Бром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бром (35Br)
Se - Br - Kr
 
Cl
Br
I  
 
 
Br-TableImage.png

Br,35.jpg

Општи подаци
Припадност скупу халогени елементи
група, периода VIIA, 4
густина, тврдоћа 3119 kg/m3, без података
боја црвенкаста
Особине атома
атомска маса 79,904 u
атомски радијус 115 (94) pm
ковалентни радијус 114 pm
ван дер Валсов радијус 185 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s24p5
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 7
оксидациони број ±1, 3, 5, 7
Особине оксида јако кисели
Кристална структура ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање течно
температура топљења 265,8 K
(-7,3 °C)
температура кључања 332 K
(59 °C)
молска запремина 19,78×10-3 m³/mol
топлота испаравања 15,438 kJ/mol
топлота топљења 5,286 kJ/mol
брзина звука 206 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,96 (Паулинг)
2,74 (Алред)
специфична топлота 480 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,122 W/(m*K)
I енергија јонизације 1139,9 kJ/mol
II енергија јонизације 2.103 kJ/mol
III енергија јонизације 3.470 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.560 kJ/mol
V енергија јонизације 5.760 kJ/mol
VI енергија јонизације 8.550 kJ/mol
VII енергија јонизације 9.940 kJ/mol
VIII енергија јонизације 18.600 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Бром (Br, латински - bromium) је неметал VIIA групе.[1]

Поседује 4 изотопа 77, 79, 81 i 82, од којих су постојани 79 и 81. Ова два изотопа се јављају у пропорцији 1:1 код брома који се налази у природи.

Заступљеност[уреди]

У природи бром је распрострањен у виду једињења. Најпознатији минерал брома је бром-карналит, KBr* 6 H2O. Растворени бромиди јављају се у неким сланим језерима и у морској води. Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,37 ppm, углавном као нечистоћа у морском песку и у каменој соли. Бром се у већим количинама јавља у морској води (65 ppm). У оба случаја јавља се у виду соли натријум-бромида.

Откривен је 1826. године од стране A.J. Balarda и C. Lowinga.

Једињења[уреди]

Најпознатија једињења брома су: бромоводоник (HBr) - веома јака киселина, као и њене соли натријум бромид и калијум бромид. Велики значај у хемији имају његове флуоридне соли NaBrFx x=4,5,6. Бромид сребра се масовно користи у фотографији.[2]

Биолошки значај[уреди]

Бром је заступљен у човековом организму у количини од око 50 ppm, али он нема никакву битну улогу. Паре брома оштећују слузокожу органа за дисање, а ако доспе на кожу бром прави ране које веома тешко зарастају. У великим количинама чист бром је веома отрован. Његова смртоносна доза износи 35 грама. Јони брома Br- су безопасни уколико њихова количина не прелази преко оне која је у морској води.

Особине и примена[уреди]

На собној температури чист бром је мркоцрвена течност оштрог, непријатног мириса, која лако испарава. Користи се у бројним хемијским реакцијама. Бром се употребљава и у фармацеутској и хемијској индустрији.

У органској и аналитичкој хемији посебно је интересантан слаб раствор брома у води - бромна вода. То је течност наранџасте боје и користи се за доказне реакције код алкена/алкина и фенола. Уз помоћ бромне воде могуће је разликовати алкане (који имају све засићене везе) од алкена/алкина (који су незасићени). Наиме, алкени/алкини ће обезбојити раствор брома у води јер се бром адира на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се претпоставља да садржи фенол, у раствору се гради бео талог који доказује присуство истог.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бром