Терапија рана негативним притиском

С Википедије, слободне енциклопедије
Терапија ране негативним притиском
Терапија негативним притиском (Vacuum Assisted Closure), користи се у великом броју клиника широм света
Класификација и спољашњи ресурси

Терапија ране негативним притиском, (енгл. Vacuum Assisted Closure VAC) једна је од важнијих иновација у терапији зарастања ране која све више постаје интегрални део лечења декубитуса и других хроничних рана, у све већем броју клиника широм света.[1] Поступак се заснива на примени посебног уређају који ствара негативан притисак (-125 mmHg) у рани и преко посебног система одводи секрет из ране. Негативни притисак осигурава оптималну количину течног садржаја у рани и напетост у ткиву, што поправља капиларни проток и побољшава капиларну перфузију.

У тако створеним условима, унутар ране осигуравају се идеални влажни услови за њено зарастање и уклањање девитализованог (одумрла) ткива и бактерија. Рана и сунђер, у току поступка, прекривене су полупропусном мембраном и у целинии стерилно изоловани, па нема могућности загађења ране из околине током спровођења поступка. Тиме се спречава секундарна инфекција и ширење бактерија из ране у околину, мацерације околне коже (коју узрокује секрет из ране).[2]

Терапија негативним притиском побољшава перфузију ткива (за 30% у рани, а у околном ткиву за 15%), доводи до стварања нових капилара (неоангиогенеза која се повећана четири пута), стимулише стварање гранулационог ткива, смањује едем, број бактерија у рани, одстрањује вишак ексудата (заједно с запаљењским цитокининима, слободним радикалима, ткивним иритаторима, токсинима и ћелијским детритусом), те доводи до контракције ране.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Примена негативног притиска (вакуума) у традииционалној медицини датира хиљаду година уназад. Први пут је употребљена као додатак акупунктури у кинеској медицини, у циљу изазивања хиперемије.[4]

Јунод је 1841. године применио методу негативним притиском помоћу загрејане стаклене чаше која се постављала на кожу болесника у циљу „стимулације циркулације“. Хлађење ваздуха у чаши доводило је до настанка подпритиска у њеној унутрашњости што је за последицу имало појаву локалне хиперемије.

Примена вакуума у наујчној медицини одавно је позната, али се није користила у хируршкој пракси за лечење рана, све до пред крај 20. века. Наиме први експериментални радови у овој области започети су на Универзитету Улм у Улму, СР Немачка, од стране Wагнер Флеисцхманн током 1993. године.[5] Он је са сарадницима применио терапију негативним притиском (помоћу болничког вакуума) на рану прекривену сунђером у циљу њеног чишћења и бржег стварања гранулационог ткива.[6]

Готово истовремено, сличне експериметне са применом вакуума и његовог утицаја на ткива почео је и Морyкwас, вршењем дебридмана негативним притиском (енгл. Negative Pressure Wound Therapy – NWPT) u Vinston-Sejlemu, Sevarna Karolina, SAD (енгл. Wake Forest University School of Medicine, Winston-Salem), 1993 године.[6]

У Сједињеним Америчким Државама метода је позната под скраћеним називом ВАЦ (енгл. vacuum assisted clousure), а у СР Немачкој под именом ВВС. (нем. vakuumversiegelung), или у преводу „запечатити вакуумом“, што можда најбоље објашњава основни принцип ове методе.[7][8]

Тако је скоро исте гоодине, на два места у свету, започета класична примена вакуума у медицини. Уз помоћ разних врста аспирационих дренова примењиваних постоперативно, када се вакуум доводио у рану преко гуменог или ПВЦ црева кроз отворе на њему дрениран је секрет из постоперативне ране.[7]

Принцип на којима се заснива примена методе[уреди | уреди извор]

Пумпа за стварање негативног контролисаног субатмосферског притиска од -50 mmHg до -200 mmHg

Метода лечења рана наегативним притиском заснива се на примени негативног контролисаног субатмосферског притиска од -50 mmHg до -200 mmHg, који изазива механички стрес у ткиву и доводи до стимулације митозе и стварања нових крвних судова.[9]

Ефектима макродеформације (контракција ране) и микродеформација (на ћелијском новоу), посебно код рана са појачаном ексудацијом и отоком, стимулише се гранулација ткива. Такође терапија негативним притиском смањује број хипоксичних ћелија, ћелијску инфламацију и бактеријско оптерећење ране.[10]

Конструкција система, принцип рада и предности[уреди | уреди извор]

Апарат за терапију рана негативним притиском
Конструкција
Систем негативног притиска који се користи у хируршком лечењу ране на десном колену и бутини. Мала вакуум пумпа је приказана на левој страни фотографије, као и поткожни дрен.

