Ангиогенеза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класификација и спољашњи ресурси
Ангиогенеза
(лат. angiogenesis)

Схематизован приказ ангиогенезе и васкулогенезе

Ангиогенеза је физиолошки процес и природни одговор тела на исхемију, који се карактерише растом нових крвних судова из већ постојећих. Ангиогенеза је интегрални део како у нормалним развојним процесаима у организму, тако и у бројним патолошким стањима као што су туморски раст и метастазирање, инфламаторне и васкуларне болести, повреде, ране. [1]

Процес ангиогенезе може се одвијати на два начина; неоваскуларизацијом и/или мобилизацијом прекурсора или прогенитора ендотелних васкуларних ћелија (енгл. endothelial progenitor cells (EPCs)) из костне сржи.

Ангиогенезу треба разликовати од васкулогенезе у којој се из прекурсора хемангиобласта формирају нови крвни судови. Васкулогенеза означава спонтано формирање крвних судова током ембрионалном развој, за разлику од термина ангиогенеза којим се означава;... процес формирање нових крвних судова у одраслих особа умножавањем (рачвањем) из већ постојећих (претходном васкулогенезом формираних крвних судова). [2] Зато се термин васкулогенеза користи за формирање крвних судова, а термин интусуусцепција за настајање крвних судова одвајањем од постојећих.[3]

Иако је ангиогенеза нормални витални (физиолошки) процес раста и развоја организма и процеса зарастање рана и гранулације ткива, она може бити и патолошки процес који је изражен у фази интензивног раста тумора као један од битних фактора малигнитета (метастазирања). Ангиогенезу као узрочника експанзије тумора први су описали Гринблат и Шубик (Greenblatt и Shubik) у 1968. [4]
Више година уназад кроз бројна медицинска истраживања ангиогенезе, научници покушвају да овај физиолошки процес искористе у лечењу тумора и других урођених и стечених васкуларних болести. [5] [6] Ферар (Ferrar) и сар. из (Genetecha) у својим истраживањима су доказали да инхибиција ангиогенезе може довести до заустављања развоја и одумирања тумора инхибицијом њиховог даљег раста.[7]

Садржај

[уреди] Савремена терминологија

Васкулогенеза, ангиогенеза, артериогенеза се користе за описивање процеса формирање крвних судова.[8] [9] [10] [11] [12]

  • Васкулогенеза, је ембрионална неоваскуларизација и односи се на формирање примитивних (првобитних) крвних судова унутар плода и његове околне мембране и укључује ин ситу диференцијацију из мезодерма изведених ангиобласта, који се гомилају и формају нове крвне судове.
  • Ангиогенеза подразумева формирање нових крвних судова преко клијања или одвајања од већ постојећих крвних судова и јавља се како пре тако и постнатално. Васкуларизација мозга настаје првенствено кроз ангиогенезу.
  • Артериогенеза, означава процес ширења колатерала из већ постојећих артериола, од којих се формирају веће артерије. Она се дефинише и као процес формирања крвног суда из васкуларног зида који се састоји од интиме, медије и адвентитције.
  • Анастомоза, је природно или вештачки створена колатерална веза између крвних судова, која омогућава преусмеравање ток крви код постојања баријере у неком крвном систему. Артеријске анастомозе, попут оних у мозгу, рукама, или у стомаку омогућавајући адекватан проток крви у неким од зачепљених крвних судова. Вештачко анастомозе је хирушка метода, која има за циљ побољшање снабдевање крвљу ткива у неким васкуларним болестима.[13]

Артериогенесис је процес који користи мобилне интеракцију између многих типова ћелија, укључујући ендотелне ћелије, ћелије и подршку глатке мишићне ћелије. Специфични ангиогенетски фактори системом сигнализације управљају сваким кораком у формирању крвних судова. Васкулогенеза и ангиогенеза нису ексклузивни процеси већ представљају комплементарне механизме за неоваскуларизацију и после порођаја.

