Харун ел Рашид
Из Википедије, слободне енциклопедије
Харун ел Рашид (арап. هارون الرشيد), (17. март 763. - 24. март 809.) је био пети и најпознатији абасидски калиф.
Владао је од 786. до 809, и његово време је остало забележено по научном, културном и верском напретку. Уметност и музика су такође цветали.
Садржај |
[уреди] 500 година владавине породице Абасида
Неслагања међу Арапима, али и међу поробљеним народима, појавила су се 750. године. Омајаде је збацила породица Абасида која је затим 500 година владала исламским светом. Абасиди потичу од Мухамедовог стрица Ал Абаса. Под Ал Мансуром, њиховим првим калифом, они су 762. године преместили престоницу у нови град Багдад и прихватили многе персијске и грчке обичаје. Њихов најпознатији владар био је Харун ал Рашид (786-809), пети калиф, савременик Карла Великог син калифа Ал Махдија и бивше робиње Ал Кхајзуран.
[уреди] Ратови са Византијским царством
Као веома млад, од 791. до 806. године водио је рат са Византијским царстом, који је на крају добио. У својих 23 године је постављен за гувернера Јерменије, Азербејџана, Египта, Сирије и Туниса. Постао је калиф после његовог старијег брата Хаџија.
[уреди] Процват у уметности и науци
Своју владавину је започео постављањем способних управитеља који су бринули о калифату тако да побољшају имовно стање људи. Изградио је палату у Багдаду, надалеко чувену и лепу, какву ни један калиф пре њега није имао. У њој је сместио свој двор и живео у великом сјају, са свитом од преко стотину дворана и робова.
Био је веома брижан и праведан. Понекад је прерушен ишао по улицама и базарима Багдада ослушкујући да ли је народ задовољан његовом владавином или не. У ово време Багдад је био чувен по својим школама и учитељима. И поред ратова, нашао је времена да подстиче науку и уметност, повезујући персијске, грчке, арапске и индијске утицаје. Багдад је постао светски центар за астрономију, математику, географију, медицину, право и филозофију. Двор у Багдаду место је где се дешава велики део Хиљаду и једне ноћи, књиге у којој се и данас ужива.
[уреди] Распад царства
Под каснијим калифима, неке покрајине су постале независне, али су још увек поштовале ислам, његове прописе и културу. Абасидски калифи брзо су губили моћ и постајали духовне вође. Муслиманско царство се поделило на емирате који су имали успоне и падове у различитим периодима. Ипак, муслимански свет је деловао као једна цивилизација са много различитих центара.
Ал Махди умире 785. а Ал Хаџи мистериозно умире 786. године (био је убијен од Ал Хајзуран) и Харун постаје калиф у септембру 786. године. Велики везир Бармакидс постаје администратор. Ал Кхајзуран умире 789. и Бармакидс практично преузима управљање царством од Харуна.
Делови царства тражили су независност, али Харун ал Рашид је успео да их покори. Регионалне династије су плаћале годишњи намет, а заузврат су добијале полу-аутономију. Харун се обогатио али је то слабило његову снагу у калифату. Такође, калифат је био подељен између Харунових синова Ал Амина и Ал Мамуна, који су после очеве смрти заратили.
[уреди] Хронологија догађаја
- 763. рођен је Харун ал Рашид, син калифа Ал Махдија и бивше робиње Ал Хајзуран.
- 780. поставља се за предводника војне експедиције против Византије.
- 782. поставља се за предводника војне експедиције против Византије све до Босфора. Мировни преговор је потписан по повољним условима. Харун је примио почасну титулу ал Рашид и друко име и самим тим проходност према трону калифа а такође је постаи и гувернер Јерменије, Азербејџана, Египта, Сирије и Туниса.
- 786. у септембру, умире Харунов старији брат ал Хаџи.
- 789. Ал Хајзуран умире и сва власт прелази у руке Харуну.
- 791. рат са Византијом.
- 800. Харун именује новог гувернера Туниса.
- 807. Харунове војска осваја Кипар.
- 809. за време путовања по источним провинцијама царства умире Харун. Ал Амин се проглашава за калифа.
 |
Овај незавршени чланак Харун ел Рашид је везан за владаре. Користећи правила Википедије, проширите га. |
