Brankov most

Из Википедије, слободне енциклопедије
Brankov most

{{{опис_слике}}}

Град Beograd
Држава Застава Србије Srbija
Дужина 261 m
Отварање 1979.
Списак

Списак мостова Најдужи мостовиВисећи мостовиЛучни мостовиРимски мостови

Brankov most (Most bratstva i jedinstva) premošćava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom Beograda. Brankov most je po obimu saobraćaja drugi most po važnosti u Beogradu (posle Gazele).

Istorija[уреди]

Most kralja Aleksandra[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Most kralja Aleksandra

Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. godine. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova zahtevan je uslov da se reka Sava premosti jednim otvorom od 250m, s tim da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12m. Građenje je počelo jula 1930. godine, a most je pušten u saobraćaj decembra 1934. godine. Ukupna dužina mosta iznosila je 474m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - počev od novobeogradske strane). Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao viseći most po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je porušen u ratnim razaranjima (Drugi svetski rat), te je služio relativno kratko.

Most je u ovom periodu nosio i nezvanični naziv – Zemunski most.

Most preko Save u produžetku Brankove ulice[уреди]

Beogradski mostovi
  na Adi
  Brankov
  Gazela
  Kineski Most prijateljstva (u izgradnji)
  Novi železnički
  Obrenovac - Surčin
  Ostružnički (drumski)
  Ostružnički (železnički)
  Pančevački
  Stari savski
  Stari železnički

Na stubovima i oporcima starog visećeg mosta - koji su u znatnoj meri diktirali i omogućili novo rešenje u pogledu konstruktivnog sistema, 1956. godine pušten je u saobraćaj novi drumski most.

Tehničke karakteristike mosta[уреди]

Pogled na most sa Kalemegdana

Mostovska konstrukcija je uređena u koprodukciji jugoslovenskih preduzeća sa firmom MAN iz tadašnje SR Nemačke u periodu 1953—1956. godine. Noseća konstrukcija je pun kontinualni nosač raspona 75+261+75m, sa kolovozom na gornjem pojasu širine 12m sa dve pešačke staze po 3m. Na ovom mostu prvi put kod nas je primenjena savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče, kao i to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav kontinualni sistem. Petnaest godina nakon puštanja u saobraćaj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beograda na levoj obali Save, te je doneta odluka o njegovom proširenju. Razrađena je koncepcija rekonstrukcije koja bi najmanje ometala saobraćaj tokom izvođenja radova. Postojeći (stari) most sa kolovozom širine 12m i sa dve pešačke staze širine po 3m, po demontaži nizvodne pešačke staze, rekonstruisan je za kolovoz sa tri istosmerne trake ukupne širine 10,5m, i ostavljena je uzvodna pešačka staza širine 2,8m, a deo nje je iskorišćen za smeštaj kandelabra za osvetljenje mosta. Kolovoz za drugi smer iz pravca Brankove ulice širine 10,5m sa dve zaštitne trake od po 0,7m i nizvodnom pešačkom stazom širine 2,25m, postavljan je na novoj mostovskoj konstrukciji tako da ležišta srednjih oslonaca koriste postojeće fundamente. Nova nizvodna konstrukcija je kontinualni nosač preko tri polja raspona 81,5+261+81,5m. U poprečnom preseku konstrukcija je sandučastog preseka.Most u današnjem obliku je završen 1979[1]. Most u proseku dnevno pređe oko 90.000 vozila.[2]

Sa beogradske strane mosta postavljen je i biciklistički lift 2006.

Projektanti konstrukcije mosta[уреди]

Prvobitan projekat je uradila nemačka firma „MAN“. Projekat proširenja mosta uradila je radna organizacija „Mostprojekt“, Beograd. Glavni projektant D.Dragojević, dipl.inž.gradj.

Ime mosta[уреди]

Most se tokom perioda socijalizma zvanično zvao Most bratstva i jedinstva, ali ovaj naziv se nikada nije ustalio. Beograđani su ovaj most ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.

Sadašnji naziv je dobio po Brankovoj ulici, čiji nastavak predstavlja, a ne po piscu Branku Ćopiću, koji je izvršio samoubistvo skočivši sa njega. Most je i inače poznat po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Svake godine oko 40 ljudi reši da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta[3].

Panoramski lift[уреди]

Biciklistički lift na desnoj obali Save

Godine 2002. učesnici drugog „Bajk Festa“ (biciklističkog festivala) potpisali su peticiju za izgradnju lifta za bicikliste i uputili je gradskim vlastima. Krajem avgusta 2005. godine je na desnoj obali pušten[4] u rad teretno-panoramski lift, namenjen biciklistima i pešacima, nosivosti 1.800 kg, visine dizanja 13,5 m, koji omogućuje biciklistima da sa novobeogradske strane mogu preći na desnu Savsku obalu. Kapacitet lifta je do deset bicikala.

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

Čelični mostovi, dr. Dragan Buđevac, dipl. inž. građ. i mr.Bratislav Stipanić, dipl. inž. gradj. IRO „Građevinska knjiga“, Beograd, 1989.

Reference[уреди]

  1. ^ „Brankov most“. Mostprojekt. 
  2. ^ „Cevovod na Brankovom mostu“. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. 2. 8. 2006.. 
  3. ^ Politika: „Uskoro nacionalna strategija za prevenciju samoubistava“
  4. ^ Članak o puštanju u rad, Kurir, Otvoren lift za bicikliste, 29-08-2005

Galerija[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]