Вилијам I Освајач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам I Освајач

Вилијам Освајач
Вилијам Освајач

Датум рођења 1028.
Место рођења Фалез (Калвадос), Нормандија (Француска)
Датум смрти 9. септембар 1087.
Место смрти Руан (Француска)
Претходник/ци Харолд II Енглески
Наследник/ци Вилијам II
Порекло и породица
Династија Норманска династија
Супружник/ци Матилда Фландријска
Потомство Роберт Нормандијски
Вилијам II
Хенри I
Адела Нормандијска

Вилијам I Освајач (енгл. William the Conqueror) или Вилијам Копиле (енгл. William the Bastard; 10289. септембар 1087) је био краљ Енглеске (1066—1087) и војвода Нормандије (1035—1087.).

Извршио је инвазију на Енглеску, победио је у бици код Хејстингса 1066. и постао краљ Енглеске. Као војвода Нормандије означава се као Вилијам II, а као краљ Енглеске као Вилијам I. Познат је и као Вилијам Освајач и као Вилијам Копиле.

Рани живот[уреди]

Након очеве смрти 1035, Вилијам је наследио војводство Нормандију кад је имао седам година и тада је био познат под називом Вилијам II Нормандијски. Француски краљ Анри I проглашава га витезом, кад је имао 15 година. Уз помоћ француског краља Анрија Вилијам слама побуну у Нормандији крај Каена 1047. године. Тиме обезбјеђује потпуну контролу над Нормандијом. Оженио се Матилдом Фландријском 1050, са којом је имао шест ћерки и четири сина.

Освајање Енглеске[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Норманско освајање Енглеске

Енглеском је владао краљ Едвард Исповедник од 1042. до 1066, који је умро без наследника. Због тога три различите стране почињу исказивати претензије на трон.

  • Харалд III Норвешки, који је био у крвном сродству са бившим краљем,
  • Вилијам Копиле Освајач је војвода Нормандије и у крвном сродству је са енглеским краљевима и
  • Харолд II Енглески који је фактички владао Енглеском још током живота краља Едварда Исповедника.

Између тројице претендената почињу сукоби. Вилијам полаже право на престо тврдећи да га је Едвард, који није имао деце, одредио за наследника. Харолд II Енглески је изабран за краља на традиционални начин, на сабору властеле и свештенства. Крунисан је 5. јануара 1066. године. Вилијам Освајач се није помирио са тим, па добија подршку папе и спрема велику флоту за инвазију Енглеске.

Краљ Харалд III Норвешки напао је северну Енглеску у септембру 1066. и новоизабраном краљу Харолду остало је мало времена да скупи војску потребну за одбрану. Ипак Харолд је успео да изненади Викинге у бици на Стамфорд бриџу 25. септембра 1066. године. Краљ Харалд III Норвешки је убијен у тој бици, а Викинзима је то била последња инвазија на Енглеску. Била је то пирова победа која је битно ослабила и разбила англо-саксонску војску.

У међувремену Вилијам Копиле Освајач скупио је флоту од 600 бродова и војску од 7.000 људи. Вилијам Освајач је регрутовао војнике не само из своје Нормандије, него и из околних подручја, из Холандије и Немачке. Многи су били другорођени или трећерођени синови, којима је остајало мало или нимало наследства. Вилијам Освајач им обећава да ће бити награђени земљом и статусом, ако купе властитог коња, оклоп и оружје и придруже се његовом походу. Након одлагања од неколико седмица услед невремена искрцали се се на југу Енглеске, неколико дана након победе Харолда над Викинзима. Искрцали су се 28. септембра 1066. у Сасексу. Близу Хастингса Вилијам Освајач је направио дрвени дворац као своју базу. Избор базе је представљао директан прст у око краљу Харолду, пошто је то било лично подручје краља Харолда.

У бици код Хејстингса 14. октобра 1066. Нормани су победили, краљ Харолд је убијен, а Саксонци су побегли.

После те битке Вилијам Освајач је кренуо кроз Кент према Лондону. Избегавајући Лондон дошао је долином Темзе до утврђеног саксонског града Валингфорда у Оксфордширу, где се саксонски господар града Вигод потчињава Вилијаму Освајачу. Ту је значајно да се надбискуп Кантерберија Стиганд потчињава Вилијаму. Док је очекивао да се потчини и Лондон Вилијам Освајач се кретао североисточно до Хертфордшира, где се преостали саксонски племићи предају његовој власти. Коначно је проглашен краљем при крају октобра, а крунисан је 25. децембра 1066. у Вестминстерској опатији, што је отада постала традиција за све енглеске владаре.

Југ Енглеске је брзо признао новог краља, а на северу је трајао отпор још шест година све до 1072, када је Вилијам Освајач угушио и тај отпор замењујући у побуњеним подручјима англо-саксонско племство норманским господарима. У Јоркширу је постигао споразум по коме су локални саксонски племићи могли задржати земљу у замену за избегавање побуна.

Вилијамова власт у Енглеској[уреди]

Када је једном освојио Енглеску започео је са великим променама. Да би ефикасно убирао порезе и да би знао докле му сеже власт, Вилијам Освајач је организовао попис становништва и добара. Наредио је да се изграде бројни замкови, тврђаве, затвори, све да би спречио будуће побуне, односно да би их лако и на време угушио. По његовом налогу је изграђена Лондонска кула. Нормански је постао језик владајуће класе у Енглеској и заменио је енглески.

Англо-саксонско племство је било навикло на државу, у којој су они имали велику аутономију, а Вилијам Освајач је увео централизовану државу. Англо-саксонско племство се буни, па остају без поседа. Сва земља у Енглеској и сви поседи су прешли у руке Нормана, а англо-саксонско племство је емигрирало у друге европске земље.

Наследио га је син Вилијам II.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Харолд II Енглески
Енглески краљеви
(10661087)
Наследник:
Вилијам II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}