Р на Т феномен

С Википедије, слободне енциклопедије
ЕКГ пацијента са неуједначеном вентрикуларном тахикардијом, код које Р таласи прекидају Т таласе

Р на Т феномен је појам у кардиологији који се односи на коморске (вентрикуларне) екстрасистоле (ВЕС) чији је почетак у електрокардиограму (ЕКГ) близу врха Т таласа претходно нормалног срчаног циклуса. Сматра се окидачким механизмом полиморфна вентрикуларне тахикардије, познате и као торсадес де поинтес (плесне тачка) која се јавља са продуженим QТ интервалом.

Р на Т феномен је значајно правовремено препознати јер често представља увод у могућу вентрикуларну тахикардију или фибрилацију срца.

Као последица поремећај ритма овај феномен се манифестује нападима синкопе, и може довести до изненадне срчане смрти, најчешће код младих иначе здравих особа.[1]

Феномен је генетски хетероген, који се најчешће наслеђује аутосомно-доминантно. У основи његовог настанка налази се на стотину различитих мутација, које ннајчешће погађају три водећа гена КЦНQ1,КЦНХ2,СЦН5А.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Р на Т феномен први је описао Ф.Х. Смирк 1949. године као Р таласи који прекидају Т таласе.[3][4]

Године 1966., Францоис Дессертенне је описао специфичан електрокардиографски облик полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) која се карактерише променом амплитуде комплекса с карактеристичним заокретом око изоелектричне базне линије с продуженим QТ интервалом, који је назвао торсадес де поинтес (акроним ТдП).[5]

Недавно су Халкин и сарадници описали нови облик ПВТ током фазе зарастања инфаркта миокарда код пацијената без доказа текуће исхемије и након претераног продужења QТ интервала, који су назвали као торсадес де поинтес (ТдП) зависан од инфаркта због ЛQТС у токо излечење пацијената са инфарктом миокарда.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Како током реполаризације срчаних коморе, односно Т таласа, постоји највећа варијабилност рефракторности миоцита она може резултовати довољно јаким стимулусом који у правом тренутку може изазвати настанак коморске тахикардије (ВТ) или чак коморске фибрилације (ВФ).

Највећа вероватноћа таквог догађаја јавља се код:

  1. Акутног инфаркта миокарда или тешке исхемије срчаног мишића,
  2. Синдрома дугог QТ интервала,
  3. Синдрома потреса срца (Цоммотио цордис синдрома),
  4. Током несинкронизоване кардиоверзије једносмерном струјом.
  5. Екстремне хипокалијемије.

Упркос овом феномену, највећи број коморских тахикардија (ВТ) или чак коморских фибрилација (ВФ) ипак настаје другим механизмима.[6][7]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

12 канални ЕКГ снимљен у хитној помоћи који показује почетак полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) са Р на Т феноменом.

У свом најтипичнијем облику, изненадно успоравање срчаног ритма (или појава паузе) увек претходи сваком налету ТдП, а понављајућа аритмија се назива „ТдП зависна од паузе“.[8]

Полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) је неуобичајена аритмија са више узрока и класификована је према томе да ли је повезана с дугим QТ интервалом или нормалним QТ интервалом.[9][10]

Савремене класификације синдрома дугог QТ интервала (ЛQТС) односе се на конгенитални ЛQТС као „зависан од адренергика“, а на стечени ЛQТС као „зависан од паузе“.[8]

Док је ТдП облик полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) који се јавља у окружењу продуженог QТ интервала, и може бити урођен или стечен, ПВТ са нормалним QТ је повезан са исхемијом миокарда, абнормалностима електролита (хипокалемијом), мутацијама срчаних натријумових канала (Бругада синдром) и ријанодинским рецептором (катехоламинергички ПВТ).[10] Ова разлика је кључна због различите етиологије и управљања овим аритмијама.

ПВТ у окружењу акутног инфаркта миокрада (ИМ) генерално се јавља током хиперакутне фазе, и повезана је са исхемијом а не са продужењем QТ интервала. 7 Покрећу их вентрикуларне екстрасистоле са врло кратким интервалом спајања (Р на Т феномен) и не зависе од паузе.[11] Стога се “исхемијски ПВТ” разликује од ТдП-а повезаног с инфарктом” у смислу патофизиологије и ЕКГ манифестација.[11]

Иако су неки истраживачи користили термин “ТдП” да описују полиморфну вентрикуларну тахикардију (ПВТ) током срчаног удара,[12][13] доступне илустрације указују на то да је већина пацијената имала “исхемијски ПВТ” са кратким QТ интервалом.

