Јешци

С Википедије, слободне енциклопедије

Јешци
Временски распон: Миоцен-холоцен 25–0 Ма
Tachyglossus aculeatus
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Ред: Монотремата
Gill, 1872
Породица: Тацхyглоссидае
Gill, 1872
Врсте

Род Tachyglossus
   T. aculeatus
Род Zaglossus
   Z. attenboroughi
   Z. bruijnii
   Z. bartoni
   †Z. hacketti
   †Z. robustus
Род †Megalibgwilia
   †M. ramsayi
   †M. robusta

Јешци или мравињи јежеви,[1] ехидне[1] кљунасти јежеви[2] (Tachyglossidae), негде називани бодљикави мравоједи,[3] су породица, која припада монотремном реду сисара, који легу јаја. Четири постојеће врсте јежаца и кљунар су једини живући сисари који легу јаја и једини преживели чланови реда Monotremata.[4] Исхрана неких врста се састоји од мрава и термита, мада они нису блиско сродни да правим мравоједима Америка, који припадају надреду Xenarthra, заједно са лењивцима и армадилоима. Јешци живе у Аустралији и Новој Гвинеји.

Јешци су еволуирали пре 20 до 50 милиона година, од монотрематног претка налик на торбаре.[5] Тај предак је био водена животиња, али су се јешци прилагодили животу на копну.[5]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Исхрана краткокљуног јешца се састоји углавном од мрава и термита, док Zaglossus (дугокљуне) врсте типично једу црве и ларве инсеката.[6] Језици дугокљуних јежаца имају оштре, сићушне бодље које им помажу при хватању плена.[6] Они немају зубе, те ситне храну млевећи је између дна њихових уста и њихових језика.[7] Измети јежаца су 7 цм дуги и цилиндричног су облика; они су обично изломљени и незаокружени, и састављени су махом од прљавштине и материјала мравињака.[7]

Хабитат[уреди | уреди извор]

Краткокљуни јежац гради одбрамбену јазбину у Француском острвском националном парку (43 секунди)

Јешци не толеришу екстремне температуре; они користе пећине и пукотине стена да се склоне од тешких временских услова. Јешци обитавају углавном у шумама, скривајући се под вегетацијом, корењем или гомилама крхотина. Понекад користе јазбине животиња као што су зечеви и вомбати. Појединачни јешци имају велике, међусобно преклапајуће територије.[7]

Упркос њиховом изгледу, они су добри пливачи. Приликом пливања излажу њушку и део кичме, а познато је да улазе у воду ради купања и тимарења.[8]

Репродукција[уреди | уреди извор]

Женка полаже једно кожно јаје са меком љуском 22 дана након парења и одлаже га директно у своју торбицу. Јаје је тешко 1,5 до 2 г[9] и дугачко је око 1,4 цм (0,55 ин). Док се излеже, младунче ехидне отвара кожну љуску зубом од јајета налик рептилу.[10] Излежавање се одвија након 10 дана гестације; млади јежак, који се назива пагл,[11][12] рађа је као ларва и налик фетусу, затим сише млеко из пора две млечне мрље (монотреме немају брадавице) и остаје у кесици 45 до 55 дана,[13] у то време почињу да се развијају бодље. Мајка копа узгајалишну јаму и одлаже младунчад, враћајући се сваких пет дана да их доји док се не одбију са седам месеци. Младунци ће остати у јазбини своје мајке до годину дана пре него што оду.[7]

Женка краткокљуног јежка гради одбрамбену јазбину у Националном парку Француског острва (43 секунде)

Мужјаци ехидне имају пенис са четири главе.[14] Током парења, главе на једној страни се „закључују” и не расту у величини; друга два се користе за ослобађање сперме у женски репродуктивни тракт са две гране. Сваки пут када се копулира, он смењује главе у сетовима од два.[15][16] Када се не користи, пенис се увлачи у препуцијску врећу у клоаки. Пенис мужјака јешка је дугачак 7 цм (2,8 ин) у ерекцији, а његова осовина је прекривена пенисним бодљама.[17] Оне се могу користити за изазивање овулације код женке.[18]

