у вријеме када музика тог црнца „није била довољно рок“.[27] Спот режиран од стране Стивија Барона приказује папараца који прати Џексона. Папарацо никада не ухвати пјевача, чак и када га фотографише, Џексон се на слици губи. Играјући путем до Џинине хотелске собе, Џексон хода тротоаром на ком шта год дотакне почиње да свијетли.[27][28] Изазивајући брзе окрете, Џексон скаче и зауставља се на врховима својих ножних прстију. Стигавши до хотела, Џексон иде уз степенице које воде до собе. Сваким додиром и кораком освијетљава тло, и обасјани „хотел“ се гаси када он нестане. Стигавши у сцену, папарацо гледа како Џексон нестаје испод покривача на Џинином кревету. Када је полиција стигла, папарацо бива ухапшен за шпијунирање тог пара. Џексон је показао нови изглед у споту, са џери фризуром и хируршки измијењеним носем. Носио је црно кожно одијело, розе кошуљу и машну коју су копирали од дјеце са многих подручја Сједињених Држава.[27] Имитација је постала строга забрана, тако да су ђаци у средњој школи „Баунд Брук“ из ината протестовали због забране да носе једну бијелу рукавицу као Мајкл Џексон на „Мотану 25“.[29][30][31]

Волтер Јетникоф, предсједник Џексонове издавачке куце, дозволио је МТВ-ју да пусти спот. Јетникоф се наљутио када је МТВ одбио да пусти спот, зато што је извођац био црн: „Рекао сам МТВ-ју, повлачим све што смо дали, сва наша дјела, нећу им више давати спотове, изаћићу и јебено рећи народу да спот нисте пустили, јер је пјевач црнац.“[7] МТВ је попустио, и пустио спот, уз све чешће понављање.[7] Након истицања тог спота, „Thriller“ је продат у још нових 10 милиона копија.[32] Компанија је касније престала са исказивањем расизма. Захваљујући том кратком филму Џексон је освојио све „Билбордове“ листе снимака, и увео га у „Кући славних продуцената спотова“ 1992 године.[23] Спот је рангиран као 5. на листи „20 најбољих спотова“, и као 35. „најбољи спот миленијума“ на МТВ-ју и на телевизији Гвајд.[33][34]

„Мотаун 25“[уреди | уреди извор]

Џексонов наступ пјесме „Billie Jean“, изведен 25. 3. 1983, критички је и популарно прихваћен. Смјештен у Пасадена сивик аудиторијуму, „Мотаун 25: Јуче, данас и заувијек“ је била прослава 25 година постојања Мотаун рекордса. Организован од стране Сузан де Пасе, на догађају су се појавили сви Мотаунови чланови. Мотаунове звијезде су се окупиле за један догађај, одајући почаст оснивачу куће, Берију Гордију, и истичући његов ефекат на све њих. Џексон је првобитно одбио позивницу чврсто не желећи да наступи уживо или да наступа са својом браћом. Касније се предомислио након што је лично посјетио Гордија према коме је одавао велико поштовање. Џексон је одлучио да наступи али под условом да има и самостално извођење. Горди је прихватио услов и пјевач је изабрао да наступи са пјесмом „Billie Jean“.[35]

Пратећи наступе Марвина Гајеа, Смоукија Робинсона и Мери Велс, Џексонови су преузели бину да би поново заједно наступили након осам година. Отпјевали су рефрене неких својих хитова завршавајући пјесмом „I'll Be There“ и остављајући Мајкла самог на сцени. Послије обраћања публици, Џексон је почео изводити свој хит.[35] Носећи црне панталоне, црне кожне лоаферке и једну бијелу дијамантску рукавицу, Џексон је набацио федору на главу и заузео позицију - држећи десну руку на шеширу и лијеву ногу савијену. Бацајући шешир публици, Џексон је синхронизовано уснама кренуо са извођењем „Billie Jean“. Затим, током музичког интерлудијума, пјевач је приказао корак за који многи тврде да је потврдио његов статус међународне поп иконе.[36][37] Клизајући се уназад, Џексон је извео мјесечев ход прије него што се окренуо и стао на врховима својих шпиц-патика. То је било Џексоново прво јавно извођење мјесечевог хода. Пјевач је изјавио да је корак увјежбавао у својој кухињи прије шоуа.[38]

Џексон је први пут приказао свој симболични покрет на прослави 25 година постојања Мотаун рекордса.

