Минералокортикоидни рецептор

Нуклеарни рецептор потфамилије 3, група C, члан 2
Нуклеарни рецептор потфамилије 3, група C, члан 2
	ПДБ приказ базиран на PDB: 1гдц.
Доступне структуре
	1Y9Р, 1YА3, 2А3И, 2АА2, 2АА5, 2АА6, 2АА7, 2ААX, 2АБ2, 2АБИ, 2ОАX, 3ВХУ, 3ВХВ, 3WФФ, 3WФГ
Идентификатори
Симболи	НР3Ц2; МЦР; МЛР; МР; НР3Ц2ВИТ
Вањски ИД	ОМИМ: 600983 МГИ: 99459 ХомолоГене: 121495 ИУПХАР: ГенеЦардс: НР3Ц2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• за секвенцу специфично дејство ДНК везујућег транскрипционог фактора; • активност стероидног хормонскг рецептора; • стероидно везивање;
Целуларна компонента	• нуклеоплазма; • мембрана ендоплазматичног ретикулума;
Биолошки процес	• транскриптиона иницијација из промотера РНК полимеразе II; • хомеостаза ћелијског јона натријума; • ћелијска трансдукција;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	4306
Енсембл	ЕНСГ00000151623
УниПрот	П08235
РефСеq (мРНА)	НМ_000901
РефСеq (протеин)	НП_000892
Локација (УЦСЦ)	Цхр 4:; 149 - 149.37 Мб
ПубМед претрага	[1]

Минералокортикоидни рецептор (МР, МЛР, МЦР, алдостеронски рецептор, нуклеарни рецептор путфамилије 3, група C, члан 2, НР3Ц2) протеин је који је код човека кодиран НР3Ц2 геном лоцираном на хромозому 4q31.1-31.2.^[1]

МР је рецептор са једнаким афинитетом за минералокортикоиде и глукокортикоиде. Он припада фамилији цитосолних рецептора. Лиганд се дифузијом уноси у ћелије, формира интеракцију са рецептором и то доводи до преноса сигнала што утиче на изражавање специфичног гена у једру.

Функција[уреди | уреди извор]

МР је изражен у многим ткивима, као што су бубрези, црева, срце, централни нервни систем (хипокампус), смеђе адипозно ткиво и знојне жлезде. У епителним ткивима, његова активација доводи до изражавања протеина који регулишу транспорт јона и воде (углавном епителни натријумски канал или ЕНаЦ, Na+/K+ пумпа, серумом и глукокортикоидом индукована киназа или СГК1) те долази до реапсопције натријума, и консеквентно повећања ектрацелуларне запремине, повећања крвног притиска, и излучивања калијума ради одржавања нормалне концентрације соли у телу.

Овај рецептор активирају минералокортикоиди, као што је алдостерон, и деоксикортикостерон као и глукокортикоиди, попут кортизола. У животињама, минералокортикоидни рецептор је „заштићен“ од глукокортикоида путем колокализације ензима, кортикостероид 11-бета-дехидрогеназа изозим 2 (ака 11-β-хидроксистероидна дехидрогеназа 2; 11ß-ХСД2), која конвертује кортизол до неактивног кортизона. Он је такође респонсиван на поједине прогестине. Спиронолактон и еплеренон су антагонисти минералокортикоидног рецептора.

Активација минералокортикоидног рецептора, након везивања лиганда алдостерона, доводи до његове транслокације у ћелијско једро, хомодимеризације и везивања за хормонске респонсне елементе присутне у промотерима појединих гена. Резултат је комплексно регрутовање транскрипционе машинерије и транскрипције ДНК секвенце активираних гена у иРНК.^[2]

Интеракције[уреди | уреди извор]

Минералокортикоидни рецептор формира интеракције са:

Референце[уреди | уреди извор]

^ Фан YС, Еддy РЛ, Бyерс МГ, Халеy ЛЛ, Хенрy WМ, Ноwак Њ, Схоwс ТБ (1989). „Тхе хуман минералоцортицоид рецептор гене (МЛР) ис лоцатед он цхромосоме 4 ат q31.2”. Цyтогенет. Целл Генет. 52 (1-2): 83—4. ПМИД 2558856. дои:10.1159/000132846.
^ Фуллер ПЈ, Yоунг МЈ (2005). „Мецханисмс оф минералоцортицоид ацтион”. Хyпертенсион. 46 (6): 1227—35. ПМИД 16286565. дои:10.1161/01.ХYП.0000193502.77417.17.
^ ^а ^б Саворy, Ј Г; Прéфонтаине Г Г; et al. (2001). „Глуцоцортицоид рецептор хомодимерс анд глуцоцортицоид-минералоцортицоид рецептор хетеродимерс форм ин тхе цyтопласм тхроугх алтернативе димеризатион интерфацес”. Мол. Целл. Биол. УНИТЕД СТАТЕС. 21 (3): 781—93. ИССН 0270-7306. ПМЦ 86670 . ПМИД 11154266. дои:10.1128/МЦБ.21.3.781-793.2001.
^ Зеннаро MC, Соуqуе А, Виенгцхареун С, Поиссон Е, Ломбèс M (2001). „А неw хуман МР сплице вариант ис а лиганд-индепендент трансацтиватор модулатинг цортицостероид ацтион”. Мол. Ендоцринол. 15 (9): 1586—98. ПМИД 11518808. дои:10.1210/ме.15.9.1586.
^ Тхéнот С, Хенриqует C, Роцхефорт Х, Цаваиллèс V (1997). „Дифферентиал интерацтион оф нуцлеар рецепторс wитх тхе путативе хуман трансцриптионал цоацтиватор хТИФ1”. Ј. Биол. Цхем. 272 (18): 12062—8. ПМИД 9115274. дои:10.1074/јбц.272.18.12062.