Изазов је проучавати јешка у њеном природном станишту и они не показују интересовање за парење док су у заточеништву. Пре 2007. нико никада није видео ејакулат јешка. Било је претходних покушаја да се јежак натера да ејакулира коришћењем електрично стимулисане ејакулације како би се добили узорци сперме, али је то само резултирало отицањем пениса.[16]

Сезона размножавања почиње крајем јуна и траје до септембра. Мужјаци ће формирати редове дужине до десет јединки, при чему је најмлађа јединка на крају реда, које прате женку и покушавају да се паре. Током сезоне парења, јешци могу да прелазе између линија. Ово је познато као систем „воза“.[7]

Еволуција[уреди | уреди извор]

Костур краткокљуног јешца

Постоје индикације да је до прве дивергенције између овипарозних (полагање јаја) и вивипарозних (матерично потомство) сисара дошло током тријасног периода.[19] Међутим, још увек постоје неслагања у вези са овим процењеним временом дивергенције. Иако се већина налаза из генетичких студија (посебно оних која се тичу једрених гена) слаже са палеонтолошким налазима, неки резултати других техника и извора, попут митохондријске ДНК, у делимичном су неслагања са фосилним налазима.[20]

Подаци молекуларног часовника показују да су се јешци раздвојили од кљунара пре 19 и 48 милиона година, и да фосили слични кљунарима који датирају од пре више од 112,5 милиона година представљају базални облик, те да нису блиски рођаци модерних кљунара.[5] То би могло да значи да су јешци еволуирали од предака који су се хранили у води и који су се потпуно вратили на копно, иако то доводи до њиховог надметања са торбарима. Даљи докази о могућим прецима који се хране у води могу се наћи и у неким фенотипским особинама јежаца. Ове особине обухватају хидродинамички облик тела, леђно избочене задње удове који делују као кормила и кретање засновану на хипертрофираној хумералној дуго-осној ротацији, што омогућава веома ефикасне пливачке замахе.[5] Сходно томе, овипарозна репродукција код монотремата им је можда дала предност у односу на торбаре, што је у складу са садашњом еколошком поделом између те две групе.[5] Ова предност би такође могла бити делом одговорна за уочено повезано адаптивно ширење јежаца и ширење простора њихове нише, што је у супротности са прилично уобичајеном претпоставком заустављене морфолошке и молекуларне еволуције која се и даље асоцира са монотрематима. Поред тога, студије митохондријске ДНК код кљунара такође су откриле да су монотремати и торбари највероватније сестрински таксони. Из њих такође произилази да су се било које заједничке изведене морфолошке особине између торбара и материчних сисара појавиле независно једне од других, или су биле изгубљене у лози до монотремата.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима ЦИТЕС конвенције и на Додатку Б Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) број 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине”. правно-информациони-систем.рс. 
  2. ^ „Енциклопедија сисара”. 
  3. ^ „Схорт-Беакед Ецхидна, Тацхyглоссус ацулеатус”. Парк & Wилдлифе Сервице Тасманиа. Приступљено 21. 10. 2012. 
  4. ^ Стеwарт, Доуг (2003). „Тхе Енигма оф тхе Ецхидна”. Натионал Wилдлифе. Архивирано из оригинала 29. 4. 2012. г. 
  5. ^ а б в г д Пхиллипс, МЈ; Беннетт, ТХ; Лее, МС (октобар 2009). „Молецулес, морпхологy, анд ецологy индицате а рецент, ампхибиоус анцестрy фор ецхиднас”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 106 (40): 17089—94. ПМЦ 2761324 Слободан приступ. ПМИД 19805098. дои:10.1073/пнас.0904649106. 
