4. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
4. мај (04.05) је 124. дан у години по грегоријанском календару (125. у преступној години). До краја године има још 241 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. мај
- 1493. — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португала, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.
- 1626. — Индијанци продали Менхетн за тканине и ђинђуве у вредности од око 1500 динара.
- 1780. — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.
- 1919. — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шантунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.
- 1938. — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.
- 1970. — Америчка Национална гарда убила четири и ранила 11 студената Универзитета "Кент" у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
- 1979. — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.
- 1990. — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.
- 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.
- 1994. — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.
- 1996. — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.
- 2001. — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.
- 2001. — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.
Рођења[уреди]
- 1008. — Анри I, француски краљ († 1060.)
- 1825. — Енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, поборник теорије еволуције Чарлса Дарвина, аутор дела "Место човека у природи", "Еволуција и етика", "Наука и култура" и "Приручник компаративне анатомије кичмењака".
- 1881. — Александар Фјодорович Керенски, руски политичар
- 1827. — Енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је, у августу 1858, видео афричко језеро Викторија и тврдио да је оно извориште Нила.
- 1900. — Антун Аугустинчић је био хрватски и југословенски вајар
- 1921. — Едо Муртић, хрватски сликар (†2005).
- 1928. — Египатски државник Хосни Мубарак, председник Египта од 1981, после убиства Анвара ел Садата.
- 1929. — Одри Хепберн, америчка глумица и амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а. Добитник "Оскара" за филм "Празник у Риму".
- 1930. - Миљан Миљанић српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.
- 1980. — Соња Колачарић, српска глумица
- 1985 - Лестер Макејлеб, амерички кошаркаш.
Смрти[уреди]
- 1869. — Јован Хаџић, српски писац и политичар.
- 1885. — Александар Карађорђевић, српски кнез од 1842. до 1858. (*1806.)
- 1903. — Гоце Делчев, вођа македонског национално-револуционарног покрета.
- 1980. — Јосип Броз Тито, председник ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ. (*1892).
- 1871. — Марија Анунцијата, кћи краља Фернинанда II. (*1843).
- 2003. — Сесто Брускантини, италијански оперски певач.
