Блекџек

Блекџек (енгл. Blackjack такође и ајнц) је карташка игра на срећу,^[1] популарна у коцкарницама.^[2]^[3] Игра се са 1-8 шпилова од по 52 карте, без џокерâ. Позната је као једна од малобројних игра на срећу против куће у којима играч може стећи статистичку предност над коцкарницом.

Почетак игре[уреди | уреди извор]

Пре игре играч мора уложити одређени износ новца. Након што су сви играчи за столом уложили, делитељ дели сваком играчу две карте лицем горе, а себи једну лицем горе и једну лицем доле („hole card”). Циљ игре је да се постигне број каратних бодова већи од делитељевог, а да играч не пређе 21. Ако пређе 21, аутоматски губи игру. Карте с бројевима вреде онолико бодова колики је број, а жандар, дама и краљ вреде 10 бодова. Ас вреди 11 бодова ако је збир других карата 10 или мањи; односно 1 бод уколико је збир других карата 11 или већи. Међутим, ако играч има два аса, један од њих мора вредети 11 бодова, осим ако све остале карте заједно вреде 10 или више бодова. Ако играч има аса од 11 бодова, тада му је збир „мекан”, а ако нема аса или има аса од једног бода, тада му је збир „тврд”. Уколико играч победи делитеља, улог му се исплаћује 1:1 (нпр. ако је уложио 10 евра и победи, назад ће добити 10 уложених еура и још 10 еура, укупно 20). Правила: када два играча имају 21 у укупном збиру њихових карата онај ко има већу карту побеђује осим ако онај други има 4 и 7 у том случају други побеђује

Историја[уреди | уреди извор]

Непосредна претеча Блекџека била је енглеска верзија од двадесет и један под називом Вингт-ан, игра непознатог (али вероватно шпанског) порекла. Прва писана референца налази се у књизи шпанског аутора Мигела де Сервантеса. Сервантес је био коцкар, а протагонисти његовог „Ринконете и Кортадиљо”, из Узорних романа, варају на картама у Севиљи. Они су вешти у варању у игри веинтиуна (шпански за „двадесет један”) и наводе да је циљ игре да се постигне 21 поен без преласка и да ас вреди 1 или 11. Игра се са шпанским бараха шпилом .

„Ринконете и Кортадиљо“ је написана између 1601. и 1602. године, што имплицира да се вентиуна играла у Кастиљи од почетка 17. века или раније. Касније референце на ову игру налазе се у Француској и Шпанији.^[4]

Први запис о игри у Француској се јавља 1888.^[5] и у Британији током 1770-их и 1780-их, али су се прва правила појавила у Британији 1800. године под именом Вингт-ан.^[6]^[7] Двадесет један, тада још познат као Вингт-ан, појавио се у Сједињеним Државама почетком 1800-их. Прва америчка правила била су репринт енглеских правила из 1825. године.^[8]^[9] Енглески Вингт-ан се касније развио у сопствену америчку варијанту која је око 1899. преименована у блекџек.^[5]

Септембра 1956, Роџер Болдвин, Вилберт Кантеј, Херберт Мејзел и Џејмс Мекдермот објавили су рад под насловом Оптимална стратегија у блекџеку у Јоурнал оф тхе Америцан Статистицал Ассоциатион,^[10] прву математички исправну оптималну стратегију за блекџек. Овај рад је постао темељ будућих напора да се победи блекџек. Ед Торп је користио Болдвинове ручне прорачуне да би потврдио основну стратегију и касније објавио (1963. године) Победите дилера.^[11]

Опције[уреди | уреди извор]

Играчи редом могу бирати између две опције: хит или станд. Каткада су присутне и друге могуће опције, иако неке коцкарнице дозвољавају само хит и станд.

Хит[уреди | уреди извор]

Кад играч направи хит, добива још једну карту. У неким коцкарницама играч аутоматски побеђује кад скупи 6 или 7 карата, докле год је збир првих 5 (6) карата 20 или мањи. Хит се обично у коцкарницама означава додиривањем стола кажипрстом.

Станд[уреди | уреди извор]

Кад играч направи станд, не добија додатне карте и његов ред се завршава. Сви играчи морају да направе станд, пређу 21 или завршити игру на неки други начин (није могуће у свим коцкарницама) да би делитељ могао да почне са својом игром. У коцкарницама се означава покретом руке изнад карата.

