Crusader Kings II

С Википедије, слободне енциклопедије

Crusader Kings II (срп. Крусејдер Кингс II) је стратешка игра чија је радња смештена у средњи век, развијена од стране Paradox Development Studio-а (срп. Парадокс дивелопмент студио) и објављена од стране Paradox Interactive-а (срп. Парадокс Интерактив) као наставак игре Crusader Kings. Објављена је за [[Microsoft Windows]] 14. фебруара 2012. и за macOS 24. маја 2012, док је Линукс верзија објављена 14. јануара 2013. Откад је објављена, продана је у више милион примерака, што ју је чинило Парадоx-овом најпродаванијом игром све до изласка Europa Universalis IV (срп. Европа Универзалис IV) у августу 2013.[1] Игра је постала бесплатна у октобру 2019.[2] Њен наставак,Crusader Kings III, ће изаћи септембра 2020.

Игра[уреди | уреди извор]

Игра је династичка симулација у којој играч контролише средњевековну династију у периоду од 769. до 1453. Играчи могу да започну игру било ког датума између 1. јануара 1066. и 31. децембра 1452, али експанзије „Стари Богови” и „Карло Велики” дозвољавају да се игра почне 867., односно 769. Кроз стратешко коришћење рата, бракова и убистава између осталог, играч покушава да доведе његову династију до успеха.

У игри се налазе бројне историјске личности као што су Вилијам I Освајач, Карло Велики, Џингис-кан, Харолд Годвинсон, Роберт Гвискар, Роберт Брус, Харалд III Строги, Родриго Дијаз де Вивар, Константин X Дука, Харун ел Рашид, Алексије I Комнин, Ричард I Лавље Срце, Ивар Бескосни, Алфред Велики, Балдуин II Јерусалимски, Болеслав II Смели и Саладин, али је играчу дозвољено да изабере мање познате личности као што су ниже војводе и грофови. Играч је у могућности да створи потпуно новог лика уколико поседује „Дизајнер Владара” експанзију.

Успех је дефинисан од стране играча. Једини циљ која игра задаје јесте скупљање што више поена престижа и побожности, како би се престигле различите познате европске династије у измишљеном престиж рангирању (три најпрестижније су династија Капет, Рјуриковичи и династија Хабзбург). Игра се завршава када играчева личност коју тренутно контролише умре без наследника из исте династије, када играч више нема личност из своје династије која поседује титулу грофа, војводе, краља или цара, или када се игра заврши 1453. године.

Игра употребљава систем генетике и образовања, кроз које деца наслеђују карактерне особине, културу, религију и вештине од њихових родитеља и/или старатеља. Ово додаје додатан слој стратегије браковима; играч би требало да покуша да формира бракове који ће омогућити савез са другим земљама, али такође да бира партнере са добрим наследним особинама, како би имао способније потомство и самим тим, јачу династију. Ово понекад захтева балансирање између сукобљених интереса; на пример, док ће један брак допустити пожељни савез са другим владаром, то може захтевати брак са особом која има нежељене особине. Такав компромис може да се догоди и у обрнутом случају такође: особа са којом играч жели да склопи брак може да има веома жељене особине, али склапањем тог брака играч не би могао да оствари ниједан нови савез.[3]

Играч може да изабере било коју личност која поседује бар једну провинцију, постоји типови владе који не могу да се играју без модификовања игре. То су теократије, витешки редови и републике. Трговачке републике, међутим, могу да се играју са „Република” експанзијом. Додатно, није могуће играти са личностима које нису хришћани без куповине одређених експанзија, укључујући муслимане, јевреје, хиндусе, будисте, таоисте, зороастрејце, џаинисте и различите пагане.

Експанзије[уреди | уреди извор]

Име Датум Изласка Пратећи Печ Опис
„Мач Ислама” 26. јун 2012. 1.06 Ова експанзија дозвољава играчу да игра као муслимански владар. Такође додаје догађаје везане за сунтиске и шиитске муслимане.[4]
„Наслеђе Рима” 16. октобар 2012. 1.07 Наслеђе Рима је фокусирано око Византијског царства и додаје нове догађаје и механике. Такође додаје „Пратња” механику која дозвољава играчу да има стојећа војска.[5]
„Инвазија заласка сунца” 15. новембар 2012. 1.08 Главна одлика Инвазије заласка сунца је измишљена инвазија Астека на Европу.[6]
„Република” 15. јануар 2013. 1.09 Омогућава играње трговачких република и додаје догађаје за исте.
„Стари Богови” 28. мај 2013. 1.10 Додаје нови датум почетка игре, 867., и дозвољава да се паганске нације играју.
„Синови Аврама” 18. новембар 2013. 2.0 Додаје дубину Аврамским религијама; хришћанству пре свега, али и муслиманским земљама и додаје јеврејску веру.
„Индијске раџе” 25. март 2014. 2.1 Дозвољава играње као владар Хинду, Будистичких и Џаинистичких земаља. Проширује мапу до источног Бенгала.
„Карло Велики” 14.октобар 2014. 2.2 Откључава неколико побољшања наративним аспектима игре, откључава додатна краљевства и царства и омогућава да се игра почне 769. године.
„Начин живота” 16. децембар 2014. 2.3 Играч добија већу контролу над догађајима који му се дешавају.
„Господари коња” 14. јул 2015. 2.4 Откључава играње као номадска влада.
„Конклав” 2. фебруар 2016. 2.5 Побољшава интеракцију са вазалима, даје моћ већу и у потпуности мења образовање деце.
„Дуг смрћу” 25. август 2016. 2.6 Побољшава кугу, епидемије, ситније болести, просперитет и интеракције са својим двором.
„Монаси и мистици” 7. март 2017. 2.7 Додаје друштва, артефакте, нове послове у већу и могућност давања команди пријатељским армијама.
„Змај од жада” 16. новембар 2017. 2.8 Омогућава интеракцију са Кином, додаје нове кинеске артефакте и дозвољава играње владара Тибета.
„Света бес” 13. новембар 2018.[7] 3.0 Омогућава играчу да „дизајнира” паганске религије приликом реформације, додаје нове крсташке механике и догађаје, механике за крунистање и крвне лозе.[8]

