Јелена Лозанић
Јелена Лозанић Фротингхам | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Датум рођења | 12. март 1885. | ||
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 6. фебруар 1972. (86 год.) | ||
| Место смрти | Француска, Француска | ||
| Супружник | Џон Фротингхам | ||
| Деца | Ана | ||
| Одликовања | Орден Белог орла Орден Светог Саве | ||
Јелена Лозанић Фротингхам (Београд, 12. март 1885 — 6. фебруар 1972) била је секретар Српског женског народног савеза, велики борац за права жена, болничарка у Балканском рату, члан Кола српских сестара и представница Црвеног крста Краљевине Србије за време Првог светског рата у Америци.[1][2]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Родила се у породици Лозанић, од оца Симе и мајке Станке, рођена Пачић, пореклом из породице Вучић-Перишић, великих хуманитарац. Њен отац Сима Лозанић (1847–1935) био је хемичар, професор Велике школе, први ректор Београдског универзитета, члан Српског ученог друштва и Српске краљевске академије и њен председник, министар пољопривреде и иностраних дела, посланик Краљевине Србије у Лондону, члан Српске војне мисије. У таквој породици Јелена Лозанић је брзо одрасла у не само знатижељну, виспрену и интелигентну особу, већ и у истрајну, племениту и храбру жену, која ће те своје способности исказати 1910. године као секретар Српског женског народног савеза и на конгресу Међународног савета жена у Копенхагену, где се борила за права жена.
Након што је избио Балкански рат, Јелена се придружује Колу српских сестара као болничарка. Неговала је рањенике у санаторијуму „Врачар”, и сате проводила бринући о ратној сирочади.
По избијању Првог светског рата, њено доброчинитељство се наставља и она као представница Црвеног крста Краљевине Србије одлази 1915. године у Америку, где је од 1915. до 1920. године сакупљала помоћ за отаџбину.[3] Њен муж је постао један од највећих добротвора према Србима. Пружио је милионску помоћ, а Јелена је широм Америке вршила најживљу и најплеменитију пропаганду. Делфа Иванић је у Ријеци примила послану помо из Америке. У Чачку је Јелениним настојањима основан дом ра затну сирочад, који је издраван од тих прилога и те помоћи, као и сам Црвени крст.[4]
Јелена је то схватила као животну мисију, што је и забележила у дневнику који је водила, а који је 1970. године објавило Удружење носилаца албанске споменице. Била су то заправо њена писма, писана сестри Ани и родитељима у Србији, у којима је описивала живот који је, а да није могла да претпостави, почела да води на другом континенту.[5]
Када је између Јелене и Џон Фротингхам планула љубав, она је ту љубав 1921. године озваничили пред олтаром руске цркве у Њујорку, а круна љубави била је девојчица Ана. Породица Лозанић-Фротингам је до 1935. године живела на југу Француске, одакле ја све време помагала деци у Србији.[6]
Када су, у истој години, умрли Јеленин отац и муж, она се са ћерком Аном преселила у Америку.
По избијању Другог светског рата Јелена је активно учествовала у оснивању Одбора америчких пријатеља Југославије, претече Уједињеног југословенског фонда за помоћ.
До краја свог живота била је предана својој хуманитарној мисији. Преминула је 6. фебруара 1972. године у Француској.
Одликовања[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Јелена Лозанић“, у Попов, Чедомир, ур., Српски биографски речник, књ. 5, Нови Сад: Матица српска, 2011, 614–615.
- ^ Лозанић-Фротингхам, Јелена, Добротворна мисија за Србију у I светском рату. Писма из Америке и Канаде 1915–1920. године. Београд: Удружење носилаца Албанске споменице, 1970, 307–311
- ^ Предраг Протић, Јелена Лозанић-Фротингхам: Добротворна мисија за Србију у Првом светском рату, Историјски гласник бр. 1 и 2, 1970.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). ДЕЛФА ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 303. ИСБН 978-86-7403-172-8.
- ^ Гордана Бекчић Пјешчић, Шта је у ствари родољубље, Објављено у Република 498/99, 2011.
- ^ Риста M. Симоновић: „Друштвена историја Врања од краја 19. до краја 20. века“, монографија; издавачи: Историјски архив „31. јануар“ Врање, Град Врање, 2014
Литература[уреди | уреди извор]
- Дјордјевиц, Ана (н.д). „Хеад схот оф паинтер Ана Маринковић”. гамс.уни-граз.ат. Граз, Аустриа: Университy оф Граз. Архивирано из оригинала 9. 1. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2019.
- Душанић, Дуња (јул 2012). „Јелена Лозанић Фротингхам” [Јелена Лозанић Фротингхам [сиц]]. књизенство.етф.бг.ац.рс. Белграде, Сербиа: Университy оф Белграде. Архивирано из оригинала 22. 10. 2015. г. Приступљено 9. 1. 2019.