Двоструко доле[уреди | уреди извор]

Кад играч направи „двострукко доле” (енгл. double down), добија још једну карту и његов је ред се завршава. Играч притом мора да уложи износ једнак својем почетном улогу. Двоструко доле се у већини коцкарница сме радити само са свим меканим збировима и тврдим збировима 10 и 11 (каткад и са 9). Нови улог се не сме стављати на почетни, већ покрај њега (већ уложени новац се у коцкарници не сме додиривати).

Раздвајање[уреди | уреди извор]

Ако играч добије две исте карте, може их раздвојити (енгл. split). За раздвајање мора да уложи износ једнак свом почетном улогу (као двоструко доле). Након тога игра сваку карту као засебан играч. Уколико на једној од тих карата поново добије две исте карте, може их опет раздвојити. Већина коцкарница има ограничење броја раздвајања у једном дељењу (обично 3 или 4), док неке раздвајање уопште не дозвољавају. Играч означава сплит тако да дода нови улог као у двоструком доле, а затим над картама направи покрет рукама као да ће их раздвојити. Важно је да притом не додирне карте, јер ради додиривања газда пита може поништити дељење.

Предаја[уреди | уреди извор]

У ретким коцкарницама присутна је и опција предаје (може се звати и касном предајом). Играч може да изведе предају само одмах након што је добио своје прве две карте (никад након сплита или било које друге акције). Ако се преда, његов се ред завршава као у станду. Међутим, играч не упоређује карте с делитељевима, него аутоматски добија назад половину свог почетног улога. Ова опција је изузетно ретко профитабилна, а играчи је пречесто користе кад је непотребна.

Блекџек[уреди | уреди извор]

Уколико играч на дељењу након било које акције добије збир 21, његов ред се аутоматски завршава. У том случају може имати реми само ако делитељ има 21, иначе побеђује. Међутим, ако је добио 21 испрва (мора имати аса и карту вишу од десетке, али не два аса), играч има блекџак, те добија добитак исплаћен 3:2 (нпр. ако је уложио 20 евра, добија назад 20 уложених и још 3÷2×20=30 евра, укупно 50). Играч не добија ништа само ако делитељ такође има блекџек. Тада се догоди реми.

Осигурање[уреди | уреди извор]

Неке коцкарнице захтевају од делитеља да играчима понуде „осигурање” уколико је њихова карта лицем горе ас (понекад се дозвољава и 10, жандар, дама или краљ). Без обзира има ли или нема блекџек, играч може уложити до половице почетног улога као осигурање. Ако играч има блекџек, делитељ ће му понудити једнак новац. То је исто као и осигурање. Ако ико од играча прихвати осигурање или једнак новац, делитељ ће завирити под другу карту тако да играчи то не виде и рећи има ли блекџек или не. Уколико има, играчима с осигурањем износ осигурања се враћа у односу 2:1. Играчи који такође имају блекџек су у ремију и добивају свој почетни улог назад, а они који немају аутоматски губе игру. Уколико нема, кућа покупи улоге осигурања и не исплаћује их, а игра се нормално наставља, а играчи са блекџком одмах добијају исплату 3:2.

Делитељева игра[уреди | уреди извор]

Делитељева је игра строго прописана и у њој не постоји елемент вештине, јер делитељ не може доносити никакве одлуке о њој. Кад сви играчи заврше свој ред, делитељ окреће своју карту лицем нагоре. Затим узима нове карте све док има 16 или мање. Ако добије 18-21, делитељ стане и други играчи успоређују свој број бодова с његовим. Ако има више од 22, делитељ је аутоматски изгубио и сви преостали играчи добијају. Ако делитељ има тврдих 17 (нема аса или има аса и 16 бодова у другим картама), стаје. Ако има меких 17 (ас и 6 бодова у другим картама), тада његова игра зависи од правила куће. За играча је профитабилније да делитељ у тој ситуацији стаје.

Упоређивање карата[уреди | уреди извор]