  6. ^ а б „Заглоссус бруијни”. АнималИнфо.орг. 
  7. ^ а б в г д Царритт, Рацхел. „Ецхиднас: Хелпинг тхем ин тхе wилд” (ПДФ). НСW Натионал Паркс анд Wилдлифе Сервице. Приступљено 13. 4. 2013. 
  8. ^ „Схорт-беакед Ецхидна”. Департмент оф Примарy Индустриес, Паркс, Wатер, анд Енвиронмент. Приступљено 13. 4. 2013. 
  9. ^ „Ецхиднас”. wилдцаре.орг.ау. Wилдцаре Аустралиа. Приступљено 20. 11. 2016. 
  10. ^ О'Неил, Деннис. "Ецхидна Репродуцтион" Архивирано 30 април 2015 на сајту Wayback Machine 12 February 2011. Retrieved on 17 June 2015.
  11. ^ Kuruppath, Sanjana; Bisana, Swathi; Sharp, Julie A; Lefevre, Christophe; Kumar, Satish; Nicholas, Kevin R (11. 8. 2012). „Monotremes and marsupials: Comparative models to better understand the function of milk”. Journal of Biosciences. 37 (4): 581—588. PMID 22922184. S2CID 15026875. doi:10.1007/s12038-012-9247-x. hdl:10536/DRO/DU:30047989 Слободан приступ. „Developmental stages of echidna: (A) Echidna eggs; (B) Echidna puggle hatching from egg...” 
  12. ^ Calderwood, Kathleen (18. 11. 2016). „Taronga Zoo welcomes elusive puggles”. ABC News (на језику: енглески). Sydney. Приступљено 20. 11. 2016. 
  13. ^ „Short-beaked echidna (Tachyglossus aculeatus)”. Arkive.org. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г. Приступљено 21. 10. 2009. 
  14. ^ Grützner, F., B. Nixon, and R. C. Jones. "Reproductive biology in egg-laying mammals." Sexual Development 2.3 (2008): 115-127.
  15. ^ Johnston, Steve D.; et al. (2007). „Оне‐Сидед Ејацулатион оф Ецхидна Сперм Бундлес” (ПДФ). Тхе Америцан Натуралист. 170 (6): Е162—Е164. ЈСТОР 10.1086/522847. ПМИД 18171162. С2ЦИД 40632746. дои:10.1086/522847. 
  16. ^ а б Схултз, Н. (26. 10. 2007). „Еxхибитионист спинy антеатер ревеалс бизарре пенис”. Неw Сциентист. Приступљено 12. 4. 2020. 
  17. ^ Ларрy Вогелнест; Руперт Wоодс (18. 8. 2008). Медицине оф Аустралиан Маммалс. Цсиро Публисхинг. ИСБН 978-0-643-09928-9. Приступљено 15. 3. 2013. 
  18. ^ Хаyссен, V.D.; Ван Тиенховен, А. (1993). „Ордер Монотремата, Фамилy Тацхyглоссидае”. Асделл'с Паттернс оф Маммалиан Репродуцтион: А Цомпендиум оф Специес-специфиц ДатаНеопходна слободна регистрација. Цорнелл Университy Пресс. стр. 8–9. ИСБН 0-8014-1753-8. 
  19. ^ Роwе Т, Рицх ТХ, Вицкерс-Рицх П, Спрингер M, Wоодбурне МО (2008). „Тхе олдест платyпус анд итс беаринг он дивергенце тиминг оф тхе платyпус анд ецхидна цладес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 105 (4): 1238—42. ПМЦ 2234122 Слободан приступ. ПМИД 18216270. дои:10.1073/пнас.0706385105. 
  20. ^ Муссер АМ (2003). „Ревиеw оф тхе монотреме фоссил рецорд анд цомпарисон оф палаеонтологицал анд молецулар дата”. Цомп. Биоцхем. Пхyсиол., Парт а Мол. Интегр. Пхyсиол. 136 (4): 927—42. ПМИД 14667856. дои:10.1016/с1095-6433(03)00275-7. 
  21. ^ Јанке А, Xу X, Арнасон У (1997). „Тхе цомплете митоцхондриал геноме оф тхе wаллароо (Мацропус робустус) анд тхе пхyлогенетиц релатионсхип амонг Монотремата, Марсупиалиа, анд Еутхериа”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 94 (4): 1276—81. ПМЦ 19781 Слободан приступ. ПМИД 9037043. дои:10.1073/пнас.94.4.1276. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Роналд M. Ноwак (1999), Wалкер'с Маммалс оф тхе Wорлд (на језику: енглески) (6тх изд.), Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс, ИСБН 0-8018-5789-9, ЛЦЦН 98023686 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ецхидна на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Јешци.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ješci&oldid=27675778”