Форензичка археологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Остаци људског скелета на археолошком локалитету
Обрада мумије од стране археолога

Форензичка аерхеологија једна је од од дисциплина форензике зановане на научним принципима и техничким методама које се примењују код истраживања кривичних дела ради доказивања постојања кривичних радњи и пружања помоћи првенствено правосуђу, да утврди починиоца истог.[1] Међутим за разлику од нпр. форензичке антропологије (као јасно дефинисана дисциплине), форензичку археологију је тешко сврстати у неки одређени оквир са тачно заданим границама, и параметрима који би прецизно одредили њену примену, па чак и саму дефиницију.

Иако се археологија у овој дисциплини првенствено примењује у форензичке сврхе, унутар саме форензичке археологије постоје и елементи антропологије, остеологије, тафономије.[2][3] Имајући ово у виду од форензичких археолога се захтева да буду добро упознати са наведеним дисциплинама, како би у комбинацији са традиционалном археологијом своје знање прилагодити форензичком контексту.

Осим што нуди најбољу методологију за обраду свих места догађаја и злочина, форензичка аерхеологија је и скуп теоријских приступа уз чију помоћ форензички археолог може да протумачи и људско понашање на основу форензичких налаза.[4]

Предуслови[уреди | уреди извор]

Форензичка археологија је примена археологије (проучавање прошлих култура и активности) на правне истраге. Вештине и методе које археолози користе за проналажење и тумачење закопаних или скривених места прошлих активности имају директну примену на савремене форензичке истраге.

У Северној Америци форензичка археологија се често сматра специјализацијом форензичке антропологије. Седамдесетих и осамдесетих година 20. века, криминалистички истражитељи почели су да позивају археологе да помогну у проналажењу, ископавању и документовању одређених врста доказа са места злочина - обично тајних сахрана након убистава жртве.

Током последњих неколико деценија, археолози су се активније укључили у различите врсте истрага, укључујући ископавање масовних гробница жртава модерних ратова и евидентирање и опоравак масовних смртних случајева.

Главни задаци којима форензички археолог помаже су:

  • тражење доказа,
  • прикупљање доказа,
  • евидентирање доказа,
  • тумачење резултата.

Изворне науке сажете у једну[уреди | уреди извор]

Форензика подразумева примену научних метода код откривања и тумачења (вештачења) материјалних трагова, па се и стручњаци који обављају ове послове називају форензичари. Форензичке користе научна сазнања за давање одговора на специфична питања, од којих су 3 главна:[5]

  • Да ли је извршен злочин?
  • Ко је починио злочин?
  • Како је излочин извршен?
Форензика
Форензичар на месту увиђаја

Реч форензика потиче од латинске речи форенсиц-на тргу, која је изведена од латинске речи форум (трг), када су у доба старог Рима, у појединим случајевима сумњивих смрти на Тргу Форум Романорум, излагана та мртва тела и поједине особе које су имале стручна знања и искуства давала су мишљења о томе како је наступила смрт, односно на који су начин настале повреде на мртвом телу. Како се уједно на поменутом тргу обављало и суђење, наведена реч (форензика, форензички) је у пренесеном смислу значила судски, односно судска.[6] Форензичка наука је први пут документована у Француској 1910. године захваљујући др. Едмонду Лоцарду који је први поставио основне принципе и њену формулацију.[7]

Археологија

Археологија се може дефинисати у најширем смислу као једна од научних области које се баве научним проучавањем цивилизација и живота људи у прошлости на основу остатака,споменика и предмета који су сачувани или пронађени систематским истраживањем, а понекад и случајним налазима. У својој ужој дефиницији археологија се дефинише и као наука која изучава материјалне остатке, односно све уочљиве трагове људских дјелатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и хисторијском окружењу.[5]

Археологија и форензика
Археолошко налазиште аналогно је форензичкој сцени (месту догађаја) по којој археолог треба реконструисати активности на налазишту, локацију тих активности и њихов редослед.