Систем се састоји од облога (пене) за рану, дренажне цеви, самолепљиве прозирне фолије и система за спајање са вакуумским апаратом у коме се ствара негативни притисак. Облога (пена) поставља се директно на рану и делује тако што из ње попут сунђера константно извлачи течност како би стимулисала зарастање и излечење.[1]

Начин рада

У пракси данас се примењу два облика лечења:[11][12]

  • Интермитентна форма терапије негативним притиском, за стимулацију гранулације.[13]
  • Континуирана терапије негативним притиском, за ране са едемом.

Лешење започиње тако што се прво облога поставља у рану, а пото спаја преко цевчице на терапијски уређај за стварање негативног притиска са резервоаром за скупљање ексудата. Прозирна облога (фолија) која се поставља преко ране, пре свега има за циљ да потпуно затвори рану и тиме створи баријеру против контаминације (загађења).[7]

По активирању вакуум пумпе (која ради на струју или батерије), уређај повлачи течност из ране у резервоар и тиме врши њено физичко чишћење. Оваква врста терапија данас се користи широм света, како у болницама, тако и у кућним условима.

Током практичног рада са овим уређајем примењују се различите вредности негативних притисака, што зависи од; општег стања болесника, индикација и терапијских циљева које у терапији поставља сваки лекар појединачно.

Облога се обично мења сваки трећи дан, али у неким случајевима то може бити и чешће. Постоје и мобилни апарати који омогућују пацијенту већи комфор, кретање и седење и боравак код своје куће.[1]

Предности

Због леке преносивости и једноставне примен ових апарата, треба нагласити да се терапија лечења рана негативним притиском може, након започетог лечења у болници, наставити у кућним условима. То резултује: мањим трошковима болничког лечења, мањом употребом лекова против болова и антибиотика и редукује потребу за великим накнадним хируршким дебридманима и захватима на затварању ране. Преме томе примена овог система који је заступљен код најразличитијих рана, инфицираних, постоперативних, хроничних постоперативних, код пресађивања коже, дубоких фистула итд. основна сврха је код свих једнака, краћи боравак на болничком лечењу (што не само да смањује трошкове већ и ризик од јатрогенизације болести) и бржег зарастања ране. на основу неки студија сазбнајемо како је време зарастања ране за 60% брже и 40% јефтиније у комбинацији са применом методе лечења ране негативним притиском.[14]

Како терапија негативним притиском помаже у зарстању ране?[уреди | уреди извор]

Иако тачни механизам деловања терапија негативним притиском још увек нису са сигурношћу разјашњени, матра се да негативни притисак у рани ствара макро и микродеформације ћелија које позитивно утичу на зарастање ране, док истовремено вибрације које се том приликом стварају значајно побољшавају циркулацију у кожи.[15][16]

У начелу, према подацима из литературе терапија негативним притиском у лечењу рана помаже тако што:

  • Ублажава међућелијски едем, и тиме повољно утиче на декомпресију малих локалних крвних судова кроз које се поновно успоставља „здравија“ циркулација.
  • Константно се врши уклањајање секрета и бактерија из ране.
  • Стимулативно делује на раст и развој гранулационог ткива.
  • Сама поврсина ране постепено почиње да се смањује, а њене ивице прибижавају (што олакшава каснију евентуалну хируршку обраду ране).

Бројна клиничка истраживања показала су да се применом негативног притиска на рани појачава локална циркулација крви, смањује насељавање бактеријских колонија и повећава брзина формирања гранулационог ткива и епителизације.[17]

Како би се постигао максималан учинак зарастања ране, препоручује се примена ове методе континуирано, по могућству, јер у супротном време зарастања ране се значајно продужава.

Колико трају третмани?[уреди | уреди извор]

Временско трајање терапије одређује:[10]

  • општег стање болесника,
  • природа његове болести,
  • величине и врста ране,
  • успешност и врста антибиотске терапије.

У великом броју случајева, до побољшања стања ране долази већ након прве промене облоге, мада је понекад потребно и неколико превијања да се уочи бољи квалитет терапије.