Ако делитељ има више бодова него играч, играч губи. Ако је обрнуто, играч добива и добитак му се исплаћује 1:1. Ако играч и делитељ имају једнак број бодова, играч добива свој улог назад, али без добитка, осим када један од њих има блекџк, а други нормалних 21. Тада онај са блекџком добија.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Росе, I. Нелсон; Лоеб, Роберт А. (1998). Блацкјацк анд тхе Лаw (1ст изд.). Оакланд, ЦА: РГЕ Пуб. стр. 109. ИСБН 978-0-910575-08-9.
^ Сцарне, Јохн (1986). Сцарне'с неw цомплете гуиде то гамблинг (Фуллy рев., еxпандед , упдатед изд.). Симон & Сцхустер. стр. 342. ИСБН 978-0671630638.
^ Фонтбона, Марц (2008). Хисториа дел Јуего ен Еспаñа. Де ла Хиспаниа романа а нуестрос дíас. Барцелона: Флор дел Виенто Едиционес. стр. 89. ИСБН 978-84-96495-30-2.
^ Фонтбона, Марц (2008). Хисториа дел Јуего ен Еспаñа. Де ла Хиспаниа романа а нуестрос дíас. Барцелона: Флор дел Виенто Едиционес. стр. 89. ИСБН 978-84-96495-30-2.
^ ^а ^б Депаулис 2010, стр. 238–244.
^ Јонес 1800.
^ Андреwс 1781, п. 19 ^{[потребан је пун навод]}
^ Јонес 1800, стр. 229–231.
^ Хоyле'с Гамес 1825, стр. 106/107.
^ Балдwин, Рогер Р.; Цантеy, Wилберт Е.; Маисел, Херберт; МцДермотт, Јамес П. (1956). „Тхе Оптимум Стратегy ин Блацкјацк”. Јоурнал оф тхе Америцан Статистицал Ассоциатион. 51 (275): 429—439. ЈСТОР 2281431. дои:10.2307/2281431.
^ „Блацкјацк Хисторy анд Евентс”. блацкјацкревиеw.цом. Приступљено 21. 5. 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

Беат тхе Деалер : А Wиннинг Стратегy фор тхе Гаме оф Тwентy-Оне, Едwард О. Тхорп. 1966. ISBN 978-0-394-70310-7.
Блацкбелт ин Блацкјацк, Арнолд Снyдер, 1998. 1980. ISBN 978-0-910575-05-8.
Блацкјацк анд тхе Лаw, I. Нелсон Росе анд Роберт А. Лоеб. 1998. ISBN 978-0-910575-08-9.
Блацкјацк: А Wиннер'с Хандбоок, Јеррy L. Паттерсон, 2001. 1978. ISBN 978-0-399-52683-1.
Енцyцлопедиа оф Цасино Тwентy-Оне, Мицхаел Далтон, 2016. 1993. ISBN 978-1-879712-02-7.
Кен Устон он Блацкјацк, Кен Устон. 1986. ISBN 978-0-8184-0411-5.
Кноцк-Оут Блацкјацк, Олаф Ванцура анд Кен Фуцхс. 1998. ISBN 978-0-929712-31-4.
Луцк, Логиц, анд Wхите Лиес: Тхе Матхематицс оф Гамес, Јöрг Беwерсдорфф. 2004. ISBN 978-1-56881-210-6. стр. 121–134,.супплемент: Блацкјацк цалцулатор (ЈаваСцрипт)
Миллион Доллар Блацкјацк, Кен Устон, 1994. 1981. ISBN 978-0-89746-068-2.
Плаyинг Блацкјацк ас а Бусинесс, Лаwренце Ревере, 1998. 1971. ISBN 978-0-8184-0064-3.
Профессионал Блацкјацк, Станфорд Wонг, 1994. 1975. ISBN 978-0-935926-21-7.
Тхе Тхеорy оф Блацкјацк, Петер Гриффин, 1996. 1979. ISBN 978-0-929712-12-3.
Тхе Тхеорy оф Гамблинг анд Статистицал Логиц, Рицхард А. Епстеин. 1977. ISBN 978-0-12-240761-1. стр. 215–251.
Тхе Wорлд'с Греатест Блацкјацк Боок, Ланце Хумбле анд Царл Цоопер. 1980. ISBN 978-0-385-15382-9.
Тхе Блацкјацк Лифе, Натханиел Тилтон. 2012. ISBN 978-1935396338.
Chambers, Kerry. Gambling for profit: Lotteries, gaming machines, and casinos in cross-national focus (U of Toronto press, 2011).
Ferentzy, Peter, and Nigel Turner. „Gambling and organized crime-A review of the literature.”. Journal of Gambling Issues. 23 (2009): 111—155. .
Ferentzy, Peter, and Nigel E. Turner. A history of problem gambling (Springer-Verlag, 2013) Архивирано 4 новембар 2018 на сајту Wayback Machine
Халлер, Марк Х. (1979). „Тхе цхангинг струцтуре оф Америцан гамблинг ин тхе тwентиетх центурy.”. Јоурнал оф Социал Иссуес. 35 (3): 87—114. дои:10.1111/ј.1540-4560.1979.тб01047.x. .
Рицхард, Б. (2010). „Диффусион оф ан ецономиц девелопмент полицy инноватион: Еxплаининг тхе интернатионал спреад оф цасино гамблинг.”. Јоурнал оф Гамблинг Студиес. 26 (2): 287—300. ПМИД 20012887. С2ЦИД 27506643. дои:10.1007/с10899-009-9166-4.
Сцхwартз, Давид Г.; Сцхwартз, Др Давид Г. (7. 1. 2013). Ролл тхе Бонес: Тхе Хисторy оф Гамблинг (Цасино изд.). Wинцхестер Боокс. ИСБН 978-0615847788. . еxцерпт
„Дефинитион ас Гаминг”. Унитед Кингдом Оффице оф Публиц Сецтор Информатион. Приступљено 2012-09-22.
Хумпхреy, Цхуцк. „Гамблинг Лаw УС”. Гамблинг-Лаw-УС.цом. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2012-09-22.
„УК Гамблинг Цоммиссион”. Гамблингцоммиссион.гов.ук. Приступљено 2012-09-22.
„Гамблинг ор Гаминг, Доес ит Маттер”. Wорлд Цасино Дирецторy. 2019-12-02. Приступљено 2019-12-13.
„Yоу бет”. Тхе Ецономист. 8. 7. 2010. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г.
Сцхwартз, Давид (2013). Ролл Тхе Бонес: Тхе Хисторy оф Гамблинг. Wинцхестер Боокс. ИСБН 978-0-615-84778-8.
Мурдоцх, Јамес (1926). А Хисторy оф Јапан. 3 (репринт изд.). Лондон: Псyцхологy Пресс (објављено 1903). ИСБН 978-0-415-15417-8. Приступљено 2018-04-06.
Wилкинс, Саллy (2002). Спортс анд Гамес оф Медиевал Цултурес. Греенwоод. ИСБН 978-0-313-36079-4.
Тхомассен, Бјøрн (2014). Лиминалитy анд тхе Модерн: Ливинг Тхроугх тхе Ин-Бетwеен. Асхгате Публисхинг, Лтд. ИСБН 978-1-4094-6080-0.
Рогер Мунтинг, Ан ецономиц анд социал хисторy оф гамблинг ин Бритаин анд тхе УСА. (Манцхестер УП, 1996).
Бреннер, Р.; Бреннер, Г.А.; Бреннер, Г.А. (1990). Гамблинг анд Спецулатион: А Тхеорy, а Хисторy, анд а Футуре оф Соме Хуман Децисионс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-38180-2. Приступљено 2023-03-12.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Регулације у Уједињеном Краљевству