Рецепција[уреди | уреди извор]

Демо верзија игре је објављена 4. фебруара 2012. и могло је да се игра са 4 различита лика у периоду од 20 година. Маркетиншка кампања за игру је приказивала видее комедије засноване на седам смртних грехова.[9]

Игра је имала генерално позитивне рецензије и постигла је „метаскор” од 82 на Метацритиц-у.[10] ГамеСпот рецензент Схаун МцИннис (срп. Шон Мекинис) је рекао да „Кроз компликован систем дипломатије и изадаје, Црусадер Кингс II прави сваку борбу за власт заносну” и похвалио је гејмплеј, али је поменуо да „туторијал није сјајан”.[11]Котаку ју је назвао једним од њихових кандидата за игру године.[12]

До септембра 2014, продато је више од милион Црусадер Кингс II копија, док је продаја експанзија премашила 7 милиона продатих јединица. Према Парадоx Интерацтиве-у, игру је у просеку играло 12.500 играча сваки дан, док је просечно укупно време проведено у игри 99 сати по играчу.[13]

Модификовање игре[уреди | уреди извор]

Када се Црусадер Кингс II покрене, Парадоx сервери скупљају информације о игри као што су верзија игре и који модови су у употреби.[14] Подаци прикупљени 23. априла 2017. су показали да је бар 42% корисника тог дана имало активиран бар један мод.[14]

Неколико модова који побољшавају историјску тачност игре су направљени од стране играча; на пример, Хисторицал Иммерсион Пројецт и ЦК2+.[15][16] Велики број модова који у потпуности мењају игру су доступни:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хоw Црусадер Кингс 2 цаугхт Парадоx бy сурприсе | ПЦГамесН”. wеб.арцхиве.орг. 22. 9. 2014. Архивирано из оригинала 22. 09. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2020. 
  2. ^ Yин-Пооле, Wеслеy (18. 10. 2019). „Црусадер Кингс 2 ис фрее то плаy”. Еурогамер (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2020. 
  3. ^ „Црусадер Кингс 2 Превиеw | бит-тецх.нет”. бит-тецх.нет (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2020. 
  4. ^ Хатфиелд, Том (31. 5. 2012). „Црусадер Кингс 2 Сwорд оф Ислам еxпансион анноунцед, wилл лет yоу сиде wитх Саладин”. ПЦ Гамер. Приступљено 25. 11. 2017. 
  5. ^ Петитте, Омри (30. 8. 2012). „Црусадер Кингс 2: Легацy оф Роме еxпансион летс yоу флеx yоур Бyзантиум Маxимус”. ПЦ Гамер. Приступљено 25. 11. 2017. 
  6. ^ Хафер, Т.Ј. (31. 10. 2012). „Црусадер Кингс II ДЛЦ сацрифицес хисторy, аддс Азтец инвасион оф Еуропе”. ПЦ Гамер. Приступљено 25. 11. 2017. 
  7. ^ Хорти, Самуел (13. 10. 2018). „Црусадер Кингс 2'с Холy Фурy ДЛЦ релеасе дате анноунцед”. пцгамер (на језику: енглески). Приступљено 14. 10. 2018. 
  8. ^ Донеллy, Јое. „Црусадер Кингс 2 унвеилс Холy Фурy ДЛЦ”. ПЦ Гамер (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2018. 
  9. ^ „Црусадер Кингс ИИ”. АликеФиндер (на језику: енглески). 8. 10. 2017. Приступљено 26. 8. 2020. 
  10. ^ „Црусадер Кингс ИИ”. Метацритиц (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2020. 
  11. ^ „Црусадер Кингс II Ревиеw”. ГамеСпот (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2020. 
  12. ^ „Wхy Црусадер Кингс II Схоулд Бе Гаме Оф Тхе Yеар”. Котаку (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2020. 
  13. ^ „Гамасутра - Аиминг фор тхе 'ницхе' паyс офф фор миллион-селлинг стратегy гаме”. wеб.арцхиве.орг. 10. 11. 2014. Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2020. 
  14. ^ а б в Менетх (18. 1. 2018). „ЦК2 Дев Диарy #49: Модс анд мод телеметрy”. Парадоx Плаза. 
  15. ^ Доннеллy, Јое (23. 3. 2017). „Бест Црусадер Кингс 2 модс”. Роцк, Папер, Схотгун (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2018. 
  16. ^ „[ЦК2] Лист оф Модс”. www.тwцентер.нет (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2018. 
  17. ^ Плункетт, Луке (28. 5. 2012). „Тхере ис ан Аwесоме Гаме оф Тхронес Видео Гаме. Yоу Цан Плаy ит Ригхт Ноw.”. Котаку. Приступљено 31. 5. 2012. 
  18. ^ Адам Смитх (28. 5. 2012). „А Мод Оф А Гаме Оф Тхронес: Црусадер Кингс ИИ”. Роцк, Папер, Схотгун. Приступљено 21. 10. 2012. 
  19. ^ Саваге, Пхил (8. 4. 2013). „Црусадер Кингс 2'с Гаме оф Тхронес мод упдате летс yоу феаст он неw сценариос”. ПЦ Гамер. Приступљено 21. 4. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Crusader_Kings_II&oldid=26736932”