Индијски хлебови

С Википедије, слободне енциклопедије
Доса, популарна палачинка из јужне Индије.
Тамес

Међу индијским хлебовима је велики избор танких хлебова и хлебова облика палачинка, који су саставни део индијске кухиње. Њихова варијација одражава разноликост индијске културе и прехрамбене навикаме.

Иако већина ових хлебова је настала у Индији, порекло појединих, посебно наан-а, води трагом из централне Азије.[1]

Састојци[уреди | уреди извор]

Већина танких хлебова из северне Индије су, пре свега направљени од млевеног брашна, обично Ата или Маида брашна, и воде. Неки танки хлебови, посебно парата, могу бити пуњени са поврћем и постављени у слојеве са гиом (енгл. ghee) (врстом пречишћеног масла који се највише користи у Јужној Азији и Индији), или путером.

У јужној Индији и Западној обали, већина танких хлебова су углавном палачинке направљене од црног сочива и пиринача. Популарне сорте садржи доса, апам, утапам, пиринчани ротис и просани ротис.

Већина Индијских хлебова користе споре квасца у атмосфери за ферментацију, другима се додаје квасац, за неке се употребљава сода бикарбона, а док се остали праве без ферментације.

Припрема[уреди | уреди извор]

У северној Индији, тесто је припремљено и истањено ваљањем. Већина индијских хлебова, као што су Роти и Цхапати, се пеку на "тави"(раван тигањ направљен од ливеног гвожђа, челика или алуминијума). Други, као што су Пури и Бхатура се прже у дубокој масноћи. У јужној Индији, ретко тесто направљено од пиринча и црног сочива се припрема тако што се кутлачом у мањим количинама излива на врућ подмазан тигањ, где се раширити на танак круг и пржи на уљу или гхее-ију док не порумени. У западној Индији (укључујући и државе Махараштра, Гуџарат и Раџастан), хлеб може бити направљен од грубе житарица, као што су бајра, сирак или раги, иако је пшеница главна у тим регионима. Ове врсте хлеба су познати по разним именима Ротло (гуџарати), Бхакри (марати), Роти (раџастан) или Ротти (северна карнатака). Индијски хлебови порекла из Централне Азије, као што су Наан, Тандоори и Роти, се пеку у „тандоор-у“. Наан се обично прави са квасцем.

Врсте[уреди | уреди извор]

Врсте индијског хлеба су: Цхапати, Пхулка, Пури, Роти, Паратха, Наан, Кулцха, Бхатоора, Бакар Кхани, Аппам, Доса, Луцхи, Пуран Поли, Патхири, Поротта и многи други. Неки од ових, као што су нпр. Паратха и Роти имају више врста. Врста хлеба зависе од врсте зрна које се користи да би се припремили, а други зависе од фила који садрже. Аппам је ферментисани хлеб обично припремљен од фино млевеног пиринчано брашно. У Керали у јужној Индији, постоје Каллаппам, Ваттаиаппам и Палаппам (Веллаиаппам). Каллаппам се припрема на равној гвожђаној плотни. Ваттаиаппамсе припрема на пари, док се Палаппам прави у малим плитким посудама, које се покривају док се хлеб спрема. Палаппам има танку хрскаву "чипку" попут траке око себе.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]