Историја Хаитија

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристифор Колумбо се искрцава на острву Хиспаниола 1492. године

Записана историја Хаитија започела је 5. децембра 1492. године када се европски навигатор Кристифор Колумбо искрцао на овом великом острву у региону западног Атлантског океана који је касније постао познат као Кариби. Острво је било насељено Таинским и Араваканским домороцима, који су различито називали своје острво Ајити, Бохио или Кискеја (Quisqueya). Колумбо је одмах присвојио острво за шпанску круну, називајући га La Isla Española („Шпанско острво”), касније латинизирано у Хиспаниола. Француски утицај почео је 1625. године, а француска контрола онога што се звало Сан Доминго, данашњи Хаити, започела је 1660. Од 1697. године западни део острва био је француски, а источни шпански. Хаити су постали једна од најбогатијих колонија Француске, производећи огромне количине шећера и кафе и зависећи је од бруталног робовског система за потребну радну снагу. Инспирисани поруком Француске револуције, хаитијски робови су подигли устанак 1791. године, а после деценија борбе независна република Хаити званично је проглашена 1804. године.

Прешпанска историја[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Племенски савези Хиспаниоле

Узастопни таласи аравачких миграната, крећући се северно од делте Ориноко у Јужној Америци, настанили су карипска острва. Око 600. године на острво је доспео Таино народ, који су једна од аравачких култура. Њихов долазак је довео до расељавања претходних становника. Они су били организовани у касиказге (племена), свако од којих је водио касика (поглавица).

Шпанска историја (1492–1625)[уреди | уреди извор]

Кристифор Колумбо је основао насеље Ла Навидад, у близини модерног града Кап-Хаитиен. Оно је било саграђено од дрвених олупина његовог брода, Санта Марија, током првог путовања у децембру 1492. Када се 1493. вратио на другом путовању, нашао је насеље уништено, са свих 39 досељеника убијених. Колумбо је наставио према истоку и основао ново насеље у Ла Исабели на територији данашње Доминиканске Републике 1493. године. Главни град колоније је пресељен у Санто Доминго 1496. године, на југозападну обалу острва, такође на територији данашња Доминиканске Републике. Шпанци су се вратили у западну Хиспаниолу 1502, основајући насеље Јагуана, у близини модерног Леогана. Друго насеље основано је на северној обали 1504. године под називом Пуерто Реал у близини данашњег Форт-Либерте - које је 1578. године премештено у оближњи локалитет и преименовано у Бајаја.[1][2][3]

Након доласка Европљана, староседилачко становништво Ла Хиспаниоле претрпело је велика изумирања, у вероватно најгорем случају депопулације у Америкама. Општеприхваћена хипотеза делом приписује високу смртност ове колоније европским болестима на које домороци нису имали имунитет. Популација Таиноа је опала за до 95% у веку након доласка Шпанаца,[4][5][6] са популације пре контакта од 8.000.000[7] на неколико десетина хиљада.[6][8] Многи аутори описали су третман Таина у Хиспаниоли под Шпанским царством као геноцид.[9][10] Мали број Таиноа успео је да преживи и постави села на другим местима. Шпанско интересовање за Хиспаниолу почело је да јењава 1520-их, пошто су у Мексику и Јужној Америци пронађена уноснија налазишта злата и сребра. Након тога, популација шпанске Хиспаниоле споро је расла.

Насеље Јагуана три пута је спаљивано до темеља у свом више од једног века дугом постојању као шпанско насеље. Прво су то учинили француски гусари 1543. године, затим га је 27. маја 1592. године спалила Енглеска морнаричка ескадрила од четири брода предвођена Кристофером Њупортом на његовом адмиралском броду Златни Змај, при чему су уништили свих 150 кућа у насељу, а на крају су насеље спалили сами Шпанци 1605. године.[11]

