Пређи на садржај

Orgyia antiqua

С Википедије, слободне енциклопедије

Orgyia antiqua
мушки имаго и гусеница
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Натпородица: Ноцтуоидеа
Породица: Еребидае
Род: Оргyиа
Врста:
О. антиqуа
Биномно име
Оргyиа антиqуа
Синоними
  • Notolophus antiqua Linnaeus[1]
  • Orgyia confinis (Grum-Grshimailo, 1891)
  • Orgyia gonostigma (Scopoli, 1763)
  • Orgyia recens (Hübner, 1819)
  • Phalaena antiqua Linnaeus, 1758
  • Phalaena paradoxa (Retzius, 1783)

Orgyia antiqua ноћни је лептир из породице Erebidae. Иако изузетно специфичних карактеристика, потпородица којој припада, Limantrinae, изгубила је статус породице након таксономских ревизија и припала хетерогеној породици Erebidae. Припадајући трибус носи назив по овом роду (Orgyiini).[2]

Дистрибуција и станиште[уреди | уреди извор]

Нативна је европска врста, али је постала присутна и у умереним подручјима Северне Америке и деловима Азије и Африке, где су бележени случајеви инвазија.[3] У Европи показује благ пад у бројности, што се приписује смањењем броја погодних станишта.[4] У Србији није угрожен, и среће се у шумским и мешовитим стаништима, али у у урбаним стаништима где су присутне дрвенсте биљке хранитељке (паркови, зелене површине, баште...).

Биљке хранитељке[уреди | уреди извор]

Оргyиа антиqуа је изразито полифагна врста и екстерни фоливор. У Азији су то најчешће зимзелене, а у Европи листопадне биљне врсте. Налази се бележе на жбунастим врстама, и дрвенастим попут рода Прунус, различитим храстовима (род Qуерцус) и врбама (род Салиx). У одгајању, гусенице прихватају и лишће тополе, брезе и сродних врста.[5][6]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

У зависности од географског подручја, Оргyиа антиqуа има једну до три генерације годишње. У најевећем броју случајева, друга и трећа генерација су парцијалне. Адулт је присутан од јуна до октобра. Гусенице је, у зависности од надморске висине, могуће срести од маја до августа. [7]

Јаја[уреди | уреди извор]

Јаја су сферичног облика, беличасте до крем боје са смеђим врхом. Груписана су неправилно. Презимљавају у хибернацији, заштићена остацима иритативних сета женке, и најчешће су положена на остатак њеног кокона за улуткавање.[8]

Гусеница[уреди | уреди извор]

Типично за трибус, гусенице одликују необичне, бусенасте скупине сета смештене на дорзуму.[9] У случају ове врсте, као и читавог рода, има четири бусена која варирају у обојењу, од географског подручја, типа исхране, ларвеног ступња и друго. Гусенице мужјаци су дупло мање од гусеница женки. Обојење интегумента је такође варијабилно, али увек јарко, и доминирају плава и црвена боја. Каудално и у пределу главе, истакнуте су црне сете сакупљење у репиће. Дорзално су присутне и ситне жлезде чија је токсична активност усмерена на премазивање сета, које бране гусеницу од предатора и учествују у каснијој заштити положених јаја. Узнемирене гусенице заузимају карактеристични одбрамбени положај склупчавањем. При додиру гусенице, осетљиве особе могу искусити блаже симптоме контактног дерматитиса. Гусенице се пресвлаче четири или пет пута, у зависности од тренутних временских услова. У одгајању, ово може варирати. [10]

Адулт[уреди | уреди извор]

Одрасла јединка еклодира из претходно исплетеног свиленог кокона, који је или у шупљинама коре дрвета, или причвршћен за вегетацију. Адулти се не хране.

Женка[уреди | уреди извор]

Женке су бескрилне. Крупног тела и пауколиког изгледа, свој животни век проводе у потрази за партнером за парење. С обзиром на немогућност кретања од места еклозије, ослањају се на снажне феромонске сигнале које привлаче мужјаке у радијусу од два километра. Управо због овог снажног деловања потекао је њихов народни назив на енглеском говорном подручју (вапоурер). Обојење је сиво. Еволуција је опстанак врсте омогућила кроз још једну карактеристику: женке су у могућности да се паре са већим бројем мужјака. По завршеном парењу, на остатак свог кокоња полажу велики број јаја, штите их преосталим сетама и угибају.а[11]

Мужјак[уреди | уреди извор]

Мужјак је крупан, смеђе обојен и маркиран двема белим тачкама.[11] Дневни је летач и за лет преферира сунчане дане. Лет је испрекидан, са наглим променама правца, наизглед дезоријентисан, и достиже веће висине. Овакав необични образац лета приписује се лакшем опажању феромонских сигнала које одашиљу женке.[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Парење крилатог мужјака и бескрилне женке
    Парење крилатог мужјака и бескрилне женке

