Микробиота
Микробиота је низ микроорганизама који могу бити комензални, мутуалистички или патогени, који се налазе у и на свим вишећелијским организмима, укључујући биљке. Микробиота укључује бактерије, археје, протисте, гљиве и вирусе,[2][3] и утврђено је да је кључна за имунолошку, хормонску и метаболичку хомеостазу њиховог домаћина.
Термин микробиом описује било колективне геноме микроба који бораве у еколошкој ниши или саме микробе.[4][5][6]
Микробиом и домаћин појавили су се током еволуције као синергистичка јединица из епигенетике и генетских карактеристика, који се понекад заједнички називају холобионт.[7][8] Присуство микробиоте у цревима човека и других метазоа је кључно за разумевање коеволуције између метазоа и бактерија.[9][10] Микробиота игра кључну улогу у имунолошким и метаболичким одговорима црева преко њиховог производа ферментације (кратколанчане масне киселине), ацетата.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дастогеер, Кхондокер M.Г.; Тумпа, Фарзана Хаqуе; Султана, Афруја; Актер, Мст Арјина; Цхакрабортy, Аниндита (2020). „Плант мицробиоме–ан аццоунт оф тхе фацторс тхат схапе цоммунитy цомпоситион анд диверситy”. Цуррент Плант Биологy. 23. Бибцоде:2020ЦПБио..2300161Д. дои:10.1016/ј.цпб.2020.100161.
- ^ Де Сорди, Луиса; Лоуренçо, Марта; Дебарбиеуx, Лаурент (2019). „Тхе баттле wитхин: интерацтионс оф бацтериопхагес анд бацтериа ин тхе гастроинтестинал трацт”. Целл Хост & Мицробе. 25 (2): 210—18. ПМИД 30763535. С2ЦИД 73455329. дои:10.1016/ј.цхом.2019.01.018
.
- ^ Петерсон, Ј; Гаргес, С; et al. (2009). „Тхе НИХ Хуман Мицробиоме Пројецт”. Геноме Ресеарцх. НИХ ХМП Wоркинг Гроуп. 19 (12): 2317—23. ПМЦ 2792171 . ПМИД 19819907. дои:10.1101/гр.096651.109.
- ^ Бацкхед, Ф.; Леy, Р. Е.; Сонненбург, Ј. L.; Петерсон, D. А.; Гордон, Ј. I. (2005). „Хост-Бацтериал Мутуалисм ин тхе Хуман Интестине”. Сциенце. 307 (5717): 1915—20. Бибцоде:2005Сци...307.1915Б. ПМИД 15790844. С2ЦИД 6332272. дои:10.1126/сциенце.1104816.
- ^ Турнбаугх, П. Ј.; Леy, Р. Е.; Хамадy, M.; Фрасер-Лиггетт, C. M.; Книгхт, Р.; Гордон, Ј. I. (2007). „Тхе Хуман Мицробиоме Пројецт”. Натуре. 449 (7164): 804—10. Бибцоде:2007Натур.449..804Т. ПМЦ 3709439 . ПМИД 17943116. дои:10.1038/натуре06244.
- ^ Леy, Р. Е.; Петерсон, D. А.; Гордон, Ј. I. (2006). „Ецологицал анд Еволутионарy Форцес Схапинг Мицробиал Диверситy ин тхе Хуман Интестине”. Целл. 124 (4): 837—48. ПМИД 16497592. С2ЦИД 17203181. дои:10.1016/ј.целл.2006.02.017 .
- ^ Салвуцци, Е. (2016). „Мицробиоме, холобионт анд тхе нет оф лифе”. Цритицал Ревиеwс ин Мицробиологy. 42 (3): 485—94. ПМИД 25430522. С2ЦИД 30677140. дои:10.3109/1040841X.2014.962478. хдл:11336/33456 .
- ^ Гуерреро, Р.; Маргулис, Лyнн; Берланга, M. (2013). „Сyмбиогенесис: Тхе холобионт ас а унит оф еволутион”. Интернатионал Мицробиологy. 16 (3): 133—43. ПМИД 24568029. дои:10.2436/20.1501.01.188.
- ^ Давенпорт, Емилy Р.; Сандерс, Јон Г.; Сонг, Се Јин; Амато, Катхерине Р.; Цларк, Андреw Г.; Книгхт, Роб (2017). „Тхе хуман мицробиоме ин еволутион”. БМЦ Биологy. 15 (1): 127. ПМЦ 5744394 . ПМИД 29282061. дои:10.1186/с12915-017-0454-7 .
- ^ Моеллер, Андреw Х.; Ли, Yингyинг; Мпоуди Нголе, Еител; Ахука-Мундеке, Стеве; Лонсдорф, Елизабетх V.; Пусеy, Анне Е.; Пеетерс, Мартине; Хахн, Беатрице Х.; Оцхман, Хоwард (2014). „Рапид цхангес ин тхе гут мицробиоме дуринг хуман еволутион”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 111 (46): 16431—16435. Бибцоде:2014ПНАС..11116431М. ПМИД 25368157. дои:10.1073/пнас.1419136111 .
- ^ Југдер, Бат-Ердене; Камареддине, Лаyла; Wатницк, Паула I. (2021). „Мицробиота-деривед ацетате ацтиватес интестинал иннате иммунитy виа тхе Тип60 хистоне ацетyлтрансферасе цомплеx”. Иммунитy. 54 (8): 1683—97.е3. ИССН 1074-7613. дои:10.1016/ј.иммуни.2021.05.017.
