Скваринска киселина
| |||
Идентификација | |||
---|---|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.018.875 | ||
| |||
Својства | |||
C4H2O4 | |||
Моларна маса | 114,056 | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
Референце инфокутије | |||
Скваринска киселина је органско једињење, које садржи 4 атома угљеника и има молекулску масу од 114,056 Da.
Osobine[уреди | уреди извор]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 4 |
Broj donora vodonika | 2 |
Broj rotacionih veza | 0 |
Particioni koeficijent[3] (ALogP) | -0,9 |
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -0,6 |
Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 74,6 |
Медицинска употреба[уреди | уреди извор]
Медицински, САДБЕ или скварични естер дибутилне киселине потиче од скваричне киселине и користи се за лечење ХПВ брадавица код деце. САДБЕ или скварични естер дибутилне киселине се такође користи за лечење алопеције ареате и алопеције тоталис (аутоимуног опадања косе)кроз површинску имунотерапију која производи неприметни алегични осип на кожи.
- САДБЕ или скварични естер дибутилне киселине тренутно се клинички испитује за лечење лабиајлног херпеса[6].
- САДБЕ или скварични естер дибутилне киселине тренутно се клинички испитује за лечење гениталног херпеса. [7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ „Доубле-блинд, Вехицле-цонтроллед Студy оф тхе Еффицацy анд Сафетy оф САДБЕ ин Субјецтс wитх Рецуррент Херпес Лабиалис - Фулл Теxт Виеw - ЦлиницалТриалс.гов”.
- ^ „Продуцтс”. 10. 11. 2016. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.