- Хоогенбоом, Оливе (1987). „Латхроп, Јохн Хоwланд (1880-1967)”. Харвард Сqуаре Либрарy. Брооклyн, Неw Yорк: Фирст Унитариан Цхурцх оф Брооклyн. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2019.
- Лосанитцх, Еллен (4. 2. 1913). Леттер фром Еллен [Хелèне] Лосанитцх то 'Мадемоиселле'
(Извештај) (на језику: Френцх). Будапест, Хунгарy: Натионал Арцхивес оф Хунгарy. Феминистáк Егyесüлете [Феминист Ассоциатион], Боx 25 Фолдер 50. Приступљено 10. 1. 2019 — преко АСП: Wомен анд Социал Мовементс. - Пјешчић, Гордана Бекчић (30. 4. 2011). „Шта је у ствари родољубље?” [Wхат ацтуаллy ис патриотисм?]. Република. св. 1 бр. 498–499. Белграде, Сербиа. Архивирано из оригинала 19. 7. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2019.
- Ребиц, Александра (25. 6. 2010). „Др. Мицхаел I. Пупин пледгед алл хис wорлдлy поссессионс анд стоод то лосе алл тхат хе хад...”. Хероес оф Сербиа. Цхицаго, Иллиноис. Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 10. 1. 2019.
- „1925 Неw Yорк Стате Ценсус: Греенбургх, Wестцхестер Цоунтy, Неw Yорк”. ФамилyСеарцх. Албанy, Неw Yорк: Неw Yорк Стате Арцхивес. 1925. стр. 17. лине 38. Приступљено 11. 1. 2019.
- „1940 У.С. Федерал Ценсус: Греенбургх, Wестцхестер Цоунтy, Неw Yорк”. ФамилyСеарцх. Wасхингтон, D.C.: Натионал Арцхивес анд Рецордс Администратион. 1940. стр. 61А. НАРА мицрофилм сериес #Т627, ролл #2804, лине 8-12. Приступљено 11. 1. 2019.
- „Бриде оф тхе Даy”. Тхе Даилy Неwс. Неw Yорк, Неw Yорк. 4. 1. 1921. стр. 31. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
- „Даугхтер оф Формер Сербиан Енвоy Децоратед”. Тхе Неw Yорк Трибуне. Неw Yорк, Неw Yорк. 7. 6. 1920. стр. 7. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
- „Хере ин Интерестс оф Wар Вицтимс”. Тхе Лос Ангелес Тимес. Лос Ангелес, Цалифорниа. 2. 5. 1920. стр. 15. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
- „Хисторy оф тхе Фацултy оф Цхемистрy”. цхем.бг.ац.рс. Белграде, Сербиа: Университy оф Белграде. фебруар 2011. Архивирано из оригинала 9. 1. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2019.
- „Ј. W. Фротхингхам, Патрон оф Мусиц, Ис Деад ин Франце”. Тхе Брооклyн Даилy Еагле. Брооклyн, Неw Yорк. 23. 11. 1935. стр. 11. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
- „Мр. Јохн W. Фротхингхам Енгагед”. Брооклyн Лифе. Брооклyн, Неw Yорк. 11. 12. 1920. стр. 8. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
- „Неw Yорк Пассенгер Листс: Инбоунд Пассенгерс фром Ле Харве”. ФамилyСеарцх. Wасхингтон, D.C.: Натионал Арцхивес анд Рецордс Администратион. 19. 12. 1948. ФХЛ мицрофилм сериес # Т715, ролл #7689, лист 8, лине 7-8. Приступљено 11. 1. 2019.
- „Неw Yорк Пассенгер Листс: Инбоунд Трансцонтинентал Аир Пассенгерс фром Парис”. ФамилyСеарцх. Wасхингтон, D.C.: Натионал Арцхивес анд Рецордс Администратион. 18. 9. 1950. ФХЛ мицрофилм сериес # Т715, ролл #7890, лине 23-24. Приступљено 11. 1. 2019.
- „Схе Аскс Сеед Граин фор хер Нативе Сербиа”. Тхе Форт Сцотт Даилy Трибуне-Монитор. Форт Сцотт, Кансас. 17. 2. 1915. стр. 3. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
- „Тхе Сторy оф тхе Сербианс”. Тхе Оттаwа Цитизен. Оттаwа, Онтарио, Цанада. 11. 10. 1915. стр. 11. Приступљено 10. 1. 2019 — преко Неwспаперс.цом.
.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Јелена Лозанић на Викимедијиној остави
- Јелена Лозанић Фротингхам Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) — књизенство.етф.бг.ац.рс
