Брашно

Из Википедије, слободне енциклопедије

Брашно је ситно самлевена и просејана пшеница (жито). Али брашно се прави (мељавом) и од кукуруза, ражи, соје, јечма. Постоји и цементно брашно. Но у даљем тексту ће бити речи о већ поменутом брашну од пшенице.

Производња[уреди]

Брашно се некада добијало млевењем између два млинска камена од којих би се један окретао. Млин је био покретан слободним падом воде преко точка који би окретао, преко преносног механизма, млински камен. Млинар је био та особа која је имала млин, која је посао мељаве радила најчешће за „ушур“ тј. део самлевеног брашна би остајао млинару.

Данас постоје парни и електрични млинови далеко већег капацитета. У млиновима се брашно и сеје и пакује у џакове.

У индустријској производњи брашна, брашно за купца се добија мешањем различитих врста брашна која се опет добијају од различитих врста жита. Проблем је у томе да квалитетнија „тврда“ жита имају мање приносе па су самим тим и скупља. Овако се брашно типизира, као што се и млеко типизира на одређен проценат масноће (на пример 2,8 %)

Брашно се производи целе године, жито се повлачи за мељаву из силоса, где се жито чува после жетве. Зато је најбоље куповати брашно пред жетву јер онда има најмањи проценат влаге, тј. од жетве је имало времена да се осуши.

У Војводини, где постоји значајно искуство са брашном и његовим чувањем, оно се чува у дрвеним сандуцима, а ако се у брашну појаве инсекти (мољци и сл) то је само знак да је брашно добро.

Пре сваког мешења брашно треба поново просејати из напред наведеног разлога а и да ваздух „уђе“ у њега те да се хлеб или колачи боље дижу под утицајем квасца.

Врсте брашна[уреди]

У зависности од „тврдоће“ жита, постоје мека (за хлеб пре свега) и тврда брашна (за колаче).

У зависности од величине рупа на ситу брашна су више бела или тамнија. Беље брашно је од језгра жита тј. у њему нема спољне кошуљице од зрна. То су брашна Тип-400 или Тип-500. Ова брашна немају витамине и минерале као црња брашна Тип-800 или Тип-1100. Зато је црни хлеб здравији.

Тип брашна се установљава спаљивањем истог у калориметру и процентом пепела које остаје при сагоревању. Тип-400 је нпр 0,4 % пепела, Тип-500 је 0,5 % пепела и тд.

Спољашње везе[уреди]