Хидразобензен

Хидразобензен
Називи
	Преферисани ИУПАЦ назив 1,2-Дифенилхидразин
	Други називи Н,Н′-Дифенилхидразин; Н,Н′-Бианилин;
Идентификација
CAS број	122-66-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ECHA InfoCard	100.004.149
PubChem C ID	31222;
УНИИ	1Г3ЦС09ТУК ;
	InChI InChI=1S/C12H12N2/c1-3-7-11(8-4-1)13-14-12-9-5-2-6-10-12/h1-10,13-14H Кључ: YBQZXXMEJHZYMB-UHFFFAOYSA-N;
	SMILES c1ccc(cc1)NNc2ccccc2; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C12H12N2
Моларна маса	184,24 г·мол−1
Тачка топљења	123—126 °Ц (253—259 °Ф; 396—399 К)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа).
	Референце инфокутије

Хидразобензен (1,2-Дифенилхидразин) је ароматично органско једињење са формулом C₁₂Х₁₂Н₂ и молекулском масом 184,24, које се састоји од две анилинске групе спојене преко њихових атома азота. То је важна индустријска хемикалија која се користи у производњи боја, пигмената, фармацеутских производа и водоник пероксида. ^[4]

Има тачку топљења од 123—126 °Ц (253—259 °Ф; 396—399 К) и густину од 1,158 г/цм³. Класификован је са ЦАС бројем 122-66-7, ЦБ бројем ЦБ4172325 и МОЛ фајлом 122-66-7.мол. ^[5]

Припрема[уреди | уреди извор]

Може се добити реакцијом нитробензена са натријум амалгамом да би се добио азобензен, а затим редуковањем цинка. ^[6]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Безбојна запаљива чврста супстанца са мирисом налик камфору. Разлаже се на анилин, азобензен (и угљен-моноксид, угљен-диоксид, оксиде азота, итд.) Када се загрева може се оксидовати ваздухом у црвени азобензен. ^[7] Преуређење бензидина може настати у присуству јаке киселине. ^[6]

Апликација[уреди | уреди извор]

То је интермедијер за синтезу лекова, који се користи у припреми фенилбутазона и сулфинпиразона. ^[8]

Токсикологија и безбедност[уреди | уреди извор]

То је канцерогена супстанца типа II.

1,2-дифенилхидразин се разлаже при загревању или сагоревању стварајући токсичне паре укључујући азотне оксиде. Реагује са минералним киселинама и формира бензидин.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „Hydrazobenzene”. Sigma-Aldrich.
^ „Hydrazobenzene” (PDF). Report on Carcinogens, Fourteenth Edition. National Toxicology Program, Department of Health and Human Services. Приступљено 21. 6. 2017.
^ 1,2-Diphenylhydrazine - www.chemicalbook.com
^ ^а ^б Toxikologische Bewertung (BgChemie)^{[мртва веза]}
^ Römpp CD 2006, Georg Thieme Verlag 2006
^ „Testing Status of Agents (National Institute of Environmental Health Sciences)”. Архивирано из оригинала 2010-06-02. г. Приступљено 2019-04-08.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „Hydrazobenzene”. Sigma-Aldrich.

[4] „Hydrazobenzene” (PDF). Report on Carcinogens, Fourteenth Edition. National Toxicology Program, Department of Health and Human Services. Приступљено 21. 6. 2017.

[5] 1,2-Diphenylhydrazine - www.chemicalbook.com

[bgchemie-6] а ^б Toxikologische Bewertung (BgChemie)^{[мртва веза]}

[7] Römpp CD 2006, Georg Thieme Verlag 2006

[8] „Testing Status of Agents (National Institute of Environmental Health Sciences)”. Архивирано из оригинала 2010-06-02. г. Приступљено 2019-04-08.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]