Brankov most

Из Википедије, слободне енциклопедије
Brankov most

{{{опис_слике}}}

Град Beograd
Држава Застава Србије Srbija
Дужина 261 m
Отварање 1979.
Списак

Списак мостова Најдужи мостовиВисећи мостовиЛучни мостовиРимски мостови

Brankov most (Most bratstva i jedinstva) premošćava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom Beograda. Brankov most je po obimu saobraćaja drugi most po važnosti u Beogradu (posle Gazele).

Istorija[уреди]

Most kralja Aleksandra[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Most kralja Aleksandra

Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. godine. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova zahtevan je uslov da se reka Sava premosti jednim otvorom od 250m, s tim da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12m. Građenje je počelo jula 1930. godine, a most je pušten u saobraćaj decembra 1934. godine. Ukupna dužina mosta iznosila je 474m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - počev od novobeogradske strane). Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao viseći most po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je porušen u ratnim razaranjima (Drugi svetski rat), te je služio relativno kratko.

Saobraćaj[уреди]

Most je u svom periodu postojanja nosio i nezvanični naziv – Zemunski most, jer je njime išla tramvajska linija 14 ka Zemunu, koja je otvorena krajem 1935. godine iz starog dela grada do Zemuna. Tramvajska linija 14 je saobraćala do rušenja mosta kralja Aleksandra, dok je nakon rata zadržana godinu dana na relaciji Staro Sajmište - Zemun jer je nekoliko tramvaja bilo ostalo na novobeogradskoj strani. Nakon rata, po obnovi mosta, krajem pedesetih godina uvedene su trolejbuske linije. Trolejbusi onom stranom reke tavore sve do 1973. do proširenja mosta i to ukupno 3 linije:

  • 14 Zeleni venac - Zemun (Gornji grad, naslednik tramvajske linije) /1956-1973/, posle toga uvedena kao autobuska linija koja je produžena do Galenike dobivši broj 84,
  • 15 Zeleni venac - Zemun (Novi grad) /1958-1972/,
  • 16 Zeleni venac - Novi Beograd (Pohorska) /1959-1969/.

Po proširenju mosta, trolejbusi su zamenjeni autobusima koji saobraćaju i dan danas.

Most preko Save u produžetku Brankove ulice[уреди]

Beogradski mostovi
  na Adi
  Brankov
  Gazela
  Novi železnički
  Obrenovac - Surčin
  Ostružnički (drumski)
  Ostružnički (železnički)
  Pančevački
  Pupinov most (u izgradnji)
  Stari savski
  Stari železnički

Na stubovima i oporcima starog visećeg mosta - koji su u znatnoj meri diktirali i omogućili novo rešenje u pogledu konstruktivnog sistema, 1956. godine pušten je u saobraćaj novi drumski most.

Tehničke karakteristike mosta i proširenje[уреди]

Pogled na most sa Kalemegdana

Mostovska konstrukcija je uređena u koprodukciji jugoslovenskih preduzeća sa firmom MAN iz tadašnje SR Nemačke u periodu 1953—1956. godine. Noseća konstrukcija je pun kontinualni nosač raspona 75+261+75m, sa kolovozom na gornjem pojasu širine 12m sa dve pešačke staze po 3m. Na ovom mostu prvi put kod nas je primenjena savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče, kao i to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav kontinualni sistem. Petnaest godina nakon puštanja u saobraćaj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beograda na levoj obali Save, te je doneta odluka o njegovom proširenju. Razrađena je koncepcija rekonstrukcije koja bi najmanje ometala saobraćaj tokom izvođenja radova. Postojeći (stari) most sa kolovozom širine 12m i sa dve pešačke staze širine po 3m, po demontaži nizvodne pešačke staze, rekonstruisan je za kolovoz sa tri istosmerne trake ukupne širine 10,5m, i ostavljena je uzvodna pešačka staza širine 2,8m, a deo nje je iskorišćen za smeštaj kandelabra za osvetljenje mosta. Kolovoz za drugi smer iz pravca Brankove ulice širine 10,5m sa dve zaštitne trake od po 0,7m i nizvodnom pešačkom stazom širine 2,25m, postavljan je na novoj mostovskoj konstrukciji tako da ležišta srednjih oslonaca koriste postojeće fundamente. Nova nizvodna konstrukcija je kontinualni nosač preko tri polja raspona 81,5+261+81,5m. U poprečnom preseku konstrukcija je sandučastog preseka.Most u današnjem obliku je završen 1979[1]. Most u proseku dnevno pređe oko 90.000 vozila.[2]

Sa beogradske strane mosta postavljen je i biciklistički lift 2006.

Projektanti konstrukcije mosta[уреди]

Prvobitan projekat je uradila nemačka firma „MAN“. Projekat proširenja mosta uradila je radna organizacija „Mostprojekt“, Beograd. Glavni projektant D.Dragojević, dipl.inž.gradj.

Ime mosta[уреди]

Most se tokom perioda socijalizma zvanično zvao Most bratstva i jedinstva, ali ovaj naziv se nikada nije ustalio. Beograđani su ovaj most ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.

Sadašnji naziv je dobio po Brankovoj ulici, čiji nastavak predstavlja, a ne po piscu Branku Ćopiću, koji je izvršio samoubistvo skočivši sa njega. Most je i inače poznat po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Svake godine oko 40 ljudi reši da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta[3].

Panoramski lift[уреди]

Biciklistički lift na desnoj obali Save

Godine 2002. učesnici drugog „Bajk Festa“ (biciklističkog festivala) potpisali su peticiju za izgradnju lifta za bicikliste i uputili je gradskim vlastima. Krajem avgusta 2005. godine je na desnoj obali pušten[4] u rad teretno-panoramski lift, namenjen biciklistima i pešacima, nosivosti 1.800 kg, visine dizanja 13,5 m, koji omogućuje biciklistima da sa novobeogradske strane mogu preći na desnu Savsku obalu. Kapacitet lifta je do deset bicikala.

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

Čelični mostovi, dr. Dragan Buđevac, dipl. inž. građ. i mr.Bratislav Stipanić, dipl. inž. gradj. IRO „Građevinska knjiga“, Beograd, 1989.

Reference[уреди]

  1. ^ „Brankov most“. Mostprojekt. 
  2. ^ „Cevovod na Brankovom mostu“. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. 2. 8. 2006.. 
  3. ^ Politika: „Uskoro nacionalna strategija za prevenciju samoubistava“
  4. ^ Članak o puštanju u rad, Kurir, Otvoren lift za bicikliste, 29-08-2005

Galerija[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]