[уреди] Физиологија ангиогенезе

Развој и одржавање адекватног васкуларног снабдевања је од пресудног значаја за одрживост функција нормалног и неопластичних ткива. Зато ангиогенеза, (или развој нових крвних судова у постојећој капиларној мрежи), игра важну улогу у бројним физиолошке и патолошких процеса, укључујући; репродукцију, зарастање рана, запаљенске болести, раст тумора... Ангиогенеза обухвата секвенцијалне фазе, које се активирају као одговор на ангиогенетске факторе раста које покреће запаљење, мезенхималне или туморске ћелије и делују као лиганда за рецепторе тирозин киназа ендотелних ћелија,[14] и покрећу механизме за контролу локалног протока крви у ткивима који се могу поделити у две различите регулационе фазе;

[уреди] Акутна контрола протока крви

Прва фаза или акутна контрола, означава брзе промене у контроли локалног протока крви, које се догађају унутар неколико секунди или минута, и представљају брзи начин за одржавање одговарајућих локалних услова у ткивима. Акутни механизми, чије је дејство најчешће краћег трајања, након потпуно обављеног рада не успевају да подесе проток крви на више од 3/4 потреба ткива, што захтева покретање механизама дугорочне контроле.

[уреди] Дугорочна контрола протока крви

Друга фаза или дугорочна контрола, означава споре промене у протоку крви, током неколико дана недеља па и месеци. У начелу дугорочне промене су резултат повећања или смањења величине и броја крвних судова које снабдевају одређено ткиво, у чему посебно место и значај има ангиогенеза. Из овога можемо закључити да су промене прожетости ткива крвним судовим главни механизам дугорочне регулације протока крви. Наиме сваки пад артеријског притиска на дуже време, или увећане метаболичке потребе током дужег времена, доводе до појаве већег прожимања ткива крвним судовима, и обратно.

Непрекидне промене у прожимању ткива крвним судовима јавља се у фази раста организма али и у новонасталом ткиву нпр. ожиљном, карцинозном итд. Коначна реакција на умножавање крвних судова је много израженија у младим ткивима него у старим, па ће тако прожетост крвним судовима у ткиву новорођенчета бити тачно онолика да покрије све потребе ткива док ће прожетост у старим ткивима често много заостајати за њиховим потребама.

[уреди] Улога кисеоника у ангиогенези

Потреба ткива за кисеоником је највероватније један од фактора који повећава или смањује прожимање крвним судовима у многим ткивима (или у већини њих). Гајтон у својој Медицинској физиологији, то овако објашњава;

...„Разлог је за ову претпоставку је опажање да је у животињама које живе на великим висинама, где је притисак кисеоника низак прожетост крвним судовима повећана“.

Овај драматични учинак је установљен и код недоношчади која су лечена под кисеоничким шатором. Када се након лечења дете извади из кисеоничке атмосфере (која влада у кисеоничком шатору-инкубатору) настаје експлозивно умножавање крвних судова као реакција на нагло смањење концентрације кисеоника у новом окружењу, земљиној атмосфери) у којој крвни судови толико расту да урастају у стакласто тело ока изазивајући слепоћу (овај поремећај се назива ретролентална фиброплазија).

[уреди] Фактори ангиогенезе и раст нових крвних судова

Последњих неколико година из ткива која имају посебне метаболичке потребе као што су ткиво карцинома и ткиво ретине ока изолована су супстанце које су назване фактори ангиогенезе или VEGF - фактори раста ендотела крвних судова .[15] [16] Ови фактори узрокује раст нових крвних судова, који ангиогенезу чини веома сложеним процесом, који укључује интензивну интеракцију између ћелија, растворљивих фактора, и екстрацелуларног матрикса (ЕЦМ).[17]

Протеолиза је означена као један од први и највећих одрживих фактора укључених у процес стварања нових крвних судова. Бројне протеазе, укључујући металопротеазе матрикса (ММПС), дизинтегрин [a] и металопротеазе домена (АДАМ) и металопротеаза са тробоспондином (АДАМТС), цистеином и серин протеазом укључени су у ангиогенезу. 

Надаље, једно од главних стања које у ткиву покреће стварање фактора ангиогенезе је и релативан недостатак кисеоника у односу на метаболичке потребе ткива (хипоксија).

Када се фактор ангиогенезе појави у ткиву, мали ћелијски пупољци се одвајају од зидова венула и малих вена и мигрирају према фактору ангиогенезе. Затим се умножавају и стварају завојите цевасте творевине које се коначно спајају са крвним системом и на тај начин настају нови крвни судови.