[1] Росе, I. Нелсон; Лоеб, Роберт А. (1998). Блацкјацк анд тхе Лаw (1ст изд.). Оакланд, ЦА: РГЕ Пуб. стр. 109. ИСБН 978-0-910575-08-9.

[Scarne-2] Сцарне, Јохн (1986). Сцарне'с неw цомплете гуиде то гамблинг (Фуллy рев., еxпандед , упдатед изд.). Симон & Сцхустер. стр. 342. ИСБН 978-0671630638.

[3] Фонтбона, Марц (2008). Хисториа дел Јуего ен Еспаñа. Де ла Хиспаниа романа а нуестрос дíас. Барцелона: Флор дел Виенто Едиционес. стр. 89. ИСБН 978-84-96495-30-2.

[4] Фонтбона, Марц (2008). Хисториа дел Јуего ен Еспаñа. Де ла Хиспаниа романа а нуестрос дíас. Барцелона: Флор дел Виенто Едиционес. стр. 89. ИСБН 978-84-96495-30-2.

[FOOTNOTEDepaulis2010238–244-5] а ^б Депаулис 2010, стр. 238–244.

[FOOTNOTEJones1800-6] Јонес 1800.

[7] Андреwс 1781, п. 19 ^{[потребан је пун навод]}

[FOOTNOTEJones1800229–231-8] Јонес 1800, стр. 229–231.

[FOOTNOTEHoyle's_Games1825106/107-9] Хоyле'с Гамес 1825, стр. 106/107.

[10] Балдwин, Рогер Р.; Цантеy, Wилберт Е.; Маисел, Херберт; МцДермотт, Јамес П. (1956). „Тхе Оптимум Стратегy ин Блацкјацк”. Јоурнал оф тхе Америцан Статистицал Ассоциатион. 51 (275): 429—439. ЈСТОР 2281431. дои:10.2307/2281431.

[11] „Блацкјацк Хисторy анд Евентс”. блацкјацкревиеw.цом. Приступљено 21. 5. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]