Литература[уреди | уреди извор]

Хеллал-Левy C, Фагарт Ј, Соуqуе А, Рафестин-Облин МЕ (2000). „Мецханистиц аспецтс оф минералоцортицоид рецептор ацтиватион.”. Киднеy Инт. 57 (4): 1250—5. ПМИД 10760050. дои:10.1046/ј.1523-1755.2000.00958.x.
Схеппард КЕ (2002). „Нуцлеар рецепторс. II. Интестинал цортицостероид рецепторс.”. Ам. Ј. Пхyсиол. Гастроинтест. Ливер Пхyсиол. 282 (5): Г742—6. ПМИД 11960770. дои:10.1152/ајпги.00531.2001.
Кјелландер ЦГ (1975). „[Тхе псyцхотхерапеутиц социетy--утопиа ор нигхтмаре?]”. Лакартиднинген. 72 (12): 1160—1. ПМИД 1134129.
Алнемри ЕС, Максyмоwyцх АБ, Робертсон НМ, Литwацк Г (1991). „Овереxпрессион анд цхарацтеризатион оф тхе хуман минералоцортицоид рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 266 (27): 18072—81. ПМИД 1655735.
Моррисон Н; Харрап СБ; Арриза ЈЛ; et al. (1990). „Регионал цхромосомал ассигнмент оф тхе хуман минералоцортицоид рецептор гене то 4q31.1.”. Хум. Генет. 85 (1): 130—2. ПМИД 2162806. дои:10.1007/БФ00276340.
Фан YС; Еддy РЛ; Бyерс МГ; et al. (1990). „Тхе хуман минералоцортицоид рецептор гене (МЛР) ис лоцатед он цхромосоме 4 ат q31.2.”. Цyтогенет. Целл Генет. 52 (1-2): 83—4. ПМИД 2558856. дои:10.1159/000132846.
Арриза ЈЛ; Wеинбергер C; Церелли Г; et al. (1987). „Цлонинг оф хуман минералоцортицоид рецептор цомплементарy ДНА: струцтурал анд фунцтионал кинсхип wитх тхе глуцоцортицоид рецептор.”. Сциенце. 237 (4812): 268—75. ПМИД 3037703. дои:10.1126/сциенце.3037703.
Блоем Љ, Гуо C, Пратт ЈХ (1996). „Идентифицатион оф а сплице вариант оф тхе рат анд хуман минералоцортицоид рецептор генес.”. Ј. Стероид Биоцхем. Мол. Биол. 55 (2): 159—62. ПМИД 7495694. дои:10.1016/0960-0760(95)00162-С.
Јалагуиер С; Морнет D; Месниер D; et al. (1996). „Хуман минералоцортицоид рецептор интерацтс wитх ацтин ундер минералоцортицоид лиганд модулатион.”. ФЕБС Летт. 384 (2): 112—6. ПМИД 8612804. дои:10.1016/0014-5793(96)00295-5.
Тхéнот С, Хенриqует C, Роцхефорт Х, Цаваиллèс V (1997). „Дифферентиал интерацтион оф нуцлеар рецепторс wитх тхе путативе хуман трансцриптионал цоацтиватор хТИФ1.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (18): 12062—8. ПМИД 9115274. дои:10.1074/јбц.272.18.12062.
Зеннаро MC, Фарман Н, Бонвалет ЈП, Ломбèс M (1997). „Тиссуе-специфиц еxпрессион оф алпха анд бета мессенгер рибонуцлеиц ацид исоформс оф тхе хуман минералоцортицоид рецептор ин нормал анд патхологицал статес.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 82 (5): 1345—52. ПМИД 9141514. дои:10.1210/јц.82.5.1345.
Брунер КЛ; Дерфоул А; Робертсон НМ; et al. (1998). „Тхе унлигандед минералоцортицоид рецептор ис ассоциатед wитх хеат схоцк протеинс 70 анд 90 анд тхе иммунопхилин ФКБП-52.”. Рецепторс & сигнал трансдуцтион. 7 (2): 85—98. ПМИД 9392437.
Геллер ДС; Родригуез-Сориано Ј; Валло Боадо А; et al. (1998). „Мутатионс ин тхе минералоцортицоид рецептор гене цаусе аутосомал доминант псеудохyпоалдостеронисм тyпе I.”. Нат. Генет. 19 (3): 279—81. ПМИД 9662404. дои:10.1038/966.
Лупо Б, Месниер D, Аузоу Г (1998). „Цyстеинес 849 анд 942 оф хуман минералоцортицоид рецептор аре цруциал фор стероид биндинг.”. Биоцхемистрy. 37 (35): 12153—9. ПМИД 9724527. дои:10.1021/би980593е.
Халусхка МК; Фан ЈБ; Бентлеy К; et al. (1999). „Паттернс оф сингле-нуцлеотиде полyморпхисмс ин цандидате генес фор блоод-прессуре хомеостасис.”. Нат. Генет. 22 (3): 239—47. ПМИД 10391210. дои:10.1038/10297.
Фрееман БЦ, Фелтс СЈ, Тофт ДО, Yамамото КР (2000). „Тхе п23 молецулар цхаперонес ацт ат а лате степ ин интрацеллулар рецептор ацтион то дифферентиаллy аффецт лиганд еффицациес.”. Генес Дев. 14 (4): 422—34. ПМЦ 316379 . ПМИД 10691735.
Геллер ДС; Фархи А; Пинкертон Н; et al. (2000). „Ацтиватинг минералоцортицоид рецептор мутатион ин хyпертенсион еxацербатед бy прегнанцy.”. Сциенце. 289 (5476): 119—23. ПМИД 10884226. дои:10.1126/сциенце.289.5476.119.
Хеллал-Левy C; Фагарт Ј; Соуqуе А; et al. (2001). „Цруциал роле оф тхе Х11-Х12 лооп ин стабилизинг тхе ацтиве цонформатион оф тхе хуман минералоцортицоид рецептор.”. Мол. Ендоцринол. 14 (8): 1210—21. ПМИД 10935545. дои:10.1210/ме.14.8.1210.
Wатзка M; Беyенбург С; Блüмцке I; et al. (2000). „Еxпрессион оф минералоцортицоид анд глуцоцортицоид рецептор мРНА ин тхе хуман хиппоцампус.”. Неуросци. Летт. 290 (2): 121—4. ПМИД 10936692. дои:10.1016/С0304-3940(00)01325-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Минералоцортицоид+Рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid2558856-1] Фан YС, Еддy РЛ, Бyерс МГ, Халеy ЛЛ, Хенрy WМ, Ноwак Њ, Схоwс ТБ (1989). „Тхе хуман минералоцортицоид рецептор гене (МЛР) ис лоцатед он цхромосоме 4 ат q31.2”. Цyтогенет. Целл Генет. 52 (1-2): 83—4. ПМИД 2558856. дои:10.1159/000132846.

