Радио-драма

Снимање радио представе у Холандији (1949)

Радио драма или аудио драма је облик аудио приче која се преноси путем радио таласа. Због недостатка визуелне компоненте, радио драма се ослања на дијалог, музику и звучне ефекте како би помогла слушаоцу да стекне што бољи утисак о причи: „Она је слушана у физичкој димензији, али подједнако моћна као визуелна сила у психолошкој димензији.” Радио драма укључује драме посебно написане за радио, документарну драму, драматизована дела белетристике, као и драме оригинално написан за позориште, укључујући музичко позориште и оперу.

Снимци ОТР (старог радија) данас опстају у аудио архивама колекционара, библиотека и музеја, као и на неколико онлајн сајтова као што је Интернет Арцхиве.

Захваљујући напретку у дигиталном снимању и Интернет дистрибуцији, радио драма је доживела препород око 2010. године. Подкастинг је понудио средства за јефтино креирање нових радио драма, поред дистрибуције старих програма.

Термини аудио драма или аудио театар се понекад користе као синоним за радио драму; међутим, аудио драма или аудио театар не морају нужно бити намењени посебно за емитовање на радију. Аудио драма се такође може наћи на CD-овима, касетама, подкастима, вебцастима или другим дигиталним преузимањима, као и на радију.

Почетак

Претеча радио драме је настајала још у кафанама, где би се окупила група људи слушајући шаљиве приче и анегдоте речитих појединаца. Касније су ове кафане преименоване у кабарее, у којима су глумци изводили посебно припремљене репертоаре. Управо оваква врста позоришта је била идеална за радио. Двадесетих година 20. века у свету је већ почело експериментално извођење радио драма. У фебруару 1922. године цели бродвејски мјузикли, са оригиналном поставом која изводи дело, су емитоване из студија као радио драме. Почели су да се користе разни звучни ефекти, што је још више помогло популаризацији ове врсте уметности.

Најпознатија радио драма је вероватно „Рат светова“, адаптација Орсон Велса из 1938. године, која је велики број америчке публике убедила да је почела инвазија Марсоваца. Драма је касније извођена и на другим континентима, где је постигла сличне резултате, што много говори о популарности радија у то време. Све до четрдесетих година прошлог века, овај облик забаве је био међу најпопуларнијим у свету. Након тога, популаризација телевизије је све више угрожавала популарност радија.

Радио драма у Србији

Радио драма се у радиодифузном систему Србије емитује још од 24. марта 1929. године, када је на Радио Београду извођена драматизација народне песме „Ђакон Стефан и два анђела“. Драматизацију су прилагодили проф. др Винко Витезица и др Густав Браун тадашњи уредници литерарних емисија, док су улоге тумачили Прваци Народног позоришта из Београда Јован-Ђедо Антонијевић, Добрица Милутиновић, Дара Милошевић, Сара Тодоровић и Радомир-Раша Плаовић.

До тада представе су игране пред одређеним бројем људи који су се нашли у сали, а од тог тренутка „радио своје уметности нуди људском уву без географских ограничења васколиким простором Теслине галаксије бежичног преноса звука.“

У почетку су се драме бирале на основу популарности у позоришту, са претпоставком да ако се драма свидела публици у позоришној сали, свидеће се и публици на радију. У потрази за што већим бројем претплатника, Радио Београд је почео да производи све већи број масовно популарних драма, привлачног карактера и ниске уметничке вредности. Фокус је био на драмама забавног и шаљивог карактера попут Он, Она и Он, Један сат у лудници, Да се мењамо, итд.

Популарност оваквих емисија је условила и стварање првих радијских звезда попут Јелене Билблије, која се често појављивала у продукцијама Радио Београда и чији рад су свакодневно пратили и новински часописи.

Ангажовањем првог редитеља, Јована-Бате Коњивића 1938. године, на Радију Београд се дешавају велике и значајне промене у радио драми. Као стални глумачки ансамбл радио драме ангажовани су чланови Уметничког позоришта међу којима су били Бранка Андоновић, Олга Спиридоновић, Никола Поповић, Станко Колашинац, Теја Тадић, Рахела Ферари и други. Све ово је допринело квалитетнијем и уметнички богатијем програму. Када је 1939. године влада Цветковић-Мачек Радио Београд прогласила за државно добро, следе друге промене у приступу радио драми. Пре свега ослобођена је финансијског притиска, будући да је финансирана средствима из државног буџета. Представе нису биле ограничене програмском шемом, него управо трајањем извођења, а устаљен је и стални термин у којем су се изводиле радио драме. У то време он је био сваког другог понедељка у 20.00 часова. Појављују се и прве драматуршке обраде за радио извођење.