Програм је посматрало око 50 милиона људи и био је номинован Еми наградом.[39][40] Са наступом, Џексон је досегао до нове публике и повећао је продају албума „Thriller“, који је затим постао најпродаванији албум на свијету. Дан након што је шоу приказан, Џексона је позвао Фред Астер, његов идол из дјетињства, који га је похвалио. Други идол из дјетињства, Семи Дејвис Џуниор, добио је Џексонову шљаштећу јакну којој се дивио током наступа.[38]

Џексон је тврдио да је био разочаран изведбом; желио је дуже остати на врховима својих прстију, а затим је рекао да је „Billie Jean“ једна од пјесама које воли изводити али само онда када не мора на начин на који је то урадио те ноћи: „Публика жели неоспорно дјело - морао сам да урадим мјесечев ход у том тренутку“, да би касније рекао: „Волио бих да урадим другачију верзију.“[35][23]

На „Топ 100“ листи, састављеној од стране VH1 и Entertainment Weekly 2000, Џексонов наступ је рангиран на шестом мјесту највећих рокенрол телевизијских момената.[41] Пет година касније, Entertainment Weekly, именовао је Џексонов наступ једним од најважнијих момената у историји поп културе.[42]

Пепси рекламе[уреди | уреди извор]

Компанија Пепси је 1984. године спонзорисала „Victory“ турнеју браће Џексон. За узврат је тражила да Мајкл и његова браћа сниме двије рекламе за компанију.[43] Џексон је прерадио пјесму „Billie Jean“ и преименовао је у „Pepsi Generation“. Пјесма је употребљавана као званични џингл за рекламе и издата је као промоционални сингл. На објави кампање под називом „Избор нове генерације“ у фебруару 1984. године је присуствовало око 1,600 људи који су добили програм и сингл. Током снимања друге рекламе, ватромет је експлодирао и запалио Џексонову косу након чега му је била потребна реконструктивна операција.[44][45][46] Реклама је премијерно приказана на додјели Греми награда гдје је Џексон носио комад вјештачке косе како би прекрио опекотине на глави. Иначе, на тој додјели, Џексон је поставио рекорд са осам освојених награда.[43][47]

„Billie Jean 2008“[уреди | уреди извор]

Џексонова првобитна верзија пјесме „Billie Jean“ је ремиксована од стране репера и хип-хоп извођача Кањеа Веста за „Thriller 25“, специјално издање албума „Thriller“ објављено поводом 25-отогодишњице од изласка. Назван „Billie Jean 2008“, ремикс је различито оцијењен; већина се слагала да је било немогуће поновити историју. Бил Лемб из About.com је описао ремикс беживотним, да би додао још да звучи као да је Вест ушао у студио потпуно уплашен генијалношћу оригинала.[48] Том Јуинг из „Питчфорка“ је био мишљења да је Вестово учешће дало динамике неспретној клаустрофобији микса.[49] Мајк Џозеф, у оцјени реиздања је описао листу пјесама задовољавајућом али и Вестов лијени ремикс јединим изузетком. Додао је: „Добили сте прилику да ремиксујете један од најиконичнијих синглова са једног од најиконичнијих албума свих времена, и једино што можете урадити је додати добоше на врх пјесминог оригиналног аранжмана.“[50] Робу Шефилду („Ролинг стоун“) се није допало уклањање оригиналне бас линије, да би то упоредио са стављањем Бобија Ора на лед без хокејашке палице.[51] Тод Гилхрајст је похвалио ремикс сматрајући га „прилично одличним“.[52]

Прераде[уреди | уреди извор]

