Стиг Ларсон

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Stig Lašon)
Puno imeKarl Stig-Erland Larson
Datum rođenja(1954-08-15)15. avgust 1954.
Mesto rođenjaSkellefteå Municipality
 Švedska
Datum smrti9. novembar 2004.(2004-11-09) (50 god.)
Mesto smrtiStokholm
 Švedska
Veb-sajtwww.stieglarsson.se

Карл Стиг-Ерланд Ларсон (Скеллефтехамн, 15. август 1954Стокхолм, 9. новембар 2004) - шведски књижевник, новинар, активиста, најпознатији по трилогији “Миленијум”.

Године 2008. је био поред Халеда Хосеинија други најбоље продавани писац на свету.[тражи се извор] До новембра 2011. његов “Миленијум” је продат у тиражу од 65 милиона комада.[тражи се извор]

Дете малолетних родитеља, и мајка и отац су имали по 17 година, одгајан од бабе и деде. У детињству живео у у провинцији на северу Шведске, у месташцу Норсјо. Живели су брвнари, у школу је ишао на скијама. Променио је име Stig у Stieg да га неби бркали са већ афирмисаним шведским књижевником истог имена.

Стиг Ларсон бавио се истраживачким новинарством. На тај начин упознао се с многим друштвеним проблемима. Био је политички активиста шведске Социјалистичке партије. Био је један од најбољих познаваоца десничарских покрета и расизма против којих се борио.

Средином осамдесетих је покренуо ненасилни програм Стоп тхе Рацисм. Основао је 1995 Задужбину ЕXПО и часопис истог имена где је постао заменик главног уредника. I часопис и сам Лашон су стално били под притиском десничарских организација које су им претиле

По одслуженој војсци као новинар истраживач, боравио је у Еритреји 1977, истовремено обучавајући припаднице левичарске гериле. Вратио се, због проблема с бубрезима, те добијене маларије. После повратка у Шведску, радио је као графички дизајнер за највећу скандинавску новинску агенцију Тиднингарнас Телеграмбyрå (ТТ) од 1977. до 1999. године.

Сам је рекао да је највећи утицај на њега имала шведска књижевница Астрид Лингрен, ауторка “Пипи дуге чарапе”. Чак и једна од главних јунакиња трилогије Лисабет Саландер је нека верзија одрасле Пипи Дуга чарапа.

У доби од 15 година присуствовао је групном силовању једне девојке и касније је пребацивао себи што није имао храбрости да јој помогне. То је обележило цео његов живот.

Прво је писао научно-фантастичне романе. Био је уредник неколико часописа посвећених таквој врсти романа те председник највећег шведског удружења љубитеља научно-фантастичних романа.

Његова најпознатија дела су криминалистички романи из Трилогије Милленниум:

Су објављени после његове смрти. У рукопису је остао недовршени наставак трилогије. Теме његових књига су: трговина људима, насиље над женама, екстремни десничарски покрети, патње малих људи уплетених у закулисне игре моћника и тајних служби и сл. Главна јунакиња трилогије Миленниум је Лисбетх Саландер - асоцијална, агресивна дјевојка алтернативног стила, хакерка, која је неправедно претрпела пуно неправде и болова. Понаша се као "праведни осветник".

Књиге из Трилогија Миллениум постигле су велики успех прво у Шведској па у скандинавским земљама, а касније и у Еуропи и САД-у. Биле су низ година на врху најпродаванијих књига.

Писац је постхумно добио многа признања, а по књигама су снимљени филмови, који су постигли велику гледаност.

Прва књига је награђена 2005 најпрестижнијом наградом за криминалистичке романе Скандинавије Гласнyцкел.

У Београду се управо (март 2012) приказује филм “Мушкарци који мрзе жене” који је рађен по његовој првој књизи.

Умро је од срчаног удара покушавајући да се попне на седми спрат зграде у којој је живео, јер је лифт био у квару. Постоје сумње да његова смрт није случајна.