Напредак и успешна популарност радиодифузне уметности Радио Београда је прекинута 6. априла 1941 године након бомбардовања Београда у Другом светском рату, када је погођена и зграда Академије наука у којој се тада налазио Радио Београд. Последња драма која је емитована у том периоду је „Јелисавета књегиња црногорска“, Ђуре Јакшића.

Након завршетка рата Радио Београд је наставио са емитовањем радио драма. Године 1949. снимљена је и прва радио драма која је била адаптација позоришне представе „Дундо Мароје“, Марина Држића.

Радио драма данас

У Србији

Радио драма у Србији постоји и данас као део програма Радио Београда (РТС) и Радио Новог Сада (РТВ), (од 1976.године се на Радио Новом Саду емитује на српском језику, а на мађарском већ 60 година уназад), као и на другим језицима националних мањина. Радио драма се емитује у устаљеним терминима програмске шеме. На Радио Новом Саду на српском језику четвртком од 23 часа. Драмски програм на Радио Новом Саду производи се у мањем обиму него некад, у време освајања великих награда на свим великим фестивалима, али са око 25 премијера годишње на свим језицима...

Ипак Радио Нови Сад се труди да радио драми бар врати стари сјај као и да популаризује овај жанр разним програмским акцијама, промоцијама и цд издањима. На сајту РТВ Војводине, на подкаст страници „Радио драма“ за сада је постављено 5 драмских минијатура студената режије Академије уметности у Новом Саду, класа проф. Александра Давића.

Драмски програм на српском језику прославио је 2011. године 35 година емитовања радио драме, поводом чега је на компакт диску објавио радио баладе Лазе Костића „Ђурђеви ступови“, „Минадир“ и „Самсон и Делила“ у режији Срђана Арсенијевића.

Уредница Драмског програма на српском језику на Радио Новом Саду је Мирјана Петрушић, а на мађарском језику Едит Лакнер. Радио драме Радио Новог Сада режирали су Тибор Вајда, Драган Јовић, Радослав Дорић, Љубослав Мајера, Срђан Асренијевић, Невена Радаковић, Вирџинија Марина Гузина, Зоран Шарић и многи други...

Последњих педесет година у Радио Београду је архивирано око 4000 радио драма за одрасле и око 1000 драма за децу, док се сада производи око 100 драма и 400 реприза годишње.У Радио Новом Саду Драмски програм се производи у скромнијем обиму,(са око 25 премијера годишње на свим језицима... Радио Нови Сад је за дела драмске продукције као и Радио Београд освојио бројне награде на фестивалима Prix Italia, Premios ondas, Prix Monte Carlo, Prix Japan, Urtna Price, Prix Muflon итд. Драмски програм представља један од темеља националног радија.

Радио драма се слабије јавља на комерцијалним радио програмима у Србији. Сматра се као облик већ сада застарелог вида забаве, што је условљено појавом телевизије.

У свету

У неким деловима света, радио драма је и даље популаран облик забаве. Можда и најбоља особина радио драме јесте релативно јефтина продукција, која омогућава експериментисање са делима непознатих аутора. Баш као што је радио драма користила успех позоришне представе као референцу за популарност на радију, тако телевизија и филм понекад користе успех радио драме за адаптацију истоименог дела на филмском платну и ТВ екранима. Тако је „Аутостоперски водич кроз галаксију“ прво адаптиран за радио драму, а након велике популарности, која је осигурала повраћај уложених средстава, снимљен је и високобуџетни филм. Такође, скупе серије којима популарност опада на телевизији, понекад се настављају на радију, чиме су трошкови у великој мери редуковани.

Један од можда највећих произвођача радио драма је Британски радио ББЦ, који производи око хиљаду драма годишње. Још једна од погодности радио драме је та да глумци и након великог броја година могу да глуме исте улоге, с обзиром да се глас не мења у великој мери. Ова погодност је кориштена на ББЦ-јевим популарним драмама као „Doctor Who“, „Dad’s Army“, „Sapphire & Steel“, „The Tommorow People“ и „Thunderbirds“.

Најразноврсније тржиште радио драма има Јапан због изузетно развијене културе гласовне глуме. Честе су продукције повезане са анимеима које на неки начин проширују радњу или причају споредну причу везану за исти.

Данас се често продају транскрипти радио драме на аудио CD-у или у MP3 формату. Нови моменат у радио драми почиње развојем нових технологија двадесет првог века. Стварањем интернет радија, радио станице су прошириле круг слушалаца.

Као аудио форма представе, радио драма не захтева визуелну пажњу, и поред нискобуџетне продукције, та чињеница је омогућила и даљи опстанак овог вида уметности.

