Brankov most

Brankov most
Brankov most noću
Град	Beograd
Држава	Srbija
Дужина	261 m
Отварање	1979.
Списак
Списак мостова • Најдужи мостови • suspendus • Висећи мостови • Лучни мостови • Римски мостови • cantilever

Brankov most (Most bratstva i jedinstva) premošćava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom Beograda. Brankov most je po obimu saobraćaja drugi most po važnosti u Beogradu (posle Gazele).

Istorija

Most kralja Aleksandra

За више информација погледајте чланак Most kralja Aleksandra

Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. godine. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova zahtevan je uslov da se reka Sava premosti jednim otvorom od 250m, s tim da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12m. Građenje je počelo jula 1930. godine, a most je pušten u saobraćaj decembra 1934. godine. Ukupna dužina mosta iznosila je 474m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - počev od novobeogradske strane). Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao viseći most po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je porušen u ratnim razaranjima (Drugi svetski rat), te je služio relativno kratko.

Most je u ovom periodu nosio i nezvanični naziv – Zemunski most.

Most preko Save u produžetku Brankove ulice

Na stubovima i oporcima starog visećeg mosta - koji su u znatnoj meri diktirali i omogućili novo rešenje u pogledu konstruktivnog sistema, 1956. godine pušten je u saobraćaj novi drumski most.

Tehničke karakteristike mosta

Pogled na most sa Kalemegdana

Mostovska konstrukcija je uređena u koprodukciji naših preduzeća sa firmom MAN iz tadašnje SR Nemačke u periodu 1953.-1956. godine. Noseća konstrukcija je pun kontinualni nosač raspona 75+261+75m, sa kolovozom na gornjem pojasu širine 12m sa dve pešačke staze po 3m. Na ovom mostu prvi put kod nas je primenjena savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče, kao i to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav kontinualni sistem. Petnaest godina nakon puštanja u saobraćaj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beograda na levoj obali Save, te je doneta odluka o njegovom proširenju. Razrađena je koncepcija rekonstrukcije koja bi najmanje ometala saobraćaj tokom izvođenja radova. Postojeći (stari) most sa kolovozom širine 12m i sa dve pešačke staze širine po 3m, po demontaži nizvodne pešačke staze, rekonstruisan je za kolovoz sa tri istosmerne trake ukupne širine 10,5m, i ostavljena je uzvodna pešačka staza širine 2,8m, a deo nje je iskorišćen za smeštaj kandelabra za osvetljenje mosta. Kolovoz za drugi smer iz pravca Brankove ulice širine 10,5m sa dve zaštitne trake od po 0,7m i nizvodnom pešačkom stazom širine 2,25m, postavljan je na novoj mostovskoj konstrukciji tako da ležišta srednjih oslonaca koriste postojeće fundamente. Nova nizvodna konstrukcija je kontinualni nosač preko tri polja raspona 81,5+261+81,5m. U poprečnom preseku konstrukcija je sandučastog preseka.Most u današnjem obliku je završen 1979. Most u proseku dnevno pređe oko 90.000 vozila.

Sa beogradske strane mosta postavljen je i biciklistički lift 2006.

Projektanti konstrukcije mosta

Prvobitan projekat je uradila nemačka firma „MAN“. Projekat proširenja mosta uradila je radna organizacija „Mostprojekt“, Beograd. Glavni projektant D.Dragojević, dipl.inž.gradj.

Ime mosta

Most se tokom perioda socijalizma zvanično zvao Most bratstva i jedinstva, ali ovaj naziv se nikada nije ustalio. Beograđani su ovaj most ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.

Sadašnji naziv je dobio po Brankovoj ulici, čiji nastavak predstavlja, a ne po piscu Branku Ćopiću, koji je izvršio samoubistvo skočivši sa njega. Most je i inače poznat po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Svake godine oko 40 ljudi reši da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta.

Panoramski lift

Biciklistički lift na desnoj obali Save

Godine 2002. učesnici drugog „Bajk Festa“ (biciklističkog festivala) potpisali su peticiju za izgradnju lifta za bicikliste i uputili je gradskim vlastima. Krajem avgusta 2005. godine je na desnoj obali pušten u rad teretno-panoramski lift, namenjen biciklistima i pešacima, nosivosti 1.800 kg, visine dizanja 13,5 m, koji omogućuje biciklistima da sa novobeogradske strane mogu preći na desnu Savsku obalu. Kapacitet lifta je do deset bicikala.

Vidi još

• Saobraćaj u Beogradu

Literatura

Čelični mostovi, dr. Dragan Buđevac, dipl. inž. građ. i mr.Bratislav Stipanić, dipl. inž. gradj. IRO „Građevinska knjiga“, Beograd, 1989.

Galerija

• 

  Pogled ka donjoj konstrukciji mosta.

• 

  Pogled na Brankov most sa Starog savskog mosta.

• 

  Pogled preko Brankovog mosta sa jednog od „Šest kaplara“

Spoljašnje veze

• VikiKarta
• Fanovi „Stonsa“ opasno zaljuljali Brankov most, Blic, 17. jul 2007

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Brankov most