Реомирова температурна скала

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари термометар у једној бечкој апотеци који показује температуру у Реомировој скали.

Реомирова температурна скала је скала за мерење температуре у којој су тачка мржњења и кључања воде фиксиране на 0 и 80 степени редом. Скала је названа по Ренеу Реомиру, који ју је предложио 1730. године.[1] Степени Реомирове скале се обично означавају симболима °R, °Ré' или °Re.

Упоређујући показивања Амонтонсовог гасног термометра са показивањима алкохолног термометра[2] Реомир је одредио степен ширења гаса при промени температуре за један степен тако што је, означавајући нулом тачку мржњења воде, [3] [4] [5] термометар напунио раствором алкохола и воде тако да је његова запремина у тачки мржњења била 1000 јединица, а у тачки кључања раствора 1080 јединица. Како је између тих тачака било 80 подеока, тачка кључања раствора представљала је 80 °R.

Непрактичност методе калибрације растварањем алкохола у води, условила је око 1770. године коришћење само таћке мржњења воде (0 °R) као фиксне тачке, док се друга тачка (80 °R) одређивала тачком кључања воде, поготову када су се уместо алкохолом термометри почели пунити живом. Подеоци на скали названи су степенима Реомира.

Употреба[уреди | уреди извор]

Литографија са шематским приказом Наполеонове инвазије Русије. График на дну (читати здесна на лево) показује температуре испод нуле на Реомировој скали, при повлачењу француске војске.

У већем делу Европе (искључујући Британију и Скандинавију, у којима су се користиле Фаренхајтова и Целзијусова скала, респективно), а посебно у Француској, Немачкој и Русији дуго се користио алкохолни термометар са Реомировом температурном скалом, па се и помиње у неким књижевним делима Достојевског, Толстоја и Набокова[6] [7] [8] Реомировим термометром су се, након замене Де Ла Хиреовог термометра,[9] дуго вршила мерења температуре ваздуха у Париској опсерваторији.[10] [11] Била је омиљена скала у Француској све до успостављања метричког система јединица, тј. када је 1. априла 1794. године (12. Germinal an II, револуционарног календара) револуционарна управа усвојила, стостепену Целзијусову температурну скалу, као званичну. У новије време, Реомирова скала налази употребу једино у мерењу температуре млека у производњи неких врста сирева. У тој намени користи се у неким италијанским млекарама које у којима се производе пармиђано ређано и грана падано сиреви, као и у производњи швајцарских алпских сирева.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Simons, Paul (17. 10. 2007). „How Reaumur fell off the temperature scale”. Times Online (na jeziku: (језик: енглески)). The Times. Pristupljeno 09. 08. 2010. 
  2. ^ Réaumur, René Antoine Ferchault de (1732). „Physique générale. Sur une nouvelle Construction de Thermometre”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Histoire, année 1730" (на језику: (језик: француски)): 9—23. 
  3. ^ Réaumur, René Antoine Ferchault de (1732). „Regles pour construire des thermometres dont les degrés soient comparables, Et qui donnent des idées d'un chaud ou d'un froid qui puissent être rapportés à des mesures connues”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Histoire, année 1730" (на језику: (језик: француски)): 452—507. 
  4. ^ Réaumur, René Antoine Ferchault de (1764). „Physique générale. Sur le nouveau Thermometre”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Histoire, année 1731" (на језику: (језик: француски)): 6—15. 
  5. ^ Réaumur, René Antoine Ferchault de (1764). „Second mémoire sur la construction des thermometres, dont les dégrés sont comparables; avec des expériences & des remarques sur quelques propriétés de l'air”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Histoire, année 1731" (на језику: (језик: француски)): 250—296. 
  6. ^ Fyodor Dostoyevsky, Crime and Punishment, pp. 268 Vintage Books ((језик: енглески))
  7. ^ Leo Tolstoy, Anna Karenina, pp. 685, Wordsworth Editions Limited ((језик: енглески))
  8. ^ Vladimir Nabokov, The Real Life of Sebastian Knight, pp. 1. Penguin Books ((језик: енглески))
  9. ^ Maraldi, Giacomo Filippo (1744). „Observations météorologiques faites pendant l'année 1731.”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Mémoires, année 1731" (на језику: (језик: француски)): 511—514. 
  10. ^ Maraldi, Giacomo Filippo (1738). „Observations météorologiques faites à l'Observatoire royal pendant l'année 1735.”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Mémoires, année 1735" (на језику: (језик: француски)): 587—588. 
  11. ^ Maraldi, Giacomo Filippo (1746). „Observations météorologiques faites à l'Observatoire royal pendant l'année 1743.”. Histoire de l'Académie royale des sciences avec les mémoires de mathématiques et de physique, partie "Mémoires, année 1743" (на језику: (језик: француски)): 400—402. 
  12. ^ „Hard to Kill”. The Second Version (na jeziku: (језик: енглески)). 12. 07. 2007. Pristupljeno 10. 08. 2010.