Ако се вештачки произведе и примени довољна количина ангогенетског фактора, он може постати важно терапијско средство у лечењу исхемије ткива, као што су нпр. исхемијска подручја у срцу након срчаног удара.[18]

[уреди] Колатерална циркулација и њен значај

Један од облика дугорочне регулације протока крви је развој колатералне циркулације након прекида дотока крви неком ткиву.[19] Дугорочно повећање протока крви кроз колатерале је последица значајног анатомског повећања колатералних крвних судова, чији укупни збир попречних пресека може бити често већа од пресака зачепљене артерије.

Колатерална циркулација је мрежа танких крвних судова која у нормалним условима није отворена. Када се артерије сузе до тачке када је проток крви кроз одређно ткиво лимитирано (коронарна болест срца, оклузија артерија ногу итд.), колатерална циркулација може да се увећа и постане активна. То омогућава проток крви око блокиране (сужене) артерије до оближње артерије или до исте артерије испод места сужења, штитећи ткиво од оштећења. Особе које су физички активне имају често добро развијену колатералну циркулацију, што смањује учесталост инфаркта срца или нпр. код зачепљења бутне артерије ноге, мали крвни судови који мимоилаза оклузију (бутне артерије), могу се јако проширити и скоро потпуно (код млађих људи) развити одговарајуће снадевање крвљу, што се одвија кроз више фаза; [20]

  • Одмах након зачепљења због недовољне развијенсоти колатерала, проток крви пада на свега 3/8 нормалног протока.
  • Након неколико минута проток крви се враћа на 1/2 нормалне вредности.
  • У даљем периоду од једног или више дана проток крви ће се вратити на нормалу, што је праћено и све већим увећањем промера колатералних крвних судова.

Акутно активирање (отварање) колатералних крвних судова могу поред васкуларних (оклузивних) изазвати и метаболички фактори и снижавање артеријског крвног притиска због смањеног прилива крви и хранљивих материја у угроженом ткиву.

[уреди] Значај прожетости ткива крвним судовима

У већини ткива уграђен је механизам који одржава прожетост ткива крвним судовима, на тачно оном нивоу која је потребна да се задовољиви метаболичка потреба ткива. Зато као опште правило у физиологији влада да је прожетост крвним судовима већине ткива у организму директно сразмерна локалном метаболизму. Када год се ова константа пропорционално промени дугорочно ће локални регулациони механизми током краћег или дужег времена покушати да аутоматски подеси ниво прожетости крвним судовима. Код младих особа ова подешавања су веома тачна, док су код старијих људи она само делимична.

[уреди] Облици ангиогенезе

Ангиогенеза је критична за време нормалног физиолошког развоја, али се такође јавља и код одраслих особа (у разним облицима) у току запаљења, зарастање рана, исхемије, али и у патолошким стањима, као што су реуматоидни артритис, хемангиоми и тумори раста.[21] [22]

[уреди] Ангиогенеза у туморима

Неконтролисани раст ендотелних ћелија одлика је патолошке ангиогенезе и она лежи у основи појединих болести. За туморски раст преко 1-2 мм исхрана дифузијом није довољна и неопходно је стварање нових крвних судова. Ангиогенеза омогућава брзи раст, драматично повећава метастатски потенцијала тумора, отварањем путева за продор туморских ћелија у циркулацију и најављује појаву симптома болести.

Почетак процеса ангиогенезе у тумору повезан је са променама у локалном балансу између проангиогених и антиангиогених регулатора. [23] [24] [25] Најзначајнији стимулатори ангиогенезе су, сматра се, из групе фактора раста фибробласта (ФГФ) и фактора раста васкуларног ендотела (ВЕГФ)[23], али се списак откривених проангиогених и антиангиогених молекула непрекидно увећава. [26] [27] [28]

[уреди] Ангиогенеза у лечењу

Ангиогенезе је од посебног биолошког и медицинског значаја. Савремена медицина примењује два облика ангиогенезе у терапијске сврхе:

  • Антиангиогенетску терапију
  • Проангиогенетску терапију

Компактност тумора зависи поред осталог и од раста капилара (ангиогенезе или тумором индуковане ангиогенезе, неогенезе), који тумор снабдевају кисеоником и хранљивим материјама. За раст солидног тумор од 1 до 2 мм³ неопходно је и (пратеће) формирање крвних судова. Ограничавањем могућности да се у тумору формирају нови крвни судови односно да се туморском ткиву ограничи неопластична ангиогенеза, може се зауставити и ограничити његов раст.