Ако се споје археолошка и форензичка истраживања долази се нове научне дисциплине која је усмерене ка расветљавању људског понашања на врло прецизан начин. Археолошко налазиште аналогно је форензичкој сцени (месту догађаја) по којој археолог треба реконструисати активности на налазишту, локацију тих активности и њихов редослед.

Обе врсте истраживања заснивају се на захтевним начинима прикупљања, документовања, обраде и анализе података. Због сличних циљева, археолошке технике, посебно технике ископавања, примјењиве су у форензичким контекстима. Са друге стране, форензичке методе, попут идентификације оружја и анализе остатака крви, ефикасне су и у археологији. Једини елемент у којем се разликују ове две области форензике је фактор време, који има дубоке последице за оба ова поља истраживања.[5]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Израз „форензичка археологија“ није једнообразно дефинисан широм света и стога се примењује на разне начине.[8][9]

Форензички археолози користе своје знање о техникама ископавања како би осигурали да се остаци извлаче на контролисан и форензички прихватљив начин.[10] Када се остаци пронађу делимично или потпуно закопани, правилно ископавање остатака обезбедиће да сви докази присутни на костима остану нетакнути.[11][12]

Разлика између форензичких археолога и форензичких антрополога је у томе што су форензички антрополози посебно обучени за проучавање људске остеологије и опоравак људских остатака, форензички археолози су се шире специјализовали за процесе претраживања и откривања. узрока насилне смрти[13] Поред људских остатака, археолози су обучени за тражење предмета који се налазе у и око подручја ископавања. Ови предмети могу укључивати било шта, од венчаних прстенова до потенцијалних доказа као што су опушци цигарета или отисци ципела.[14] Њихова обука се протеже даље на посматрање контекста, повезаности и значаја предмета на месту злочина и доношење закључака који могу бити корисни за лоцирање жртве или осумњиченог.[15]

Форензички археолог такође мора бити у стању да искористи одређени ниво креативности и прилагодљивости током времена када места злочина не могу да се ископају традиционалним археолошким техникама. На пример, спроведена је једна посебна студија случаја о претраживању и проналажењу остатака нестале девојке која је пронађена у септичкој јами под земљом. Ова инстанца захтевала је јединствене методе за разлику од типичних археолошких ископавања како би се ексхумирао и сачувао садржај резервоара.[13]Форензички археолози су укључени у три главне области.:[16]

  • помоћ у истраживању места злочина,
  • истрага на месту злочина
  • опоравку доказа и / или скелетних остатака

Обрада сцена масовних смртних случајева или инцидената тероризма (масовних убистава, масовних гробница и ратних злочина и других кршења људских права) грана је рада у коју су укључени и форензички археолози.[13][17]

Форензички археолози могу помоћи у утврђивању потенцијалних гробних места која су могла бити превиђена. Разлике у тлу могу помоћи форензичким археолозима да пронађу та налазишта. Током сахрањивања тела од пуњења гроба формираће се мала гомила тла. Растресита земља и повећање хранљивих састојака из тела које се распада подстичу различите врсте биљака у односу на околна подручја. Обично ће гробна места имати растреситије, тамније и органско земљиште од подручја око њега. [18] Потрага за додатним гробницама може бити корисна током истраге геноцида и масовних гробница за тражење додатних локација сахрањивања.[19][20]

Писање извештаја[уреди | уреди извор]

Извештај је формални опис догађаја или истраге. Форензички извештај објашњава шта је истражитељ радио, како су то радили и шта мисле да докази показују. Извештај форензичког истражитеља је посебно важан јер мора да буде у стању да објасни резултате истраге судији и евентуално пороти која не би могла да присуствује месту злочина и посматра истрагу из прве руке. У Канади не постоје договорени протоколи или стандарди за писање форензичких извештаја, али већина форензичара користи научни формат који укључује следеће:[10]

  • Резиме извештаја
  • Позадина (како се аутор укључио у случај)
  • Квалификације аутора (шта аутора чини ауторитетом на тему)
  • Материјали, методе и ограничења (који је посао урађен, како и зашто је изведен и све препреке даљој истрази / анализи)
  • Резултати (шта су докази пронашли)
  • Тумачење резултата (шта докази значе, у оквиру подручја стручности)
  • Закључци (још један кратак резиме случаја, налази и њихов значај)
  • Библиографија (који су извори информација - стручна литература, интервјуи итд. - коришћени).