[pmid16286565-2] Фуллер ПЈ, Yоунг МЈ (2005). „Мецханисмс оф минералоцортицоид ацтион”. Хyпертенсион. 46 (6): 1227—35. ПМИД 16286565. дои:10.1161/01.ХYП.0000193502.77417.17.

[pmid11154266-3] а ^б Саворy, Ј Г; Прéфонтаине Г Г; et al. (2001). „Глуцоцортицоид рецептор хомодимерс анд глуцоцортицоид-минералоцортицоид рецептор хетеродимерс форм ин тхе цyтопласм тхроугх алтернативе димеризатион интерфацес”. Мол. Целл. Биол. УНИТЕД СТАТЕС. 21 (3): 781—93. ИССН 0270-7306. ПМЦ 86670 . ПМИД 11154266. дои:10.1128/МЦБ.21.3.781-793.2001.

[pmid11518808-4] Зеннаро MC, Соуqуе А, Виенгцхареун С, Поиссон Е, Ломбèс M (2001). „А неw хуман МР сплице вариант ис а лиганд-индепендент трансацтиватор модулатинг цортицостероид ацтион”. Мол. Ендоцринол. 15 (9): 1586—98. ПМИД 11518808. дои:10.1210/ме.15.9.1586.

[pmid9115274-5] Тхéнот С, Хенриqует C, Роцхефорт Х, Цаваиллèс V (1997). „Дифферентиал интерацтион оф нуцлеар рецепторс wитх тхе путативе хуман трансцриптионал цоацтиватор хТИФ1”. Ј. Биол. Цхем. 272 (18): 12062—8. ПМИД 9115274. дои:10.1074/јбц.272.18.12062.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]