Зато су начињени бројни покушаји у примени противангиогенетске терапије (антиангиогенезе), која је имала за циљ да смањујући доток крви а тиме и циркулацију у туморозном ткиву блокира његов даљи развој. Прва антитерапија тумора са ВЕГФ (Бевацизумабом) - који неутралише моноклонска антитела примењена је 2004. на основу одобрења ФДА у САД, код метастатаза рака дебелог црева [29]. У међувремену, активни састојак (Бевацизумаб) је примењиван у лечењу рака дојке [30], плућа [31] и рака бубрега [32].

Примена принципа антиангиогенезе у лечењу малигних тумора је од суштинског значаја за даља истраживање Јуда Фолкман, који је интензивно радио од 1970. на проучавању ангиогенезе и антиангиогенезе.[33][34][35] До сада су клиничка искуства у примени сорафениба и других анти-ВЕГФ лекова, показала ограничео дејство, (јер се очекивани одговор тумора јављао у око > 30% смањењем тумора) на антитуморску активност ових агенаса. Бевацизумаба је дао обећавајуће резултате када се користи заједно са хемотерапијом у неколико врста тумора, исто тако и мали молекули ТК инхибитори, укључујући сорафениб и сунитиниб, имају продужени ПФС ефекат у пацијената са РЦЦ-а. Током наредних неколико година, изазов ће бити да се дефинишу најбољи показатељи и предиктори одговора на ове нове терапије. Наставак истраживања је такође потребан да се развије ефикаснија борбе против ВЕГФ лекова и одреди оптимални режим терапије, и побољша профил безбедност.[36]

Ангиогенеза или проангиогенеза, представља одличан терапијски циљ у лечењу кардиоваскуларних болести. Она је моћан, физиолошки процес, који је у основи природан начин на који наше тело реагују на смањено снабдевање крвљу виталних органа, односно процес умножавања нових колатералних крвних судова који треба да превазиђу исхемијом изазване поремећаје. Велики број претклиничких студија спроведено је са протеинима, генима и ћелијама у циљу терапије на анималним моделима са срчаном исхемијом, као и на моделима са обољењем периферних артерија [37]. Репродуктивни и кредибилни успеси у овим раним истраживања на животињама покренули су велики ентузијазам и очекивања да би се овај нови терапијски приступ могао применити на бројним клиникама у корист милионе пацијената који у западном свету пате од кардиоваскуларних болести.

Деценије клиничког испитивањања гена и протеина засновано на терапијским основама дизајнираним да стимулишу ангиогенезу у условима недовољне перфузије ткива и органа, је међутим, доживео бројна разочарења и неуспехе. Иако су сва претклиничка уверавања, наговештавала и обећавала да би терапија ангиогенезом са животиња могла бити примењена на људима, и била у једном или другом моду, уграђен у рану фазу клиничких испитивања, регуларне агенције (нпр. ФДА у САД) сматрају да мора да се спроведе јш читав низ предклиничких истраживања пре него што се ова метода уведе у свакодневну праксу [38][39].

[уреди] Неоваскуларизација

Три различита процеса могу допринети расту нових крвних судова: васкулогенеза , артериогенеза и ангиогенеза. [40] [41]

Васцулогенеза, је примарни процес одговоран за раст нових крвних судова током ембрионалног развоја [42] и има још увек недефинисану улогу у зрелем одраслим ткивима.[43] [44] Одликује се диференцијацијом плурипотентних ендотелних ћелија прекурсора (хемангиобласта или сличних ћелија) у ендотелне ћелије које uтичу на формуirawe примитивних крвиних судова. Накнадним ангажовањем других типова васкуларних ћелија завршава се процес формирања крвног суда.[42]

Артериогенеза се односи на појаву нових артерија које поседују у потпуности развијену тунику медију.[45] Процес може да подразумева сазревање постојећих колатерала или се може одразити на формирање нових зрелих крвних судова. Примери укључују артериогенезом формиране, ангиографски видљиве колатерала код пацијената са напредним опструктивним коронарним или периферним болестима крвних судова. У овај процес укључени су сви васкуларни типови ћелија, укључујући и глатке мишићне ћелије и периците.

