Хари Мулиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Хари Мулиш
Лични подаци
Датум рођења(1927-07-29)29. јул 1927.
Место рођењаХарлем, Холандија
Датум смрти30. октобар 2010.(2010-10-30) (83 год.)
Место смртиАмстердам, Холандија

Потпис

Хари Мулиш (хол. Harry Mulisch; 29. јул 192730. октобар 2010) је био холандски писац. Са Вилемом Фредериком Хермансом и Герардом Ревеом чини „велику тројку“ холандске поратне књижевности. Уз романе, драме, есеје и поезију писао је и филозофска дјела.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мулиш се родио у породици Јевреја који су се у Холандију доселили након Првог свјетског рата из тадашње Аустроугарске. Мулишев отац је за вријеме њемачке окупације Холандије радио у банци на пословима евиденције јеврејске имовине конфисковане у холокаусту. Захваљујући томе, он и породица су избјегли одлазак у логор, али је послије рата, од нових власти, добио три године затвору због издаје. Очева судбина и моралне дилеме везане уз Други свјетски рат чест су мотив Мулишевог опуса.

Мулишево најпознатије дјело је роман Откриће неба (хол. De ontdekking van de Hemel, енгл. Discovery of Heaven) из 1992. који се сматра за најбољи роман свих времена на холандском језику.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • арцхибалд строхалм (1952; роман)
  • Туссен хамер ен аамбеелд (1952; приповјетка)
  • Цхантаге оп хет левен (1953; прича)
  • Де Диамант ("1954; роман)
  • Де Спронг дер Паарден ен де Зоете Зее (1955; роман)
  • Хет миракел (1955; кратке приче)
  • Хет Зwарте лицхт (1957; роман)
  • Манифестен (1958; есеји)
  • Хет Стенен Бруидсбед ((1959; роман)
  • Танцхелијн (1960; драма)
  • Де кноп (1961; драма)
  • Воер воор Псyцхологен (1961; аутобиографија)
  • Wенкен воор де бесцхерминг ван уw гезин ен узелф, тијденс де Јонгсте Даг (, 1961; есеји)
  • Де Заак 40/61 (1963; извјештај о суђењу Еицхманну)
  • Берицхт аан де Раттенконинг (1966; есеј о побуни студената у Амстердаму 1960-их)
  • Wенкен воор де Јонгсте Даг (1967; есеји)
  • Хет wоорд биј де даад (1968; есеји)
  • Рецонструцтие (1969; есеји)
  • Паралипомена Орпхица (1970; есеји)
  • Де Вертеллер (1970; роман)
  • Де Вертеллер вертелд: Комментаар, Каталогус, Куриоса ен еен Катастрофестук (1971; есеј о Де Вертеллеру)
  • Де тоекомст ван гистерен (1972; есеј о књизи коју писац не може написати)
  • Оидипоус Оидипоус (1972; драма)
  • Wоорден, wоорден, wоорден (1973; поезија)
  • Де вогелс (1974; поезија)
  • Мијн Гетијденбоек (1975; аутобиографија)
  • Тегенлицхт (1975; поезија)
  • Кинд ен Крааи (1975; поезија)
  • Тwее Вроуwен (1975; роман)
  • Оуде Луцхт (1977; приче)
  • Опус Гран (1982; поезија)
  • Де Аанслаг (1982; роман);
  • Де Камер (1984; приче)
  • Хоогсте Тијд (1985; роман);
  • Де Пупил (1987; роман)
  • Де Елементен (1988; роман)
  • Де Онтдеккинг ван де Хемел (1992; роман);
  • Де Процедуре (1999; роман)
  • Хет Тхеатер, де бриеф ен де wаархеид (2000; роман);
  • Сиегфриед (2001; роман)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]