Нови железнички мост (Београд)

Нови железнички мост
Нови железнички мост
	Нови железнички мост
Место	Београд; Србија
Карактеристике
Дужина	1.928
Историја
Отварање	1979.

Нови железнички мост је железнички мост преко реке Саве у Београду. Изграђен је у склопу реконструкције београдског железничког чвора (тзв. решења „Прокоп”). Мост је двоколосечни на око 250m узводно од Старог железничког моста. Мост има укупну дужину од 1.928m, од чега су прилази на десној обали 579m, прилази на левој обали 791m и централни део изнад Саве и зимовника 558m. Изградња моста је обављена у периоду 1975-1979. године.^[1]

Пројекат[уреди | уреди извор]

Пројектно решење требало је да поред естетских захтева градског моста испуни и функционалне услове провођења трасе пруге као и остале услове прописане детаљним урбанистичким планом. У погледу захтеваног пловног габарита најпре је захтевано да износи у централном распону 150m са 7,5m, а затим је извршена корекција с тиме што је остављена могућност и за речни стуб у пловном путу (фундиран у речном кориту) са два пловна габарита ширине од по 100m. У циљу изналажења решења за главну мостовску конструкцију, урађено је осам модела. Издвојила су се два; плитак укљештени лук и греда са косим затегама; оба са главним распоном од око 250m. За главни пројекат је изабран мост са косим кабловима због малог процентуалног учешћа фундирања и коловоза у застору по целој дужини моста (смањење буке), при сличној прорачунској вредности извођења као и естетике. Овакво решење у виду железничког моста са косим кабловима, у време изградње, представљало је јединствено решење у свету.

Конструкција моста[уреди | уреди извор]

Прилазне конструкције на левој обали су континуални носачи од преднапрегнутог бетона распона 45m изузев два распона од по 61m изнад широке градске саобраћајнице. На десној обали су преднапрегнуте бетонске конструкције распона 63+755+63m, које се настављају на армиранобетонске конструкције распона 35+38,5+38,5+35m. Тако је добијен континуални носач на седам ослонаца са главним распоном од 253,7m придржаним са косим кабловима овешаним о два пилона.

Главна конструкција моста[уреди | уреди извор]

Главни распон премошћује корито реке Саве, а распон од 85m улаз у зимовник на новобеоградској страни. Крајњи стубови су од армираног бетона, а остали су израђени од челика. Фундирање је на армиранобетонским кесонима и бушеним шиповима. Попречни пресек моста састоји се од два главна носача сандучастог попречног пресека који су међусобно повезани ортотропном плочом, са упуштеним лимом за 90cm у циљу формирања корита за застор. Службене пешачке стазе ширине 1m, налазе се поред главних носача.

Пилони[уреди | уреди извор]

Пилони који су постављени у осама главних носача изнад стубова на левој и десној обали реке, имају висину од 52,49m од главних носача и повезани су попречном руглом при врху анкеровања каблова. Ширина пилона је константна 1.940mm, а друга димензија се смањује ка врху у нагибу од 5%. Коси каблови су од четири челична ужета, које је састављено из снопа паралелних жица пречника 7mm (у зависности од тражене носивости има их од 240 до 290 комада).

Пројектанти конструкције[уреди | уреди извор]

Пројекат је урадила компанија „Мостпројект” из Београда, а главни и одговорни пројектанти су академик проф. др. Никола Хајдин, дипломирани инжењер грађевине и Љубомир Јефтовић, дипломирани инжењер грађевине.