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Арнауд, Јр, Паул Хенри (1978). „А Хост-парасите Цаталог оф Нортх Америцан Тацхинидае (Диптера)”. Мисцелланеоус Публицатион (Унитед Статес. Депт. Оф Агрицултуре) (1319). Приступљено 8. 3. 2018. 
  2. ^ Еxпланатион оф наме "вапоурер"
  3. ^ Wернер Wолф, Клаус (1990). „Схеатхед нуцлеар дивисион ин примарy сперматоцyтес оф Оргyиа антиqуа (Лепидоптера, Инсецта)”. Биосyстемс. 24 (1): 5—15. ИССН 0303-2647. дои:10.1016/0303-2647(90)90024-у. 
  4. ^ Сандре, С.-L.; Таммару, Т.; Хокканен, Х.M.Т. (2011). „Патхоген ресистанце ин тхе мотх Оргyиа антиqуа : дирецт инфлуенце оф хост плант доминатес овер тхе еффецтс оф индивидуал цондитион”. Буллетин оф Ентомологицал Ресеарцх (на језику: енглески). 101 (1): 107—114. ИССН 0007-4853. дои:10.1017/С0007485310000258. 
  5. ^ ПИНДЕР, П. С.; ХАYЕС, А. Ј. (1986). „Ан оутбреак оф Вапоурер Мотх (Оргyиаантиqуа L.: Лепидоптера Лyмантридае) он Ситка спруце (Пицеа ситцхенсис (Бонг.) Царр.) ин Централ Сцотланд”. Форестрy. 59 (1): 97—106. ИССН 0015-752X. дои:10.1093/форестрy/59.1.97. 
  6. ^ Рицхардс, Андреw; Цорy, Јеннифер; Спеигхт, Мартин; Wиллиамс, Тревор (1999-01-01). „Форагинг ин а патхоген ресервоир цан леад то лоцал хост популатион еxтинцтион: а цасе студy оф а Лепидоптера-вирус интерацтион”. Оецологиа (на језику: енглески). 118 (1): 29—38. ИССН 1432-1939. дои:10.1007/с004420050700. 
  7. ^ Таммару, Тоомас; Есперк, Тоомас; Цастелланос, Игнацио (2002-11-01). „Но евиденце фор цостс оф беинг ларге ин фемалес оф Оргyиа спп. (Лепидоптера, Лyмантриидае): ларгер ис алwаyс беттер”. Оецологиа (на језику: енглески). 133 (3): 430—438. ИССН 1432-1939. дои:10.1007/с00442-002-1057-7. 
  8. ^ Сандре, Сиири-Лии; Таммару, Тоомас; Есперк, Тоомас; Јулкунен‐Тиитто, Риитта; Маппес, Јоханна (2007). „Царотеноид-басед цолоур полyпхенисм ин а мотх специес: сеарцх фор фитнесс цоррелатес”. Ентомологиа Еxперименталис ет Апплицата (на језику: енглески). 124 (3): 269—277. ИССН 1570-7458. дои:10.1111/ј.1570-7458.2007.00579.x. 
  9. ^ Трајковић, Александра. „Водич за прелиминарну детерминацију гусеница у Србију на основу морфолошких, бихејвиоралних и еколошких карактера” (ПДФ). www.пмф.ни.ац.рс. 
  10. ^ Фуестер, Рогер W.; Кенис, Марц; Сwан, Кеннетх С.; Кингслеy, Пхилип C.; Лóпез-Ваамонде, C.; Хéрард, Францк (2001-06-01). „Хост Ранге офАпханторхапхопсис самаренсис(Диптера: Тацхинидае), а Ларвал Парасите оф тхе Гyпсy Мотх (Лепидоптера: Лyмантриидае)”. Енвиронментал Ентомологy. 30 (3): 605—611. ИССН 0046-225X. дои:10.1603/0046-225x-30.3.605. 
  11. ^ а б Мисхра, Моналиса; Меyер-Роцхоw, Вицтор Бенно (2008-06-01). „Еyес оф мале анд фемале Оргyиа антиqуа (Лепидоптера; Лyмантриидае) реацт дифферентлy то ан еxпосуре wитх УВ-А”. Мицрон (на језику: енглески). 39 (4): 471—480. ИССН 0968-4328. дои:10.1016/ј.мицрон.2007.02.006. 
  12. ^ Грант, Г. Г.; Фрецх, D. (1980-02-01). „ДИСРУПТИОН ОФ ПХЕРОМОНЕ ЦОММУНИЦАТИОН ОФ ТХЕ РУСТY ТУССОЦК МОТХ, ОРГYИА АНТИQУА (ЛЕПИДОПТЕРА: ЛYМАНТРИИДАЕ), WИТХ ( З )-6-ХЕНЕИЦОСЕН-11-ОНЕ”. Тхе Цанадиан Ентомологист (на језику: енглески). 112 (2): 221—222. ИССН 0008-347X. дои:10.4039/Ент112221-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Оргyиа антиqуа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Orgyia_antiqua&oldid=26776924”