Лачни Франз

Лачни Франз
Лачни Франз
Музички рад
Активни период	1979—1997; 2005 - 2006; 2014 - данас
Место оснивања	Марибор, Словенија
Жанр	Рок

Лачни Франз (Гладни Франз на словеначком) је словеначки рок бенд из Марибора који је био активан од 1979. до 1997, а бенд се у зиму 2005-2006 поново окупио и одржао серију концерата у Словенији и широм бивше Југославије.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Лачни Франз су јуна 1979. основали Зоран Предин и чланови групе Зевс. Предин је дотле писао текстове и почео да прави музику и није имао никаквих искустава у раду са рок групама, а јуна 1979. га је на Похорју приметио Ото Римеле (тада члан групе Зевс), када је Предин прослављао рођендан, и позвао га на пробу. Лачни Франз значи Гладни Франз, што је у времену владавине диско музике значило да су гладни рока. Франз је промењен од Франц, „из зезања“, како су рекли чланови, зато што је то најчешће име у Штајерској.^[2] Поред Предина (вокал) и Римелеа (гитара), у саставу бенда су још били бубњар Андреј Пинтарич, басиста Зоран Стјепанович и клавијатуриста Мирко Коси.

Први већи наступ бенд је имао на Омладинском фестивалу у Суботици 1981. године, када су освојили награду за интерпретацију. Исте године су издали први албум под именом „Икебана“, који су снимили за само 36 сати. Крајем 1981. престају са радом јер је већина чланова отишла у ЈНА, али су пре тога снимили албум „Адијо памет“, који је издат 1982, али је због одсуства концерата албум прошао незапажено. Септембра 1983. објављују албум „Не ми дихат за овратник“, који им доноси први хит. У децембру 1983. снимају живи албум „Слиши шкољка поје ти“ са два концерта у Љубљани и Марибору, који су потписали као Топ Зизи јер су маскирани излазили на сопствене концерте и представљали се као предгрупа под тим именом.^[3]

Ауторска стагнација на албуму „Слон мед порцеланом“, који су издали 1984, донела је прву већу кризу групе, када су били на ивици распада. Ото Римеле је по завршетку албума „На своји страни“ из 1986. напустио бенд и отишао у Лаибацх. Тај албум је упркос томе донео до тада највећи успех групи, са неколико великих хитова, а такође је то била прва студијска плоча коју су сами продуцирали. Нови гитариста бенда је након одласка Римелеа постао Милан Прислан, а 1987. издају албум „Сирене тулијо“, који је обежила песма Здрављице (обрада поеме Франца Прешерна), која је због неформалне интерпретације проглашена неподобном.^[4]

Лачни Франз у септембру 1989. уз Бајагу и ЕКВ представљају Југославију на међународном ЕБУ рок фестивалу у Новом Саду.^[5] Исте године објављују албум „Тиха вода“, са новим чланом, перкусионистом Нином Мурешкићем. У данима када су одлучивали да ли да наставе даље или не, 1994. издају албум симболичног назива „Задња вечерја“. Последњи већи концерт Лачни Франз су одржали априла 1996. у Сарајеву.^[4]

Бенд се у зиму 2005.-2006. окупио и одржао серију концерата у Словенији и широм бивше Југославије,^[6] а од 2014. године поново наступа и 2016. издаје албум "Ладја норцев".