Р на Т феномен
Р на Т феномен је појам у кардиологији који се односи на коморске (вентрикуларне) екстрасистоле (ВЕС) чији је почетак у електрокардиограму (ЕКГ) близу врха Т таласа претходно нормалног срчаног циклуса. Сматра се окидачким механизмом полиморфна вентрикуларне тахикардије, познате и као торсадес де поинтес (плесне тачка) која се јавља са продуженим QТ интервалом.
Р на Т феномен је значајно правовремено препознати јер често представља увод у могућу вентрикуларну тахикардију или фибрилацију срца.
Као последица поремећај ритма овај феномен се манифестује нападима синкопе, и може довести до изненадне срчане смрти, најчешће код младих иначе здравих особа.[1]
Феномен је генетски хетероген, који се најчешће наслеђује аутосомно-доминантно. У основи његовог настанка налази се на стотину различитих мутација, које ннајчешће погађају три водећа гена КЦНQ1,КЦНХ2,СЦН5А.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Р на Т феномен први је описао Ф.Х. Смирк 1949. године као Р таласи који прекидају Т таласе.[3][4]
Године 1966., Францоис Дессертенне је описао специфичан електрокардиографски облик полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) која се карактерише променом амплитуде комплекса с карактеристичним заокретом око изоелектричне базне линије с продуженим QТ интервалом, који је назвао торсадес де поинтес (акроним ТдП).[5]
Недавно су Халкин и сарадници описали нови облик ПВТ током фазе зарастања инфаркта миокарда код пацијената без доказа текуће исхемије и након претераног продужења QТ интервала, који су назвали као торсадес де поинтес (ТдП) зависан од инфаркта због ЛQТС у токо излечење пацијената са инфарктом миокарда.
Етиологија[уреди | уреди извор]
Како током реполаризације срчаних коморе, односно Т таласа, постоји највећа варијабилност рефракторности миоцита она може резултовати довољно јаким стимулусом који у правом тренутку може изазвати настанак коморске тахикардије (ВТ) или чак коморске фибрилације (ВФ).
Највећа вероватноћа таквог догађаја јавља се код:
- Акутног инфаркта миокарда или тешке исхемије срчаног мишића,
- Синдрома дугог QТ интервала,
- Синдрома потреса срца (Цоммотио цордис синдрома),
- Током несинкронизоване кардиоверзије једносмерном струјом.
- Екстремне хипокалијемије.
Упркос овом феномену, највећи број коморских тахикардија (ВТ) или чак коморских фибрилација (ВФ) ипак настаје другим механизмима.[6][7]
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
У свом најтипичнијем облику, изненадно успоравање срчаног ритма (или појава паузе) увек претходи сваком налету ТдП, а понављајућа аритмија се назива „ТдП зависна од паузе“.[8]
Полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) је неуобичајена аритмија са више узрока и класификована је према томе да ли је повезана с дугим QТ интервалом или нормалним QТ интервалом.[9][10]
Савремене класификације синдрома дугог QТ интервала (ЛQТС) односе се на конгенитални ЛQТС као „зависан од адренергика“, а на стечени ЛQТС као „зависан од паузе“.[8]
Док је ТдП облик полиморфне вентрикуларне тахикардије (ПВТ) који се јавља у окружењу продуженог QТ интервала, и може бити урођен или стечен, ПВТ са нормалним QТ је повезан са исхемијом миокарда, абнормалностима електролита (хипокалемијом), мутацијама срчаних натријумових канала (Бругада синдром) и ријанодинским рецептором (катехоламинергички ПВТ).[10] Ова разлика је кључна због различите етиологије и управљања овим аритмијама.
ПВТ у окружењу акутног инфаркта миокрада (ИМ) генерално се јавља током хиперакутне фазе, и повезана је са исхемијом а не са продужењем QТ интервала. 7 Покрећу их вентрикуларне екстрасистоле са врло кратким интервалом спајања (Р на Т феномен) и не зависе од паузе.[11] Стога се “исхемијски ПВТ” разликује од ТдП-а повезаног с инфарктом” у смислу патофизиологије и ЕКГ манифестација.[11]
Иако су неки истраживачи користили термин “ТдП” да описују полиморфну вентрикуларну тахикардију (ПВТ) током срчаног удара,[12][13] доступне илустрације указују на то да је већина пацијената имала “исхемијски ПВТ” са кратким QТ интервалом.
