Риба као храна

С Википедије, слободне енциклопедије
Риба зачињена са тајландким биљем
Димљена риба
Маринирана риба

Многе врсте рибе се конзумирају као храна у виртуално свим регионима широм света. Риба је била важан извро протеина и других нутријената за људе током историје.

У кулинарском и рибарском контексту, риба може обухватати шкољке, као што су мекушаца, ракове и бодљокошце. У многим језицима се не прави разлика између рибе као животиње и хране припремљене од ње, као што је то случај са свињом вс. свињетина или крава вс. говедина.[1] Неки језици то чине, као у шпанском peces вс. pescado. Савремена енглеска реч за рибу долази од староенгреске речи фисц (множина: фисцас) која се изговарала као и данас. Енглески такође има израз морски плодови који обухвата рибу која се налази у морима и океанима као и други морски живот који се користи као храна.

Од 1961. године, просечни годишњи пораст глобалне потрошње рибе као хране (3,2 процента) надмашио је раст популације (1,6 процената) и премашио потрошњу меса свих копнених животиња, комбинованих (2,8 процената) и појединачно (говедина, овчетина, свињетина и друго), осим живине (4,9 процената). По становнику, потрошња рибе у храни порасла је са 9,0 кг 1961. на 20,2 кг у 2015. години, просечном стопом од око 1,5 процената годишње.[2] Ширење потрошње је подстакнуто не само повећаном производњом, већ и комбинацијом многих других фактора, укључујући смањено расипање, боље искоришћење, побољшане канале дистрибуције и све већу потражњу, повезано са растом становништва, растом прихода и урбанизацијом.[2]

Европа, Јапан и Сједињене Америчке Државе заједно су чиниле 47 процената укупне светске потрошње рибље хране у 1961. години, али само око 20 процената у 2015. години. Од укупно 149 милиона тона у 2015. години, Азија је потрошила више од две трећине (106 милиона тона са 24,0 кг по глави становника).[2] Океанија и Африка су конзумирале најмањи удео. Овај помак резултат је структуралних промена у сектору, посебно растуће улоге азијских земаља у производњи рибе, као и значајног јаза између стопа економског раста зрелијих светских тржишта и оних у развоју, посебно у Азији.[2]

Нутриционе вредности[уреди | уреди извор]

Поређење нутријената у 100 г беле рибе и уљане рибе
Нутријент Бела риба
Аласка поллоцк[3]
Уљана риба
Атлантиц херринг[4]
Филет халибут (беле рибе) на филету салмон (уљане рибе)
Енергија (kcal) 111 203
Протеин (г) 23 23
Маст (г) 1 12
Холестерол (мг) 86 77
Витамин Б-12 (µг) 4 13
Фосфор (мг) 267 303
Селенијум (µг) 44 47
Омега-3 (мг) 509 2014

Риба и рибљи производи на глобалном нивоу пружају просечно свега 34 калорије по глави становника дневно. Међутим, више него као извор енергије, прехрамбени допринос рибе је значајан у погледу висококвалитетних животињских протеина који се лако сварују, и посебно у борби против дефицита микронутријената.[2] Порција од 150 г рибе обезбеђује око 50 до 60 процената дневне потребе за протеинима код одрасле особе. Рибљи протеини су кључни у исхрани неких густо насељених земаља у којима је укупан унос протеина низак, а посебно су важни у исхрани у малим острвским државама у развоју.[2]

Здравствене бенефиције[уреди | уреди извор]

Свежа риба на истанбулској пијаци

Истраживања у последњих неколико деценија показала су да су храњиве материје и минерали у рибама, а нарочито омега-3 масне киселине које се налазе у пелагичним рибама, погодне за срце и да могу да побољшају развој мозга и репродукцију. Овим је истакнута улога рибе у функционисању људског тела.[5]

Здравствени хазарди[уреди | уреди извор]

Риба је најчешћа храна која узрокује опструкције дисајних путева и изазива гушење. Гушење рибом било је одговорно за око 4.500 пријављених несрећа у Великој Британији 1998. године.[6]

Алергени[уреди | уреди извор]

Алергија на морску храну је хиперсензитивност на алерген који може да буде присутан у риби, а посебно у шкољкама. То може да резултира прекомерном реакцијом имунског система и довести до тешких физичких симптома.[7] Већина људи који имају алергију на храну имају и алергију на морску храну.[8] Алергијске реакције могу бити последица гутања морске хране или удисања испаравања при припреми или кувању морске хране.[9] Најоштрија реакција алергије на морску храну је анафилакса, ургентно стање које захтева хитну пажњу. Лечи се епинефрином.[10]

Биотоксини[уреди | уреди извор]

