Saturnia pavoniella
| Мали ноћни пауновац | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Породица: | Сатурниидае |
| Род: | Сатурниа |
| Врста: | С. павониелла
|
| Биномно име | |
| Сатурниа павониелла (Сцополи, 1763)
| |
| Синоними | |
| |
Сатурниа павониелла, мали ноћни пауновац, је ноћни лептир из породице Сатурниидае.[1] Врсту је описао Скополи, 1763. године. Показује велику сличност са врстом Сатурниа павониа, па међу научницима влада несугласје по питању тога да ли ове две врсте заправо деле ареал или су географски разграничене. [2]
Распрострањење, станиште и биљка хранитељка[уреди | уреди извор]
Врста је присутна од Иберијског полуострва, преко Француске, Италије и читавог Балкана до јужних делова Аустрије. Гусеница је полифаг на жбунастим, зељастим и дрвенастим биљним врстама, најчешће из фамилије ружа (Росацеае). У литератури се најчешће наводе трњина (Прунус спиноса), јагода (Фрагариа весца), али и гајене сорте воћа. Станишта су различита, али најчешће шумска или необрађене субурбане површине са обиљем биљака хранитељки.[3]
Животни циклус[4][уреди | уреди извор]
Адулти лете од марта до маја, а гусенице се могу срести од априла до јула. Стадијум у ком врста презимљава је лутка, и то се врши у претходно исплетеном заштитном кокону. Јаја се полажу групно, најчешће уз гранчицу хранитељке. Релативно су крупна, беличаста и прошарана смеђим пољима. Гусенице пролазе кроз интензивне промене боје како по пресвлачењу тако и између два ступња. Најпре су потпуно црне и грегарне, видљиве су и црне папилозне основе сета. Сегменти су већ тада натеченог изгледа. Потом се латерално јављају наранџасте линије, а ускоро се наранџаста боја шири и кроз поља на дорзуму. По наредном пресвлачењу, осоновна боја интегумента биће светло зелена, а црна боја ће се задржати на вентруму, екстремититма, главеној капсули, изнад спиракулума и као широка медидорзална траака. У овој фази, све папилозне основе сета се проширују и добијају жуту боју. На крају развоја, црна поља се скоро сасвим губи, а папиле добијају пехараст облик. Сете су проређене и делују краће због крупних сегмената. Папиле у овој фази могу бити жуте, ружичасте или наранџасте. Гусенице достижу до 100мм и изузетно су лепе и упадљиве, што због боја, то због величине сегмената који у обиму далеку премашају главену капсулу.[5]
Адулти[6][уреди | уреди извор]
Одрасле јединке показују полни диморфизам и различито понашање. Женке су крупније од мужјака, сиво смеђе основне боје крила. Мужјаци имају раскошне перасте антене, и наранџаста доња крила. Оба пола имају по једну крупну окасту маркацију на сваком крилу, што је и инспирисало њихов традиционални назив. Женке су претежно ноћни летачи, а мужјаци лете дању у потрази за партнерком, која те часове проводи скривајући се међу вегетацијом.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сатурниа (Еудиа) павониелла (Сцополи, 1763) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-12-02.
- ^ Гроте, А. Р. (1894). „НОТЕС ОН НОЦТУРНАЛ ЛЕПИДОПТЕРА”. Тхе Цанадиан Ентомологист. 26 (4): 103—104. ИССН 0008-347X. дои:10.4039/ент26103-4.
- ^ Корен, Тони; Ладавац, Љиљана (2013-06-30). „Диверситy оф Мацрохетероцера (еxцепт фам. Ноцтуидае [сенсу ново] анд фам. Геометридае) оф централ Истриа, Цроатиа”. Натура Цроатица : Периодицум Мусеи Хисториае Натуралис Цроатици (на језику: енглески). 22 (1): 73—94. ИССН 1330-0520.
- ^ Дуранте, Антонио; Пеллегрино, Габриеле (2019), Тхе Спхингидае анд Сатурниидае (Инсецта, Лепидоптера) оф тхе Саленто (Соутхерн Италy) (на језику: енглески), Университy оф Саленто, дои:10.1285/и15910725в41п175, Приступљено 2020-12-02
- ^ Демл, Р.; Деттнер, К. (1990). „Цхемицал дефенсе офЕудиа (Сатурниа) павониа цатерпилларс”. Тхе Сциенце оф Натуре. 77 (12): 588—590. ИССН 0028-1042. дои:10.1007/бф01133730.
- ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Сатурниа Павониелла”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-12-02.