Њемачки панк-рок бенд Бејтс прерадио је „Billie Jean“ 1996. године заузевши број 67 у Уједињеном Краљевству. Британска функ група Линкс 1997. године снима нумеру коју су преименовали у „Billie Jean Got Soul“.[34] Енглески музичар Јан Браун је „Billie Jean“, која се налазила на Б-страни CD-а „Dolphins Were Monkeys“, смјестио на петој позицији британске листе 2000. године. Браун је касније коментарисао: „Волим Џексона, и желио бих да урадим ЕП са његовим пјесмама: „Thriller“, „Billie Jean“, „Beat It“ и „Rockin’ Robin“ или „ABC“ на њему. Надам се да ћу то урадити.“ Пјевач је касније прерадио „Thriller“ на свом другом соло албуму „Golden Greats“.[34][53]

„Billie Jean“ је снимио и амерички музичар Крис Корнел 2007. године за свој „Carry On“ албум. Након тога Корнел је изјавио: „Ово нисам планирао, просто се догодило. Мало сам музику промијенио, али текст нисам ни такао.“ Додао је: „Ово није шала, музички сам узео потпуно другачији приступ.“[54] Претходно је своју пјесму представио публици широм Европе, укључујући и скупу у Стокхолму у септембру 2006. године.[34][54] Касније је изјавио: „Припремао сам се за овај шоу, за своју турнеју и само сам се хтио забавити.“ Његов пројекат је добио повољне оцјене и критике од стране МТВ-ја: „Пјесма садржи висе блуза, обузима страшћу, свукао је елементе оригинала.“ „Лос Анђелес тајмс“ је описао пјесму као тмурну и страшну: „Џексонова „Billie Jean“ довољно је занимљива, чак и ако звучи као „Nothing Else Matters“ групе Металика.“ Жута штампа је закључила да је Џексонов хит „преживио све препреке“.[55][56]

Насљедство[уреди | уреди извор]

Умјетнички рад Џексона који хода мјесецом у својој „Billie Jean“ опреми.

Џексонова „Billie Jean“ се сматра једном од најреволуционарнијих пјесама у историји поп музике.[57] Високобуџетни спот који је пропратио сингл представљао је прекретницу на пољу продукције. „Billie Jean“ је помогла да „Thriller“ постане најпродаванији албум свих времена.[57][58] „Гардијан“ истиче да је више пажње прошло кроз продукцију овог сингла него кроз цијеле каријере Аксела Роуса, Колдплеја, Шанаје Твејн и Гвен Стефани.[57] Џексоново извођење пјесме је заклонило саму пјесму; многи више преферирају да посматрају плес који изводи него ли да слушају пјесму у току плеса. Пјесма са изведбама је допринијела Џексоновом статусу као поп иконе.[57]

Често сврстана у разним анкетама међу најбољим пјесмама икад створеним, „Billie Jean“ је именована најбољом денс плочом од стране слушалаца Би-Би-Си-јевог другог радија. Након проглашења побједника, водитељка Зои Бал је изјавила: „Усхићена сам што је „Billie Jean“ изгласана као најбоља денс пјесма икада направљена. Ово је Џексон у свом елементу.“, да би наставила: „Ова пјесма ми пуно значи – Џеково излагање на прослави 25 година Мотауна је показало да је једно од најбољих наступа свих времена. Бас линија је страшна, продукција је убитачна. Једноставно је савршено.“[59] На листи највећих поп пјесама од 1963. састављеној од стране МТВ-ја и „Ролинг стоуна“ 2000, пјесма је ранкирана на шестом мјесту. „I Want You Back“ и „Beat It“ су пласиране на 9. и 22. позицији. „Yesterday“ Битлса над којом заступници Џексонове заоставштине имају дистрибутивна права, заузела је прво мјесто.[60]

У анкети свјетских омиљених пјесама коју је вршио Сони Ериксон, „Billie Jean“ се позиционирала на трећем мјесту. Преко 700 хиљада људи из 60 различитих земаља је гласало. Гласачи из Уједињеног Краљевства су поставиле „Billie Jean“ на првој позицији, испред пјесме „Thriller“, као и још пет Џексонових пјесама које су доспјеле међу 10 најбољих. На листи десет најбољих ритам и блуз пјесама свих времена, „Billie Jean“ се нашла на седмом мјесту. У истраживању које је захватило више од 600 хиљада људи, Channel 4 и HMV су установиле да је „Billie Jean“ 16. најбоља пјесма њихове анкете под називом „Музика миленијума“.[34]