Ангиогенезе је процес одговоран за формирање нових крвних судова у којима недостаје развијена медија.[40] Примери ангиогенезе су капиларна пролиферација у зарастању рана или дуж границе миокарда.

Ниже наведена табела даје преглед биолошких ефеката ова 3 процеса;

Три врсте неоваскуларизације (описане у тексту) [38]
- Васкулогенеза Артериогенеза Ангиогенеза
Тип ћелија укључен у процес
Ендотелне стем ћелије
Ендотелне ћелије; глатко мишићне ћелије; перицити, остале ћелије
Ендотелне ћелије
Примарни подстицај
Развој
Није познато (упала?)
Упала и исхемија
Крајњи резултат
Потпуно формирани крвни судови
Артериола
Капилара
Јавља се код зрелих ткива
Нејасно (минимално?)
Да
Да
Допринос ефикасној перфузији
Нејасно (минималaн?)
Много
Мало
Фактора раста који су укључени
VEGF, Ang-1, Ang-2
PDGF, Ang-1, Ang-2, FGFs (?)
FGF-1, FGF-2, FGF-4, FGF-5,
VEGF-1, VEGF-2, VEGF-3

Истовремена појава ангиогенезе и артериогенезе недвосмислено је доказана на различитим животињским моделима, [46] [47] као и код пацијената са коронарном болешћу. [48] [49] Појава васкулогенезе у зрелим организмима остаје нерешено питање. Према досадашњим истраживањима сматра се да је мало вероватно да овај процес значајније доприноси да се нови крвни судови развијају ако се тај процес јавља спонтано, као одговор на исхемију или запаљења или као одговор на стимулишуће факторе. Ткива исхемије по себи не може бити кључни подстицај покретања ангиогенетског одговор. Неколико пацијената показало је ту могућност у току хроничне исхемије миокарда, али не и већина пацијената са дифузним многоструким болестима крвних судова код којих се не развија исхемија на нивоу ткива у одсуству провокације. Упала и стрес може бити много израженији надражај,. [50] [51] и зато се јако мали број ангиогенезе одвија у одсуство упале. Сузбијање инфламаторних одговора, због генетских абнормалности, патофизиолошким процесима, или лекова, може негативно утицати на способност ткива да се у њима изазове раст нових крвних судова. [52]

Поставља се још једно значајно питање је да ли ће неисхемични миокард одговорити на стимулацију факторима раста? Значајан број података из литературе указује да неисхемична ткива у великој мери реагују на ангиогеничне стимулансе. То може да доведе не тако често до недостатка ендогеног фактора раста, или да се промени у екстрацелуларном матриксу, присуство инхибитора ендогена, као што су ангиопоетин 2, и одсуство експресије рецептора фактора раста и других сигнализирајућих молекула који су укључени у ангиогенетску сигнализацију.

[уреди] Види још

[уреди] Напомене

  1. ^ Дизинтегрин је потентни и инхибитор агрегације тромбоцита од кога  зависи слепљивање  ћелија

