Тахикардија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тахикардија
лат. Tachycardia
Класификација и спољашњи ресурси

Синусна тахикардија
ICD-10 I47.-I49., R00.0
ICD-9 427, 785.0
MeSH D013610

Тахикардија је симптом који представља повећање броја откуцаја срца (срчана фреквенција) изнад физиолошке границе. Код човека физиолошка граница зависи од животног доба, а код одраслих људи она износи више од 100 откуцаја у минуту.

Повећање срчане фреквенције може бити део физиолошких појава у телу човека. Примери тога су тахикардија као последица појачаних метаболичких потреба (нпр физички напор), последица пада крвног притиска - рефлексна тахикардија, или тахикардија као последица стимулације срце директно живцима и хормонима симпатичког нервног система (нпр. код психичке напетости или страха). Тахикардија може настати и због патолошких процеса срца или патолошки процеса које примарно не захватају срце (нпр ендокрини поремећаји, поремећаји равнотеже електролита).

Тахикардије се могу поделити на:

  • Синусна тахикардија - тахикардија најчешће настала у склопу нормалних физиолошких процеса (напор), или као компензација последица (нпр. анемија, хиповолемија, хипотензија), или као последица патолошких процеса (нпр. хипертиреоза)
  • Вентрикуларна тахикардија - патолошка аритмија срца чији је узрок у мишићу коморе срца
  • Суправентрикуларна тахикардија - патолошка аритмија срце чији је узрок у срцу, али није у мишићу коморе срца (има изузетака због традиционалних разлога)