У једном интервјуу, ритам и блуз извођач, Ферел Вилијамс је констатовао да је „Billie Jean“ једна од његових омиљених пјесама: „Тешко је рећи да ли има боље пјесме од „Billie Jean“. Мислим да више никада неће бити пјесме као што је ова, са овом бас линијом, са овом врстом ефекта, са овом вјечношћу, са овим савршенством.“[61] Пјесма се појавила у филму Чарлијеви анђели и 2002. на видео игрици „GTA Vice City“. Када је реиздата као дио „Visionary: The Video Singles“ кампање 2006, „Billie Jean“ се нашла на 11. мјесту у Уједињеном Краљевству. Била је међу 200 најбољих преко 40 недеља.[34] I данас, „Billie Jean“ је још увијек популарна: може се чути на више од 90 процената светских радија и преко 250 хиљада пута недељно у клубовима широм свијета.[61]

Особље[уреди | уреди извор]

  • Аутор, аранжер и композитор: Мајкл Џексон
  • Продуцент: Квинси Џонс
  • Водећи и пратећи вокал: Мајкл Џексон
  • Удараљке: Лион Ченклер
  • Бас гитара: Луис Џонсон
  • Гитара: Дејвид Вилијамс
  • Емулатор: Мајкл Бодикер
  • Клавијатуре: Грег Филингејнс
  • Синтесајзер: Грег Смит
  • Синтесајзер и програмирање синтесајзера: Бил Вулфер
  • Аранжер вокала, ритма и синтесајзера: Мајкл Џексон
  • Аранжер гудала: Џери Хеј
  • Гудачки инструменти: Џереми Лубок
  • Миксер: Брус Сведијен

