Т7 ДНК хеликаза

С Википедије, слободне енциклопедије

Т7 ДНК хеликаза је хексамерни моторни протеин који користи енергију хидролизе дТТП-а. Овај ензим делује у једном смеру дуж једноланчане ДНК. Он раздваја два ланца у процесу. Кристална структура је решена са резолуцијом од 3,0 Å.[1]

Механизам хидролизе[уреди | уреди извор]

Протеинске петље лоциране на хексамерним подјединицама, свака од којих садржи три остатка лизина, секвенционо формирају интеракције са негативно наелектрисаном фосфатном основом ссДНК. Ове интеракције узрокују конформационе промене активно везане подјединице, те долази до отпуштања дТДП-а са његовог места везивања. У процесу дТДП отпуштања, ссДНА се преноси на суседну јединицу, која подлеже сличном процесу. Ранија испитивања су већ наговестила да ссДНК може симултано да веже две хексамерне подјединице.[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Синглетон МР, Саwаyа МР, Елленбергер Т, Wиглеy ДБ (2000). „Црyстал струцтуре оф Т7 гене 4 ринг хелицасе индицатес а мецханисм фор сеqуентиал хyдролyсис оф нуцлеотидес”. Целл. 101 (6): 589—600. ПМИД 10892646. дои:10.1016/С0092-8674(00)80871-5. 
  2. ^ Црамптон ДЈ, Мукхерјее С, Рицхардсон CC (2006). „ДНА-индуцед сwитцх фром индепендент то сеqуентиал дТТП хyдролyсис ин тхе бацтериопхаге Т7 ДНА хелицасе”. Мол. Целл. 21 (2): 165—74. ПМИД 16427007. дои:10.1016/ј.молцел.2005.11.027. 
  3. ^ Yу X, Хингорани MM, Пател СС, Егелман ЕХ (1996). „ДНА ис боунд wитхин тхе централ холе то оне ор тwо оф тхе сиx субунитс оф тхе Т7 ДНА хелицасе”. Нат. Струцт. Биол. 3 (9): 740—3. ПМИД 8784344. дои:10.1038/нсб0996-740. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]