Метамизол

С Википедије, слободне енциклопедије
Метамизол
IUPAC име
Натријум [(2,3-дихидро- 1,5-диметил- 3-оксо- 2-фенил- 1H- пиразол- 4-ил) метиламино] метанесулфонат
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Начин применеорално, парентерално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1 - 4 сата
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број68-89-3 ДаY (со натријума)
ATC кодN02BB02 (WHO)
PubChemCID 80254
DrugBankDB04817 ДаY
ChemSpider6000 ДаY
UNIIVSU62Z74ON ДаY
ChEBICHEBI:59033 ДаY
ChEMBLCHEMBL487894 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC13H16N3NaO4S
Моларна маса333.337 г/мол
  • [Na+].[O-]S(=O)(=O)CN(C=2C(=O)N(c1ccccc1)N(C=2C)C)C
  • InChI=1S/C13H17N3O4S.Na/c1-10-12(14(2)9-21(18,19)20)13(17)16(15(10)3)11-7-5-4-6-8-11;/h4-8H,9H2,1-3H3,(H,18,19,20);/q;+1/p-1 ДаY
  • Key:DJGAAPFSPWAYTJ-UHFFFAOYSA-M ДаY

Метамизол натријум или дипирон је снажан аналгетик и антипиретик. Он је у продаји под више имена, међу којима су Алгозон, Алгокалмин, Аналгин, Дипирона, Новалгин, Нео-Мелубрин и Опталгин. Метамизол је први пут био синтетисан у немачкој компанији Hoechst AG (данас део компаније Санофи) 1920, а његова производња је почела 1922. Он је остао доступан широм света до 1970-их, када је откривено да постоји мали ризик од изазивања агранулоцитозе - потенцијално фаталног стања. Ниво ризика је још увек контроверзно питање. Више националних здравствених органа је било потпуно забранило метамизол или је ограничило његову доступност на проскрипције, док је у другим земљама доступан на слободно.[1]

Ризик од агранулоцитозе[уреди | уреди извор]

Недавна истраживање указују да је учесталост агранулоцитозе узроковане метамизолом између 0.2 и 2 случаја по милиону људи, при чему је око 7% свих случајева фатално (под условом да су сви пацијенти имали приступ ургентној медицинској нези).[2] Другим речима, може се очекивати 60 до 600 смртних случајева годишње услед метамизола у земљи са 300 милиона људи, под условом да свака особа узима лек једном месечно. То није веома висок број у поређењу са другим лековима, на пример за лек клозапин је познато да је бар 50 пута склонији да изазове агранулоцитозу. Некад се сматрало да је ризик много већи, те да је недопустив за аналгетик са продајом на слободно, посебно имајући у виду постојање безбеднијих алтернатива (е.г., аспирина и ибупрофена).

Референце[уреди | уреди извор]

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).