Пласмани на листама и продаје[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Фусноте
  1. ^ а б в г Јацксон 1988, стр. 192–194
  2. ^ а б в Wадхамс 2001, стр. 418–422
  3. ^ „Биллие Јеан филес лаwсуит саyинг тхат хе ис тхе оне”. Пхиладелпхиа Даилy Неwс. 20. 12. 2008. Приступљено 13. 03. 2010. 
  4. ^ Вена, Jocelyn (July 6, 2009). „Michael Jackson Answers Fan Questions In 1996 Thailand Interview”. MTV. Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ а б в г д ђ Taraborrelli 2004, стр. 223–224
  6. ^ Murphy, Sport (27. 1. 2008). „Man in the moonwalk”. New York Post. Приступљено 15. 2. 2009. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „The 500 Greatest Songs Since You Were Born: Number 1”. Блендер. (October, 2005).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ);
  8. ^ Daly, Susan (March 21, 2009). „The genius of Jacko”. Irish Independent. Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ а б в г Halstead 2007, стр. 36–37
  10. ^ Winterman, Denise (November 30, 2007). „Thrills and spills and record breaks”. BBC News. Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Glentzer, Molly (July 1, 2009). „The steps that made Michael Jackson great”. Houston Chronicle. Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ „Moonwalker everything everyone already knows about Michael Jackson is in his fluffy autobiography”. San Jose Mercury News. April 21, 1988. Приступљено 13. 3., 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  13. ^ Jackson, Michael (May 1, 1988). „'Thriller of a Lifetime'”. Toronto Star. Приступљено 13. 3., 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  14. ^ „Billie Jean - Michael Jackson Digital Sheet Music (Digital Download)”. MusicNotes.com. Alfred Publishing Co. Inc. Приступљено 26. 3. 2010. 
  15. ^ Taraborrelli 2004, стр. 222
  16. ^ а б в г д ђ Halstead 2007, стр. 37–38
  17. ^ а б George 2004, стр. 39
  18. ^ а б „Austrian Singles Chart Archives”. austriancharts.at. Приступљено 21. 2. 2009. 
  19. ^ „Rolling Stone's Thriller review”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 22. 06. 2008. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  20. ^ „Thriller - The Diamond”. Stylus Magazine. Архивирано из оригинала 20. 03. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  21. ^ „Allmusic's Thriller 25 review”. Allmusic. Приступљено 21. 2. 2009. 
  22. ^ George 2004, стр. 23
  23. ^ а б в Halstead 2007, стр. 38–40
  24. ^ George 2004, стр. 39–43
  25. ^ „RIAA database”. Recording Industry Association of America. Приступљено 24. 2. 2009. 
  26. ^ Grein, Paul (March 18, 2009). „Week Ending March 15, 2009: The Idol With The Most”. Yahoo! Music. Приступљено 26. 3. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  27. ^ а б в Campbell 1993, стр. 58
  28. ^ Weitner, Sean. „Мицхаел Јацксон: А Лифе ин Филм”. Флак магазине. Приступљено 15. 2. 2009. 
  29. ^ „Сцхоол банс Мицхаел Јацксон аттире”. Лакеланд Ледгер. (March 13, 1984). Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ „White gloves banned”. Ottawa Citizen. (March 14, 1984). Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  31. ^ „Gloved teens protest policy”. The Rock Hill Herald. (March 3, 1984). Приступљено 13. 3. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)[мртва веза]
  32. ^ Cocks, Jay (December 26, 1983). „Sing a Song of Seeing”. Time. Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  33. ^ Smith, David (January 30, 2005). „Cash tops Thriller with best video ever”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ а б в г д ђ Halstead 2007, стр. 39–41
  35. ^ а б в Taraborrelli 2004, стр. 234–240
  36. ^ Leopold, Todd (June 6, 2005). „Michael Jackson: A life in the spotlight”. CNN. Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  37. ^ Cannon, Bob. „А Гиант Степ фор Јацксон”. Ентертаинмент Wееклy. Приступљено 15. 2. 2009. 
  38. ^ а б Цампбелл 1993, стр. 65–68
  39. ^ „А Гланце ат тхе Цареер оф Мицхаел Јацксон”. Фоx Неwс Цханнел. (June 14, 2005). Архивирано из оригинала 26. 07. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  40. ^ Harris, Chris (January 14, 2008). „Michael Jackson, Akon Are 'Startin' Somethin' On Thriller 25 Track”. MTV. Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  41. ^ „Top Rock TV Moment A Really Big Show”. CBS News. (July 24, 2000). Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  42. ^ „The 25 Most Important Pop Culture Moments”. CNN. (September 1, 2005). Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  43. ^ а б Taraborrelli 2004, стр. 279–289