Новија експериментална и клиничка сазнања сугериришу да Р на Т феномен није критична детерминанта примарне вентрикуларне фибрилације код акутног инфаркта миокарда; и да представља неколико почетних откуцаја пароксизмалне вентрикуларне тахикардије; и/или у најгорем случају предстваља само мали ризик у смислу изненадне смрти. Очигледно, када способност континуираног понављања откуцаја није клинички очигледна, мало је вјероватно да ће Р на Т феномен довести до вентрикуларних тахиаритмија, чак и у присуству коронарне болести срца.[14]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клинички коморске (вентрикуларне) екстрасистоле (ВЕС) могу бити асимптоматске или се осећају као лупање срца јер су им хемодинамске последице незнатне.[15] Међутим могу се манифестовати и нападима синкопе, или довести до изненадне срчане смрти, најчешће код младих иначе здравих особа.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сплаwски, I.; Схен, Ј.; Тимотхy, К. W.; Лехманн, M. Х.; Приори, С.; Робинсон, Ј. L.; Мосс, А. Ј.; Сцхwартз, П. Ј.; Тоwбин, Ј. А.; Винцент, Г. M.; Кеатинг, M. Т. (2000-09-05). „Спецтрум оф мутатионс ин лонг-QТ сyндроме генес. КВЛQТ1, ХЕРГ, СЦН5А, КЦНЕ1, анд КЦНЕ2”. Цирцулатион. 102 (10): 1178—85. ПМИД 10973849. С2ЦИД 34510850. дои:10.1161/01.ЦИР.102.10.1178. .
  2. ^ Наполитано, C.; Приори, С. Г.; Сцхwартз, П. Ј.; Блоисе, Р.; Ронцхетти, Е.; Настоли, Ј.; Боттелли, Г.; Церроне, M.; Леонарди, С. (2005-12-21). „Генетиц тестинг ин тхе лонг QТ сyндроме: девелопмент анд валидатион оф ан еффициент аппроацх то генотyпинг ин цлиницал працтице”. ЈАМА. 294 (23): 2975—80. ПМИД 16414944. дои:10.1001/јама.294.23.2975. .
  3. ^ Ф.Х. Смирк Р wавес интерруптинг т wавес Бр Хеарт Ј, 11 (1949), пп. 23-36
  4. ^ Ф.Х. Смирк, D.Г. Палмер А мyоцардиал сyндроме. Wитх партицулар референце то тхе оццурренце оф судден деатх анд оф прематуре сyстолес интерруптинг антецедент т wавес Ам Ј Цардиол, 6 (1960), пп. 620-629
  5. ^ Ф. Дессертенне Вентрицулар тацхyцардиа wитх 2 вариабле оппосинг фоци Арцхивес дес маладиес ду цоеур ет дес ваиссеауx, 59 (1966), пп. 263-272
  6. ^ Оксуз Ф, Сенсоy Б, Сахан Е, Сен Ф, Басер К, Цетин Х, ет ал. Тхе цлассицал “р-он-Т” пхеноменон. Индиан Хеарт Ј [Интернет]. . 67 (4). 2015: 392—4.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Дресен, W. Ф.; Фергусон, Ј. D. (2018). „Вентрицулар Аррхyтхмиас”. Цардиол Цлин. 36 (1): 129—39. ПМИД 29173673. С2ЦИД 39888715. дои:10.1016/ј.ццл.2017.08.007. .
  8. ^ а б С. Вискин, С.Р. Алла, Х.V. Баррон, ет ал. Моде оф онсет оф торсаде де поинтес ин цонгенитал лонг qт сyндроме Ј Ам Цолл Цардиол, 28 (1996), пп. 1262-1268
  9. ^ Р. Пассман, А. Кадисх Полyморпхиц вентрицулар тацхyцардиа, лонг q-т сyндроме, анд торсадес де поинтес Мед Цлин Нортх Ам, 85 (2001), пп. 321-341
  10. ^ а б W. Лим, Н. Цхиамвимонват, Е.А. Амстердам Елецтроцардиограм wитх а тwист Црит Патхw Цардиол, 11 (2012), пп. 218-219
  11. ^ а б C.L. Wолфе, C. Ниблеy, А. Бхандари, К. Цхаттерјее, M. Сцхеинман Полyморпхоус вентрицулар тацхyцардиа ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцтион Цирцулатион, 84 (1991), пп. 1543-1551
  12. ^ Ј. Видал, Ј.L. Хернандез Гуевара, M. Царденас Хелицоид вентрицулар тацхyцардиа, торсаде де поинтес, ин ацуте мyоцардиал инфарцтион Арцхивос дел Институто де Цардиологиа де Меxицо, 53 (1983), пп. 237-245
  13. ^ Х. Зилцхер, D. Глогар, Ф. Каиндл Торсадес де поинтес: оццурренце ин мyоцардиал исцхаемиа ас а сепарате ентитy. Мултиформ вентрицулар тацхyцардиа ор нот? Еур Хеарт Ј, 1 (1980), пп. 63-71
  14. ^ Енгел, Т. Р.; Меистер, С. Г.; Франкл, W. С. (1978). „Тхе "Р-он-Т" пхеноменон: ан упдате анд цритицал ревиеw”. Анналс оф Интернал Медицине. 88 (2): 221—225. ИССН 0003-4819. ПМИД 75705. дои:10.7326/0003-4819-88-2-221. 
  15. ^ „Срчане аритмије (Поремећаји срчаног ритма, дyсррхyтмиае цордис)”. Свет Медицине (на језику: енглески). 2013-01-05. Приступљено 2022-09-17. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гамулин С, Марушић M, Ковач З и сарадници. Патофизиологија, 8. издање. Загреб: Медицинска наклада; 2018.
  • Божидар Врховац, Бранимир Јакшић, Жељко Реинер, Борис Вуцелић. Интерна медицина, 4. издање. Загреб: Медицинска наклада; 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).