Литература

• Тим Цроок, Радио Драма: Тхеорy анд Працтице. Лондон; Неw Yорк: Роутледге, 1999.
• Армин Паул Франк, Дас енглисцхе унд американисцхе Хöрспиел. Мüнцхен: Финк, 1981.
• Степхен Г. Еоанноу, Yестерyеар: СФWП, 2023. ISBN 9781951631192
• Walter K. Kingson and Rome Cowgill, Radio Drama Acting and Production: A Handbook. New York: Rinehart, 1950.
• Karl Ladle: Hörspielforschung. Schnittpunkt zwischen Literatur, Medien und Ästhetik. Wiesbaden: Deutscher Universitäts-Verlag, 2001.
• Sherman Paxton Lawton, Radio Drama. Boston: Expression Company, 1938.
• Peter Lewis (ed.), Radio Drama. London; New York: Longman, 1981.
• Dermot Rattigan, Theatre of Sound: Radio and the Dramatic Imagination. 2nd edition. Carysfort Press, 2003.
• Neil Verma, Theater of the Mind: Imagination, Aesthetics, and American Radio Drama. Chicago: University of Chicago Press, 2012.
• Hoffer, Tom W.; Nelson, Richard Alan (пролеће 1978). „Docudrama on American TV”. Journal of the University Film Association. 30 (2): 21—27. JSTOR 20687422. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lipkin, Steven N. (2011). Docudrama Performs the Past: Arenas of Argument in Films based on True Stories. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 9781443827874. 
• Rosenthal, Alan (1999). Why Docudrama?: Fact-Fiction on Film and TV. Carbondale & Edwardsville: Southern Illinois Press. ISBN 978-0-8093-2186-5. 
• Siegle, Robert (1984). „Capote's Hand-Carved Coffins and the Nonfiction Novel”. Contemporary Literature. 25 (4): 437—451. JSTOR 1208055. doi:10.2307/1208055. 
• Duarte, German A. (2009). La scomparsa dell'orologio universale. Peter Watkins e i mass media audiovisivi. Milan: Mimesis Edizioni. ISBN 978-8857501222. 
• Duarte, German A. (2016). Conversations With Peter Watkins/Conversaciones con Peter Watkins. Bogotà: UTADEO PRESS. ISBN 978-958-725-195-1. 
• Goodwin, Andrew, et al. Drama-Documentary. London: British Film Institute, 1983.
• Hellmann, John (1981). Fables of Fact: The New Journalism as New Fiction. Urbana: University of Illinois Press. ISBN 0252008472. 
• Kazin, Alfred (1973). Bright Book of Life: American Hot Dogs and Storytellers from Hemingway to Mailer. Boston: Little, Brown. ISBN 0316484180. 
• Lipkin, Steven N., ур. (2002). Real Emotional Logic: Film and Television Docudrama As Persuasive Practice. Carbondale: Southern Illinois Press. ISBN 978-0-8093-2409-5. 
• Lukács, György (1962). Mitchell, Hannah; Mitchell, Stanley, ур. The Historical Novel. London: Merlin Press. 
• Paget, Derek (2011). No Other Way to Tell It: Dramadoc/docudrama on television (2nd изд.). Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-8446-1. 
• Rhodes, Gary Don; Springer, John Parris, ур. (2006). Docufictions: Essays on the intersection of documentary and fictional filmmaking. London: McFarland & Co. ISBN 978-0-7864-2184-8. 
• Roscoe, Jane; Hight, Craig (2001). Faking it: Mock-documentary and the subversion of factuality. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-5641-3. 
• Rosenthal, Alan (1995). Writing Docudrama: dramatizing reality for film and TV. Boston, Mass.: Focal Press. ISBN 0240801954. 
• Stavreva, Kirilka (2000). „Fighting Words: Witch-speak in Late Elizabethan Docu-fiction”. Journal of Medieval and Early Modern Studies. 30 (2): 309—338. S2CID 170650915. doi:10.1215/10829636-30-2-309. 
• White, Hayden (1978). Tropics of Discourse: Essays in Cultural Criticism. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0801821274. 

Spoljašnje veze

• Kratak Pregled Istorije Radiofonije U Srbiji
• Audio Theater.com - Информације о људима који раде у овом медију и информације за оне који желе да почну.
• DramaPod Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2007) - Podcast audio drama directory.
• Scenario Productions CBC radio Drama од 1940их-1960их.
• Theatre of the Mind at the National Film and Sound Archive.
• The Well-tempered Audio Dramatist - A treatise on writing, producing, performing and directing audio plays in the 21st century.
• Wireless Theatre - Бесплатне радио драме и комедије на енглеском језику за скидање.
• Драме ББЦ радија које можете послушати преко интернета Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2007)
• Шема драмског програма Радио Београда