  44. ^ „Ailing”. Time. (February 6, 1984). Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  45. ^ „Singer Has Operation To Repair Burn Scar”. The New York Times. (April 19, 1984). Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  46. ^ „Too Much Risk on the Set?”. Time. February 13, 1984. Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  47. ^ „The 26th Annual Grammy Awards”. Time. (March 19, 1984). Приступљено 15. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  48. ^ Lamb, Bill. „Абоут.цом'с Тхриллер 25 ревиеw”. Неw Yорк Цитy: Абоут.цом (Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy). Приступљено 21. 2. 2009. 
  49. ^ Еwинг, Tom (February 15, 2008). „Pitchfork Media's Thriller 25 review”. Pitchfork Media. Архивирано из оригинала 18. 02. 2008. г. Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  50. ^ Joseph, Mike. „ПопМаттерс' Тхриллер 25 ревиеw”. ПопМаттерс. Приступљено 21. 2. 2009. 
  51. ^ Схеффиелд, Rob. „Роллинг Стоне'с Тхриллер 25 ревиеw”. Роллинг Стоне. Приступљено 21. 2. 2009. 
  52. ^ Гилцхрист, Todd. „ИГН'с Тхриллер 25 ревиеw”. ИГН. Архивирано из оригинала 30. 06. 2009. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  53. ^ „Броwн'с Тхриллер киллер!”. НМЕ. (March 17, 2000). Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  54. ^ а б Harris, Chris (November 8, 2006). „Chris Cornell Tackles Gospel — And Michael Jackson? — On Solo LP”. MTV. Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  55. ^ Harris, Chris (April 23, 2007). „Chris Cornell Ready To Carry On As Solo Artist: 'I'm Best In My Own World'”. MTV. Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  56. ^ Appleford, Steve (June 5, 2007). „Pop album review”. Los Angeles Times. Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  57. ^ а б в г „How Billie Jean changed the world”. The Guardian. (July 12, 2007). Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  58. ^ Rayner, Ben (February 10, 2008). „The return of Michael Jackson's Thriller”. The Toronto Star. Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  59. ^ „Billie Jean voted top dance song”. BBC. (July 15, 2008). Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  60. ^ „Yesterday is top pop song”. BBC. (November 17, 2000). Приступљено 21. 2. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  61. ^ а б Thriller 25: The Book, p. 26
  62. ^ „Canadian singles chart archives”. RPM. (March 26, 1983). Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  63. ^ „Dutch Singles Chart Archives”. dutchcharts.nl. Приступљено 21. 2. 2009. 
  64. ^ „French Singles Chart Archives”. lescharts.com. Приступљено 21. 2. 2009. 
  65. ^ „German Singles Chart Archives”. charts-surfer.de. Архивирано из оригинала 02. 07. 2007. г. Приступљено 24. 2. 2009. 
  66. ^ „Irish Singles Chart Archives”. irishcharts.com. Приступљено 8. 2. 2010. 
  67. ^ а б „Italian Singles Chart Archives”. italiancharts.com. Приступљено 21. 2. 2009. 
  68. ^ „New Zealand Singles Chart Archives”. charts.org.nz. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  69. ^ „Norwegian Singles Chart Archives”. norwegiancharts.com. Приступљено 21. 2. 2009. 
  70. ^ „Spanish Singles Chart Archives”. spanishcharts.com. Приступљено 21. 2. 2009. 
  71. ^ „Swedish Singles Chart Archives”. swedishcharts.com. Приступљено 21. 2. 2009. 
  72. ^ а б „Swiss Singles Chart Archives”. hitparade.ch. Приступљено 21. 2. 2009. 
  73. ^ „Australian Singles Chart Archives (2009)”. australian-charts.com. Приступљено 10. 2. 2010. 
  74. ^ „Austrian Singles Chart Archives (2009)”. austriancharts.at. Приступљено 10. 2. 2010. 
  75. ^ „Danish Singles Chart Archives (2009)”. hitlisterne.dk. Архивирано из оригинала 16. 12. 2010. г. Приступљено 10. 2. 2010. 
  76. ^ „Dutch Singles Chart Archives (2009)”. acharts.us. Приступљено 10. 2. 2010. 
  77. ^ „Finnish Singles Chart Archives”. ylex.yle.fi. Приступљено 10. 2. 2010. 
  78. ^ „French Singles Chart Archives (2009)”. lescharts.com. Приступљено 10. 2. 2010. 
  79. ^ „Irish Singles Chart Archives (2009)”. acharts.us. Приступљено 10. 2. 2010. 
  80. ^ „New Zealand Singles Chart Archives (2009)”. acharts.us. Приступљено 10. 2. 2010. 
  81. ^ „Norwegian Singles Chart Archives (2009)”. acharts.us. Приступљено 9. 3. 2010. 
  82. ^ „Swedish Singles Chart Archives (2009)”. swedishcharts.com. Приступљено 9. 3. 2010. 
  83. ^ „Billboard Türkiye Top 20” (на језику: Turski). Billboard Türkiye. 6. 7. 2009. Архивирано из оригинала 05. 03. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2010. 
  84. ^ „UK Singles Chart Archives (2009)”. chartstats.com. Архивирано из оригинала 23. 07. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2009. 
  85. ^ „Digital Songs: Week of July 11, 2009”. Billboard. Приступљено 9. 3. 2010. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Bibliografija
Мајкл Џексон Део искључиво посвећен чланцима о Мајклу Џексону.


Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Billie_Jean&oldid=26730768”