Новија експериментална и клиничка сазнања сугериришу да Р на Т феномен није критична детерминанта примарне вентрикуларне фибрилације код акутног инфаркта миокарда; и да представља неколико почетних откуцаја пароксизмалне вентрикуларне тахикардије; и/или у најгорем случају предстваља само мали ризик у смислу изненадне смрти. Очигледно, када способност континуираног понављања откуцаја није клинички очигледна, мало је вјероватно да ће Р на Т феномен довести до вентрикуларних тахиаритмија, чак и у присуству коронарне болести срца.[14]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клинички коморске (вентрикуларне) екстрасистоле (ВЕС) могу бити асимптоматске или се осећају као лупање срца јер су им хемодинамске последице незнатне.[15] Међутим могу се манифестовати и нападима синкопе, или довести до изненадне срчане смрти, најчешће код младих иначе здравих особа.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Сплаwски, I.; Схен, Ј.; Тимотхy, К. W.; Лехманн, M. Х.; Приори, С.; Робинсон, Ј. L.; Мосс, А. Ј.; Сцхwартз, П. Ј.; Тоwбин, Ј. А.; Винцент, Г. M.; Кеатинг, M. Т. (2000-09-05). „Спецтрум оф мутатионс ин лонг-QТ сyндроме генес. КВЛQТ1, ХЕРГ, СЦН5А, КЦНЕ1, анд КЦНЕ2”. Цирцулатион. 102 (10): 1178—85. ПМИД 10973849. С2ЦИД 34510850. дои:10.1161/01.ЦИР.102.10.1178..
- ^ Наполитано, C.; Приори, С. Г.; Сцхwартз, П. Ј.; Блоисе, Р.; Ронцхетти, Е.; Настоли, Ј.; Боттелли, Г.; Церроне, M.; Леонарди, С. (2005-12-21). „Генетиц тестинг ин тхе лонг QТ сyндроме: девелопмент анд валидатион оф ан еффициент аппроацх то генотyпинг ин цлиницал працтице”. ЈАМА. 294 (23): 2975—80. ПМИД 16414944. дои:10.1001/јама.294.23.2975..
- ^ Ф.Х. Смирк Р wавес интерруптинг т wавес Бр Хеарт Ј, 11 (1949), пп. 23-36
- ^ Ф.Х. Смирк, D.Г. Палмер А мyоцардиал сyндроме. Wитх партицулар референце то тхе оццурренце оф судден деатх анд оф прематуре сyстолес интерруптинг антецедент т wавес Ам Ј Цардиол, 6 (1960), пп. 620-629
- ^ Ф. Дессертенне Вентрицулар тацхyцардиа wитх 2 вариабле оппосинг фоци Арцхивес дес маладиес ду цоеур ет дес ваиссеауx, 59 (1966), пп. 263-272
- ^ Оксуз Ф, Сенсоy Б, Сахан Е, Сен Ф, Басер К, Цетин Х, ет ал. Тхе цлассицал “р-он-Т” пхеноменон. Индиан Хеарт Ј [Интернет]. . 67 (4). 2015: 392—4. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - ^ Дресен, W. Ф.; Фергусон, Ј. D. (2018). „Вентрицулар Аррхyтхмиас”. Цардиол Цлин. 36 (1): 129—39. ПМИД 29173673. С2ЦИД 39888715. дои:10.1016/ј.ццл.2017.08.007..
- ^ а б С. Вискин, С.Р. Алла, Х.V. Баррон, ет ал. Моде оф онсет оф торсаде де поинтес ин цонгенитал лонг qт сyндроме Ј Ам Цолл Цардиол, 28 (1996), пп. 1262-1268
- ^ Р. Пассман, А. Кадисх Полyморпхиц вентрицулар тацхyцардиа, лонг q-т сyндроме, анд торсадес де поинтес Мед Цлин Нортх Ам, 85 (2001), пп. 321-341
- ^ а б W. Лим, Н. Цхиамвимонват, Е.А. Амстердам Елецтроцардиограм wитх а тwист Црит Патхw Цардиол, 11 (2012), пп. 218-219
- ^ а б C.L. Wолфе, C. Ниблеy, А. Бхандари, К. Цхаттерјее, M. Сцхеинман Полyморпхоус вентрицулар тацхyцардиа ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцтион Цирцулатион, 84 (1991), пп. 1543-1551
- ^ Ј. Видал, Ј.L. Хернандез Гуевара, M. Царденас Хелицоид вентрицулар тацхyцардиа, торсаде де поинтес, ин ацуте мyоцардиал инфарцтион Арцхивос дел Институто де Цардиологиа де Меxицо, 53 (1983), пп. 237-245
- ^ Х. Зилцхер, D. Глогар, Ф. Каиндл Торсадес де поинтес: оццурренце ин мyоцардиал исцхаемиа ас а сепарате ентитy. Мултиформ вентрицулар тацхyцардиа ор нот? Еур Хеарт Ј, 1 (1980), пп. 63-71
- ^ Енгел, Т. Р.; Меистер, С. Г.; Франкл, W. С. (1978). „Тхе "Р-он-Т" пхеноменон: ан упдате анд цритицал ревиеw”. Анналс оф Интернал Медицине. 88 (2): 221—225. ИССН 0003-4819. ПМИД 75705. дои:10.7326/0003-4819-88-2-221.
- ^ „Срчане аритмије (Поремећаји срчаног ритма, дyсррхyтмиае цордис)”. Свет Медицине (на језику: енглески). 2013-01-05. Приступљено 2022-09-17.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гамулин С, Марушић M, Ковач З и сарадници. Патофизиологија, 8. издање. Загреб: Медицинска наклада; 2018.
- Божидар Врховац, Бранимир Јакшић, Жељко Реинер, Борис Вуцелић. Интерна медицина, 4. издање. Загреб: Медицинска наклада; 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |