Нада Лер-Софронић
Нада Лер-Софронић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1941. |
| Место рођења | Сарајево |
| Датум смрти | 2020. |
Нада Лер Софронић (Сарајево, 1941 - Београд, 4. мај 2020) је била дугогодишња професорица колегија из социјалне психологије на Факултету политичких наука у Сарајеву, феминисткиња и борац за слободу, равноправност и друштвену правду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Нада Лер-Софронић је рођена у окупираном Сарајеву 1941. године у угледној јеврејској породици. Током Другог светског рата скрива се, бежи и борави у логорима; пут је води од Сарајева преко Дубровника, Корчуле и Барија. Преживели су само чланови најуже породице, а вратили се у Сарајево 1946. године. [1] Ту Нада Лер Софронић проводи своје детињство, завршава основну и средњу школу.
Скоро две деценије касније, 1965.године, Нада Лер завршава студије психологије на Филозофском факултету у Београду и почиње да ради као асистенткиња, а касније и професорка на Факултету политичких наука у Сарајеву, на предмету Социјална психологија.
На Факултету политичких наука у Београду 1982. године докторирала је са дисертацијом "Марксизам и ослобођење жена", што је прва феминистичка теза одбрањена у СФРЈ. Део те тезе објављен је у књизи "Неофеминизам и социјалистичка алтернатива" 1986. [2]
Предавала је на Одсеку за психологију, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Нада Лер-Софронић је , између осталог, иницирала чувену феминистичку конференцију "Друг-ца Жена". Током рата у Босни и Херцеговини боравила је је у Риму, Београду и Будимпешти, а потом се враћа у Сарајево, где је до одласка у пензију руководила Центром "Жена и друштво".[3]
Умрла је 2020. у Београду.
Каријера[уреди | уреди извор]
Нада Лер- Софронић је припадала групи првих феминиситчких теоретичарки у бившој Југославији. Дуго година предавала Социјалну психологију на Факултету политичких наука Сарајеву.
Од 1978. има активну и водећу улогу у другом таласу Женског покрета у регији. Била је концептуална креаторка Прве медјународне феминистичке конференције у Источној Европи која је орџана у Студентском културном центру у Београду 1978. године под називом "Друг-ца - Нови приступ?". Конференција је први пут на тлу социјалистичког света окупила претставнице женских покрета Истока и Запада и значила прекретницу у третману "женског питања" у Југословенском реалном социјализму.
Централна тема теоријских есеја Др Наде Лер Софронић, чланака, великог броја јавних предавања, наступа и текстова у медијима су питања женског искуства, идентитета и односа моћи медју половима/родовима у различитим друштвеним системима. Њене анализе су фокусиране на родну димензију глобалних неоконзервативних трендова и жену у условима пост-социјалистичке транзиције.
Др Нада Лер Софронић је била Сениор Виситинг Феллоw на Централном Европском Универзитету у Будимпешти, на катедри Род и култура, предавала је на Женским студијама у Београду, једна је од утемељивачица Женских студија у Новом Саду, те иницијаторка и једна од координаторки и предавачица на пилот пројекту Женских студија у Сарајеву.[4]
Учествује као предавач на многобројним градјанским и универзитетским форумима као и медјународним конференцијама под покровитељством, измедју осталих: фондације Хеинрицх Бőлл Стифтунг [5] и Хелсинског одбора за људска права.
Руководила је независним Центром за истраживања, политике и заговарања "Жена и друштво" у Сарајеву.
Била је директорка Центра за истраживања политике и заговарања у Сарајеву.
Библиографија и публикације (избор)[уреди | уреди извор]
- Неофеминизам и социјалистичка алтернатива. Београд: Радничка штампа. 1986.
- Контроверзе савременог феминизма-Искуство, идентитет, моћ. 1998
- Крај транзицијске парадигме-родна перспектива. 2002.
- Зато што смо жене (емпријско истраживање, коауторство). 2003.
- Гендер анализа Изборног закона БиХ. 2003.
- Феминистички/женски покрети и цивилно друштво у пост-социјалистичким земљама. Локална самоуправа. Фебруар 2004 .
- Неоконзервтивни трендови и родни стереотипи у уџбеницима за основну школу. 2005 (делимично објављено)
- Ло спаураццхио бусса алла порта делл'Ест. Рим: Ил Манифесто, специјални додатак "Ил 68 делле донне". Март 2018[6].
- Мониторинг Еqуал Оппортунитиес фор Wомен анд Мен ин Босниа анд Херзеговина (коауторство). Опен Социетy Институте Нетwорк Wомен’с Програм. 2006.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Савић, Свенка (2008). Животне приче жена 'А што ћу ти ја јадна причат...' (ПДФ). Нови Сад: Футура публикације, Завод за равноправност полова, Женске студије и истраживања. стр. 307. Приступљено 9. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ Лер-Софронић, Нада (1986). Неофеминизам и социјалистичка алтернатива (ПДФ). Београд: Радничка штампа. Приступљено 9. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ Лер-Софронић, Нада. „Још нам треба стари Маркс | Књиженство”. www.књизенство.рс (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 9. 5. 2020.
- ^ „Женске студије и истраживања”. www.зенскестудије.орг.рс. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 9. 5. 2020.
- ^ „Др. Нада Лер-Софронић | Гунда-Wернер-Институт”. Хеинрицх-Бöлл-Стифтунг (на језику: немачки). Приступљено 2021-03-08.
- ^ „ил 68 делле донне”. ил манифесто сторе (на језику: италијански). Приступљено 2021-03-08.