Посебно припремљено јело од отровне надуване рибе фугу, Јапан

Неке врсте рибе, посебно надувани фугу који се користи за суши, и неке врсте школки могу произвести озбиљна тровања ако се не припремају правилно. Ове рибе увек садрже те отрове као вид одбране од предатора, а не због специфичних околности животне средине. Нарочито, фугу има смртоносну дозу тетродотоксина у унутрашњим органима и мора га припремити лиценцирани фугу кувар који је положио државни испит у Јапану. Цигуатерско тровање може настати конзумирањем веће рибе из топлих тропских вода, попут бранцина, групера, баракуда и луцијана.[11] Скомброидно тровање може бити резултат конзумације крупних уљастих риба које су предуго стајале пре него што су охлађене или замрзнуте. Тиме су обухваћене скушовке попут туне и скуше, али могу бити обухваћене и нескомброидне врсте, као што су махи-махи и амберџек.[11] Отров је без мириса и укуса.[12]

Многе рибе једу алге и друге организме које садрже биотоксине (одбрамбене материје против предатора). Биотоксини који се акумулирају у риби/шкољкама обухватају: бреветоксин, окадајску киселину, сакситоксине, цигватоксин и домоинске киселине. Изузев цигватоксина, високи нивои тих токсина налазе се само у шкољкама. Домоична киселина и цигватоксин могу бити смртоносни за људе; остали изазвају дијареју, вртоглавицу и (привремени) осећај клаустрофобије.[13][14]

Шкољке су хране филтрирањем и на тај начин акумулирају токсине произведене микроскопским алгама, попут динофлагелате и дијатомеје, и цијанобактерија. Постоје четири синдрома звана тровања шкољкама, који се могу јавити код људи, морских сисара и птица од конзумирања токсичних шкољки. Они су првенствено су повезани са шкољкама из класе Bivalvia, остригама и шкољакама фамилије Pectinidae.[15] Рибе, попут сардела, такође могу да концентришу токсине као што је домоична киселина.[16] Ако постоји сумља да је дошло до тровања, потребно је тражити лекарску помоћ.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ цф. цулинарy намес
  2. ^ а б в г д ђ Ин бриеф, Тхе Стате оф Wорлд Фисхериес анд Аqуацултуре, 2018 (ПДФ). ФАО. 2018. ИСБН. 
  3. ^ Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре (септембар 2011). „Нутриент дата фор 15067, Фисх, поллоцк, wаллеyе, цоокед, дрy хеат”. УСДА Натионал Нутриент Датабасе фор Стандард Референце, Релеасе 24. Архивирано из оригинала 5. 1. 2014. г. Приступљено 22. 7. 2012. 
  4. ^ Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре (септембар 2011). „Нутриент дата фор 15040, Фисх, херринг, Атлантиц, цоокед, дрy хеат”. УСДА Натионал Нутриент Датабасе фор Стандард Референце, Релеасе 24. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 22. 7. 2012. 
  5. ^ "Нутритионал Аспецтс оф Фисх Архивирано 2008-11-15 на сајту Wayback Machine." Ирисх Сеа Фисхериес Боард
  6. ^ „Аццидент Статистицс : 1998 – Хоме анд леисуре аццидент репорт Суммарy оф 1998 дата п.16 Департмент оф Траде анд Индустрy (УК)” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 9. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  7. ^ Натионал Институтес оф Хеалтх, НИАИД Аллергy Статистицс 2005
  8. ^ "Аллергy Фацтс анд Фигурес," Астхма анд Аллергy Фоундатион оф Америца
  9. ^ „Сеафоод* (Фисх, Црустацеанс анд Схеллфисх) – Оне оф тхе нине мост цоммон фоод аллергенс”. Цанадиан Фоод Инспецтион Агенцy. 12. 6. 2009. Приступљено 21. 6. 2009. 
  10. ^ Натионал Репорт оф тхе Еxперт Панел он Фоод Аллергy Ресеарцх, НИХ-НИАИД 2003 „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 10. 2006. г. Приступљено 7. 8. 2006. 
  11. ^ а б Поисонинг – фисх анд схеллфисх УС Натионал Либрарy оф Медицине. Ретриевед 21 Јулy 2012.
  12. ^ Сwифт А, Сwифт Т (1993). „Цигуатера”. Ј. Тоxицол. Цлин. Тоxицол. 31 (1): 1—29. ПМИД 8433404. дои:10.3109/15563659309000371. 
  13. ^ ЕОС магазине, Јулy–Аугуст 2010
  14. ^ „Натуурлијке тоxинен ин воедингсмидделен” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 03. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2019. 
  15. ^ Силвер, Марy Wилцоx (2006), „Протецтинг Оурселвес фром Схеллфисх Поисонинг”, Америцан Сциентист, 94 (4): 316—325, дои:10.1511/2006.60.316 
  16. ^ Домоиц Ацид Поисонинг Архивирано 2012-02-13 на сајту Wayback Machine Нортхwест Фисхериес Сциенце Центер, НОАА. Ретриевед 16 Јулy 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]