Године 1595, Шпанци, фрустрирани двадесетогодишњом побуном њихових холандских поданика, затворили су своје домаће луке за побуњеничке транспорте из Холандије, одсекавши их од критичних залиха соли неопходних за њихову индустрију харинги. Холанђани су одговорили набавком нових залиха соли из Шпанске Америке, где су колонисти били више него ради да тргују. Тако се велики број холандских трговаца/гусара придружио својој енглеској и француској браћи у трговини на далеким обалама Хиспаниоле. Године 1605. Шпанија је била огорчена што шпанска насеља на северној и западној обали острва учествују у илегалној трговини великих размера са Холанђанима, који су се у то време борили за независност против Шпаније у Европи и Енглезима, од недавно непријатељској држави, и стога је одлучено да се присилно преселе шпански насељеници ближе граду Санто Доминго.[12] Ова акција, позната као Devastaciones de Osorio, показала се катастрофалном; више од половине пресељених колониста умрло је од глади или болести, преко 100.000 говеда је напуштено, а многи робови су побегли.[13] Шпанске трупе су брутално разориле пет од постојећих тринаест насеља на острву, укључујући та два насеља на територији данашњег Хаитија, Ла Јагуана и Бајаја. Многи становници су пружили отпор, побјегли у џунглу или побегли под заштиту пролазећих холандских бродова.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Форт-Либертé: А цаптиватинг Сите”. Хаитиан Треасурес. Архивирано из оригинала 27. 5. 2010. г. Приступљено 1. 7. 2010. 
  2. ^ Цламмер, Паул; Мицхаел Гросберг; Јенс Поруп (2008). Доминицан Републиц анд Хаити. Лонелy Планет. стр. 339, 330—333. ИСБН 978-1-74104-292-4. Приступљено 1. 7. 2010. 
  3. ^ „Популатион оф Форт Либертé, Хаити”. Монгабаy.цом. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 1. 7. 2010. 
  4. ^ С, Росенбаум С. Алан. Ис тхе Холоцауст Униqуе?: Перспецтивес он Цомпаративе Геноциде. Боулдер, ЦО: Wествиеw Пресс, 2018. Паге 302,313.
  5. ^ Станнард, Давид Е. (1992). Америцан Холоцауст: Тхе Цонqуест оф тхе Неw Wорлд. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. стр. 261—268. 
  6. ^ а б Мосхман, Давид (2007). „Ус анд Тхем: Идентитy анд Геноциде”. Идентитy. 7 (2): 115—135. С2ЦИД 143561036. дои:10.1080/15283480701326034. 
  7. ^ Фернандес, Даниел M.; Сирак, Кендра А.; Рингбауер, Харалд; Седиг, Јакоб; Рохланд, Надин; Цхеронет, Оливиа; Мах, Маттхеw; Маллицк, Сwапан; Олалде, Иñиго; Цуллетон, Брендан Ј.; Адамски, Ницоле (2020-12-23). „А генетиц хисторy оф тхе пре-цонтацт Цариббеан”. Натуре (на језику: енглески). 590 (7844): 103—110. ИССН 1476-4687. ПМЦ 7864882 Слободан приступ. ПМИД 33361817. дои:10.1038/с41586-020-03053-2. 
  8. ^ Станнард, Давид Е. (1992). Америцан Холоцауст: Тхе Цонqуест оф тхе Неw Wорлд. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. стр. 267. 
  9. ^ Тхорнтон, Руссел (1987). Америцан Индиан холоцауст анд сурвивал : а популатион хисторy синце 1492. Норман : Университy оф Оклахома Пресс. стр. 16. ИСБН 978-0-8061-2074-4. 
  10. ^ Мултипле соурцес:
    • Цхурцхилл, Wард, А Литтле Маттер оф Геноциде: Холоцауст анд Дениал ин тхе Америцас, 1492 то тхе Пресент, Цитy Лигхтс, 1997, 381 пагес, п. 86, ISBN 978-0-87286-323-1
    • Rosenberg, Sheri P. (2012). „Genocide is a Process, Not an Event” (PDF). Genocide Studies and Prevention. 7: 16—23. doi:10.3138/gsp.7.1.16. 
    • Moshman, David (2007). „Us and Them: Identity and Genocide”. Identity. 7 (2): 115—135. S2CID 143561036. doi:10.1080/15283480701326034. 
    • Hinton, Alexander Laban (2012). „Critical Genocide Studies” (PDF). Genocide Studies and Prevention. 7: 4—15. doi:10.3138/gsp.7.1.4. 
    • Keegan, William F., "Destruction of the Taino" in Archaeology. January/February 1992, pp. 51–56.
    • Grenke, Arthur. God, greed, and genocide: The Holocaust through the centuries. New Academia Publishing, LLC, 2005. pp. 141–143, 200.
    • Rosenbaum, Alan S. Is the Holocaust unique?: perspectives on comparative genocide. Routledge, 2018. p. 302.
    • Donald Bloxham, A. Dirk Moses, The Oxford Handbook of Genocide Studies, OXFORD UNIVERSITY press, 2010, p. 310.
    • Norman M Naimark, Genocide a world history , OXFORD UNIVERSITY press, 2017, p. 39.
    • Jones, Adam. 2006. Genocide: a comprehensive introduction. London: Routledge. pp. 108–111.
  11. ^ Historic Cities of the Americas: An Illustrated Encyclopedia (2005). David Marley. Page 121
  12. ^ Knight, Franklin, The Caribbean: The Genesis of a Fragmented Nationalism, 3rd ed. p. 54 New York, Oxford University Press 1990.
  13. ^ Rough Guide to the Dominican Republic, p. 352.
  14. ^ Peasants and Religion: A Socioeconomic Study of Dios Olivorio and the Palma Sola Movement in the Dominican Republic. Jan Lundius & Mats Lundah. Routledge 2000, p. 397.

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Хаитија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Haitija&oldid=27675978”