Оштећења озонског омотача

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика највеће антарктичке озонске рупе икад забележене (септембар 2006)

Најчешћи узроци оштећења озонског омотача су емисије супстанци, које у различитим комбинацијама садрже хемијске елементе хлор, флуор, бром, угљеник и водоник, познатије под називом супстанце које оштећују озонски омотач.

Поред фреона (ЦФЦ-а и ХЦФЦ-а) и халона, ту се још убрајају угљен тетрахлорид, метил бромид, метил хлороформ и бромохлорометан. Ове супстанце имају широку примјену као расхладна средства у фрижидерима, замрзивачима и другим расхладним уређајима, клима-уређајима и топлотним пумпама, аеросол распршивачима, средствима за стварање пене, средствима за чишћење и апаратима за гашење пожара.[1]

Супстанце које оштећују озон се разграђују под утицајем краткоталасног зрачења Сунца, узрокујући ослобађање хлора и брома. Ови гасови негативно утичу на озон јер каталитички дјелују на хемијске реакције које га уништавају.[2]

Озонска рупа[уреди | уреди извор]

Озонска рупа је назив који се користи да означи врсту промене у високим и разређеним слојевима атмосфере где је природно значајано присуство молекула озона (алотропске модификације кисеоника). Озонска рупа је место у атмосфери где је дошло до смањења или чак и нестајања озона из овог слоја.

Услед превелике употребе фреона (хемикалија које су се раније често користиле као потисни гас, нпр. у дезодорансима и лаковима за косу, или као расхладни материјали фрижидерима и клима-уређајима), халона (употребљава се као средство за гашење пожара у противпожарним уређајима) данас долази до ослобађања ових гасова у атмосферу, укључујући и високе слојеве. Када се нађу у високим слојевима ови гасови се под утицајем ултраљубичастог зрачења ослобађају хлор који изазива оштећења озонског омотача односно разлагање на обичне молекуле кисеоника. Услед слабијег ефекта филтрирања то доводи до јачег Сунчевог ултраљубичастог зрачења штетног за здравље људи, а које може изазвати различита оштећења ока, слабљење имунолошког имунитета, па чак и рак коже. Повећано ултраљубичасто зрачење неповољно делује на комплетан живи свет на Земљи, и животиње и биљке. Повећање интензитета Сунчевог зрачења доводи и до глобалног загревања.

Озонски слој се може опоравити ако се престану употребљавати ствари које га оштећују. Због тога је, у последњих година, у већини земаља ограничена употреба тих хемикалија, и оне су замењене другим хемикалијама које су по природи мање штетне.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]