Обука кадрова[уреди | уреди извор]

Форензичка антрополошка лабораторија за обуку кадрова у Националном музеју природне историје, Смитхсониан Институтион, Васхингтон D.C., САД

Још једна примена у каријери форензичког археолога је подучавање и истраживање. Школовање за спровођење закона, техничара и истражитеља места злочина, као и додипломских и постдипломских студената кључни је део каријере форензичког археолога како би се знање о правилним техникама ископавања проширило на друго форензичко особље и повећала свест о терену уопште. Докази са места злочина у прошлости су били угрожени због неправилног ископавања и опоравка од стране необученог особља. Форензички антрополози тада нису у могућности да пруже значајне анализе извађених скелетних остатака због оштећења или контаминације.[21] Истраживање спроведено за побољшање археолошких метода на терену, посебно за унапређење недеструктивних метода претраживања и опоравка такође је важно за унапређење и препознавање поља.[21]

Етика у области форензичке археологије[уреди | уреди извор]

Могућнсот откривања информација о жртвама ратних злочина или убистава може представљати сукоб интереса у случајевима који укључују међусобно супротстављене ставовеве (пример из Сребрнице)

У области форензичке археологије постоји снажна етичка компонента која се мора узети у обзир при свим активностима. Могућнсот откривања информација о жртвама ратних злочина или убистава може представљати сукоб у случајевима који укључују међусобно супротстављене интересе.

Форензички археолози често се ангажују да помогне у обради масовних гробница од стране већих организација које имају мотиве који се односе на објављивање и кривично гоњење, уместо да породицама и заједницама пруже мир, помирење и спокој. Овим пројектима се понекад супротстављају мање групе за заштиту људских права које желе да избегну засењивање успомена на појединце њиховим насилним начинима смрти. У случајевима попут ових, форензички археолози морају бити опрезни и препознати импликације свог рада и прецизност и јасноћу информација које откривају.[22]