Просечно лечење великих хроничних рана овом методом (уз редовну примену облога) траје 2 до 3 недеље.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Гупта С, Бахарестани MM, Бараноски С, ет ал. Гуиделинес фор манагинг прессуре улцерс wитх негативе прессуре wоунд тхерапy. Адв Скин Wоунд Царе 2005; 17(Суппл 2): 1-16.
  2. ^ Уббинк, Дирк Т.; Wестербос, Стијн Јоëл; Еванс, Дебра; Ланд, Луцy; Вермеулен, Хестер (2008). „Топицал негативе прессуре фор треатинг цхрониц wоундс”. Ур.: Уббинк, Дирк Т. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. стр. ЦД001898. ПМИД 18646080. дои:10.1002/14651858.ЦД001898.пуб2. 
  3. ^ Моцх D, Флеисцхманн W, Wестхаусер А (1998). "Инстиллатионсвакуумверсиегелунг: еин ерстер Ерфахрунгсберицхт", Инстиллатион вацуум сеалинг—репорт оф инитиал еxпериенцес. Лангенбецкс Арцхив фüр Цхирургие (ин Герман) 115: 1197–9.
  4. ^ Банwелл П, Теот L. Топицал Негативе Прессуре (ТНП) Тхерапy. Фирст интернатионал топицал негативе прессуре (ТНП) тхерапy фоцус гроуп меетинг процеедингс. Лондон: ТXП Цоммуницатионс, 2004.
  5. ^ Флеисцхманн Ф, Кинзл L. Геwебепролифератион дурцх Вакуумверсиегелунг. Лангенбецкс Арцх Цхир 1995; 380(Суппл 2): 256–60.
  6. ^ а б Аргента ЛЦ, Морyкwас МЈ (1997). „Вацуум-ассистед цлосуре: а неw метход фор wоунд цонтрол анд треатмент: цлиницал еxпериенце”. Анн Пласт Сург. 38: 6563—76. 
  7. ^ а б в Стеге Цларе МП, Фитзгиббонс ТЦ, МцМуллен СТ, Стице РЦ, Хаyес ДФ, Хенкел L. Еxпериенце wитх тхе вацуум ассистед цлосуре негативе прессуре тецхниqуе ин тхе треатмент оф нон-хеалинг диабетиц анд дyсвасцулар wоундс. Фоот Анкле Инт 2002; 23(10): 896–901.
  8. ^ Пауниахо СЛ, Цоста Ј, Бокен C, Турноцк Р, Баиллие ЦТ. Вацуум драинаге ин тхе манагемент оф цомплицатед абдоминал wоунд дехисценце ин цхилдрен. Ј Педиатр Сург 2009; 44(9): 1736–40.
  9. ^ Wаннер, M. Б.; Сцхwарзл, Ф.; Струб, Б.; Заецх, Г. А.; Пиерер, Г. (2003). „Вацуум-ассистед wоунд цлосуре фор цхеапер анд море цомфортабле хеалинг оф прессуре сорес: А проспецтиве студy”. Сцанд Ј Пласт Рецонстр Сург Ханд Сург. 37 (1): 28—33. ПМИД 12625392. дои:10.1080/713796078. 
  10. ^ а б Хуљев D. Терапија негативним тлаком у лијечењу декубитуса. Ацта Мед Цроатица. 62: 69—74. 2008.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  11. ^ Новиншчак Т, Жворц M, Тројко С, Јозиновић Е, Филиповић M, Грудић Р. Успоредба трошкова и користи (цост-бенефит) трију начина лијечења дијабетичког вриједа: сухим превојем, влажним превојем и негативним тлаком.. Ацта Мед Цроатица. 64: 113—15. 2010.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  12. ^ Еуропеан Wоунд Манагемент Ассоциатион (ЕWМА). Поситион Доцумент: Топицал негативе прессуре ин wоунд манагемент. Лондон: МЕП Лтд, 2007, 1-171.
  13. ^ Саxена V, Хwанг ЦW, Хуанг С, Еицхбаум Q, Ингбер D, Оргилл ДП. Вацуум-ассистед цлосуре: мицродеформатионс оф wоундс анд целл пролифератион. Пласт Рецонстр Сург 2004; 114(5): 1086– 96.
  14. ^ . Xу ЛС, Цхен СЗ, Qиао C. „Еффецтс оф негативе прессуре он wоунд блоод флоw.”. Ј Фоуртх Мил Мед Унив. 21: 976—8. 2000. 
  15. ^ Илизаров ГА. „Цлиницал апплицатион оф тхе тенсион-стресс еффецт фор лимб ленгтхенинг”. Цлин Ортхоп Релат Рес. 250: 8—26. 1990. .
  16. ^ Саxена V, Хwанг ЦW, Хуанг С и сур. Вацуум-ассистед цло- суре: мицродеформатионс оф wоундс анд целл пролифератион. Пласт Рецонстр Сург. 114: 1086—96. 2004.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  17. ^ Феррара Н, Гербер ХП. Тхе роле оф васцулар ендотхелиал гроwтх фацтор ин ангиогенесис. Ацта Хаематол 2002; 106(4): 148–56

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Терапија рана негативним притиском на Викимедијиној остави


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Terapija_rana_negativnim_pritiskom&oldid=27447964”