Bromfenak
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2-[2-amino-3-(4-bromobenzoil)fenil]sirćetna kiselina | |
| Klinički podaci | |
| Prodajno ime | Duract, Xibrom |
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Oftalmički |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 91714-94-2  |
| ATC kod | None |
| PubChem | CID 60726 |
| DrugBank | DB00963 |
| ChemSpider | 54730 |
| ChEBI | CHEBI:240107 |
| ChEMBL | CHEMBL1077 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C15H12BrNO3 |
| Molarna masa | 334,165 |
| |
| |
Bromfenak je nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAID)[1] koji se prodaje u SAD kao oftalmološki rastvor (brendovi prolensa i bromdej,[2] ranija formulacija je brend Ksibrom, koji je sada ukinut) od strane ISTA Pharmaceuticals za kratkoročne, lokalne primene. Prolensa i bromdej su formulacije bromfenaka jednom dnevno, dok je Ksibrom bio odobren za primenu dva puta dnevno. U Evropskoj uniji, brend je jeloks. Bromfenak je namenjen za lečenje upale oka i bola nakon operacije katarakte.[3]
Osobine[уреди | уреди извор]
Bromfenak je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 334,165 Da.[4][5]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 2,9 |
| Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | -4,7 |
| Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 80,4 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Rovere G, Nadal-Nicolás FM, Sobrado-Calvo P, García-Bernal D, Villegas-Pérez MP, Vidal-Sanz M, Agudo-Barriuso M (новембар 2016). „Topical Treatment With Bromfenac Reduces Retinal Gliosis and Inflammation After Optic Nerve Crush”. Investigative Ophthalmology & Visual Science. 57 (14): 6098—6106. PMID 27832276. doi:10.1167/iovs.16-20425
.
- ^ „Bromfenac Sodium Monograph for Professionals”. Drugs.com. 21. 4. 2020. Приступљено 23. 11. 2020.
- ^ Haberfeld H, ур. (2015). Austria-Codex (на језику: German). Vienna: Österreichischer Apothekerverlag.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