{-}}

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ СЦХЕЛЛЕ, К. (ед.) Прáвнí арцхеологие (сборнíк з мезинáроднí вěдецкé конференце поřáданé Катедроу сполеченскýцх вěд ФСв ЧВУТ в Празе а Тхе Еуропеан Социетy фор Хисторy оф Лаw, под патронáтем президента Памáтковé коморy Ческé републикy). Брно: Тхе Еуропеан Социетy фор Хисторy оф Лаw, 2011, 95 с. (ISBN 978-80-87475-13-3)
  2. ^ ХУНТЕР, ЦОX 2005.: Јохн Хунтер анд Маргарет Цоx, Форенсиц Арцхаеологy: Адванцес ин Тхеорy анд Працтице, Таyлор & Францис е-Либрарy
  3. ^ ХУНТЕР 2002.: Ј.Р. Хунтер, А Пилгрим ин Форенсиц Арцхаеологy - А Персонал Виеw, Ин: Wиллиам D. Хаглунд, Марцелла Х. Сорг (Едитед бy), Адванцес ин Форенсиц Тапхономy - Метод, Тхеорy анд Арцхаеологицал Перспецтивес, ЦРЦ Пресс, Боца Ратон Лондон Неw Yорк Wасхингтон, D.C., фореwорд
  4. ^ ФЕРЛЛИНИ ТИММС 2012.: Роxана Ферллини Тиммс, Еxпериенциас ен Антропологиа Форенсе: Перспецтивас де уна Волунтариа Еxтрањера, Болетин Галего де Медицина Легал е Форенсе – Антропологиа Форенсе де ла Гуерра Цивил Еспаñола, Нумеро 18, Асоциацион Галега де Медицос Форенсес, Галициа, 71-80
  5. ^ а б в Најда Дурмо Форензичка археологија и њена улога у археолошким и хисторијским интерпретацијама (завршни магистарски рад), Универзитет у Сарајеву Филозофски факултет Одсјек за хисторију Катедра за археологију, Сарајево, 2020
  6. ^ ИВАНОВИЋ, ИВАНОВИЋ 2015.: Александар Б. Ивановић, Александар Р. Ивановић, Форензика као научна дисциплина, Перјаник - часопис за теорију и праксу из области полиције, безбједности, криминалистике и права, Вол.XIII, Но.32, Полицијска академија, Даниловград (МНЕ), 57-73.
  7. ^ РОФОФСКY МАРЦУС 2010.: Сара Рофофскy Марцус, Форенсиц Антхропологy, Ин: Х. Јамес Бирx (Едитед бy), 21ст Центурy Антхропологy - А Референце Хандбоок Волуме 1 & 2, САГЕ Публицатионс, Инц., Лос Ангелес Лондон Неw Делхи Сингапоре Wасхингтон DC, 314-321.
  8. ^ Гроен, W.Ј. Мике; Мáрqуез‐Грант, Ницхолас; Јанаwаy, Роберт C. (2015). Форенсиц арцхаеологy: А глобал перспецтиве. ISBN 9781118745977..
  9. ^ Skinner M & Lazenby R (1983). Found! Human Remains: A Field Manual for the Recovery of the Recent Human Skeleton. Archaeology Press, Simon Fraser University.
  10. ^ а б „Forensic Archaeology | Burial Removals | Cemetery Crime | Excavation | Chicora Foundation”. www.chicora.org. Приступљено 2021-06-04. 
  11. ^ Dirkmaat D & Adovasio J (1997). The Role of archaeology in the recovery and interpretation of human remains from an outdoor forensic setting. In Forensic Taphonomy, ed. by W. Haglund & M. Sorg, pp. 39-64. CRC Press.
  12. ^ Wolf D (1986). Forensic anthropology scene investigations. In Forensic Osteology, ed. by K. Reichs, pp. 3-23.
  13. ^ а б в Schultz, John J.; Dupras, Tosha L. (2008). „The Contribution of Forensic Archaeology to Homicide Investigations”. Homicide Studies. 12 (4): 399—413. S2CID 145281304. doi:10.1177/1088767908324430. .
  14. ^ „AN OUTLINE OF FORENSIC ARCHEOLOGY Stephen P. Nawrocki, Ph.D., D.A.B.F.A. University of Indianapolis Archeology & Forensics Laboratory” (PDF). 2015-11-29. Архивирано из оригинала 29. 11. 2015. г. Приступљено 2021-06-04. 
  15. ^ Sigler-Eisenberg, Brenda (1985). „Forensic Research: Expanding the Concept of Applied Archaeology”. American Antiquity. 50 (3): 650—655. S2CID 160047810. doi:10.1017/S0002731600086467. .
  16. ^ Dupras T, Schultz J, Wheeler S, & Williams L (2006). Forensic Recovery of Human Remains. CRC Press.
  17. ^ Morse D, Duncan J, & Stoutamire J (1983). Handbook of Forensic Archaeology and Anthropology. Rose Printing.
  18. ^ „Archaeology | Resources | INVESTIGATING FORENSICS”. 2018-01-28. Архивирано из оригинала 28. 01. 2018. г. Приступљено 2021-06-04. 
  19. ^ Hunter J, Roberts C, & Martin A (1996). Studies in Crime: An Introduction to Forensic Archaeology. Routledge.
  20. ^ Killam E (1990). The Detection of Human Remains. Thomas. Morse D, Crusoe D, & Smith H (1976). Forensic archaeology. Journal of Forensic Sciences 21:323-32.
  21. ^ а б Haglund, William D. (2001). „Archaeology and forensic death investigations”. Historical Archaeology. 35 (1): 26—34. PMID 17595746. S2CID 44380029. doi:10.1007/BF03374524. 
  22. ^ Steele, Caroline (2008). „Archaeology and the Forensic Investigation of Recent Mass Graves: Ethical Issues for a New Practice of Archaeology”. Archaeologies. 4 (3): 414—428. ISSN 1555-8622. S2CID 4948727. doi:10.1007/s11759-008-9080-x. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Forenzička_arheologija&oldid=27783783”