[уреди] Извори

  1. ^ ((en)) John S. Penn (11. 3. 2008.). Retinal and Choroidal Angiogenesis. Springer, 119–. ISBN 9781402067792. Датум преузимања 26 Jun 2010.
  2. ^ ((en)) Endoderm -- Developmental Biology -- NCBI Bookshelf. Приступљено на дан 26 Jun 2010
  3. ^ Cvetković Z, Vojinović M. Angiogeneza. Materia medica. 2006; 22(3):22-28.
  4. ^ Greenblatt M, Shubik,P, "Tumor Angiogenesis: Trans filter diffusion studies by the transparent chamber technique", J. Natl Cancer Inst. 41: 111-124, 1968
  5. ^ ((en)) Angeogenesis Overview Angioplasty.Org
  6. ^ Sheikh AY, Rollins MD, Hopf HW, Hunt TK. Hyperoxia improves microvascular perfusion in a murine wound model. Wound Repair Regen 2005;13:303-308.
  7. ^ ((hr))Slađana Čulić Angogeneza tumorskog tkiva, No Slide Title
  8. ^ Rubanyi, G.M. (Ed): Angiogenesis in health and disease. M.Dekker, Inc., New York – Basel, 2000
  9. ^ Raizada, M.K., Paton, J.F.R., Kasparov, S., Katovich, M.J. (Eds): Cardiovascular genomics. Humana Press, Totowa, N.J., 2005
  10. ^ Kornowski, R., Epstein, S.E., Leon, M.B.(Eds.): Handbook of myocardial revascularization and angiogenesis. Martin Dunitz Ltd., London, 2000
  11. ^ Stegmann, T.J.: New Vessels for the Heart. Angiogenesis as New Treatment for Coronary Heart Disease: The Story of its Discovery and Development. Henderson, Nevada: CardioVascular BioTherapeutics Inc., 2004
  12. ^ Laham, R.J., Baim, D.S.: Angiogenesis and direct myocardial revascularization. Humana Press, Totowa, NJ, 2005
  13. ^ ((bg)) Анастомоза, дефиниција појма на: www.puls.bg
  14. ^ ((en)) Vikram Chhokar, MD Angiogenesis: Basic Mechanisms and Clinical Applications SEMIN CARDIOTHORAC VASC ANESTH September 2003 vol. 7 no. 3 253-280 Abstract
  15. ^ ((ru)) VEGF - фактор роста эндотелия сосудов на: medi.ru
  16. ^ ((ru)) Роль цитокинов в ангиогенезе опухоли. на:MEDUNIVER ДЕРМАТОЛОГИЯ
  17. ^ Folkman, J, Klagsbrun, M: Angiogenetic factors. In: Science 235: 442-447, 1987
  18. ^ Schumacher, B., Pecher, P., von Specht, B.U., Stegmann, T.J.: Induction of neoangiogenesis in ischemic myocardium by human growth factors. Circulation 97: 645-650, 1998.
  19. ^ Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
  20. ^ Ivanović V, Jelkić N, Bikicki M, Petrović M, Čanji T, Srdanović I. Značaj koronarne kolateralne cirkulacije u očuvanju funkcije miokarda. Medicinski pregled. 2007; 60(5-6):287-291. SCIndeks-srpski nacionalni citatni indeks Posećeno 11. јануара 2011.
  21. ^ Hublica, O (1992). "Angiogenesis in skeletal and cardiac muscle". PMID 1372998. Physiol Rev. 72 (2): 369–417.
  22. ^ Hanahan, D (1996). "Patterns and emerging mechanisms of the angiogenic switch during tumorigenesis". PMID 8756718. Cell. 86 (3): 353–364. DOI:10.1016/S0092-8674(00)80108-7.
  23. ^ а б Folkman J. Seminars in Medicine of the Beth Israel Hospital, Boston. Clinical applications of research on angiogenesis. N Engl J Med 1995; 333(26): 1757–63.
  24. ^ Folkman J, Shing Y. Angiogenesis. J Biol Chem 1992; 267(16): 10931–4.
  25. ^ Gasparini G, Harris AL. Clinical importance of the determination of tumor angiogenesis in breast carcinoma: much more than a new prognostic tool. J Clin Oncol 1995; 13(3): 765–82.
  26. ^ Bianco C, Strizzi L, Ebert A, Chang C, Rehman A, Normanno N, et al. Role of human cripto-1 in tumor angiogenesis. J Natl Cancer Inst 2005; 97(2): 132–41.
  27. ^ Rhoads K, Arderiu G, Charboneau A, Hansen SL, Hoffman W, Boudreau N. A role for Hox A5 in regulating angiogenesis and vascular patterning. Lymphat Res Biol 2005; 3(4): 240–52.
  28. ^ Jiang WG, Watkins G, Douglas-Jones A, Holmgren L, Mansel RE. Angiomotin and angiomotin like proteins, their expression and correlation with angiogenesis and clinical outcome in human breast cancer. BMC Cancer 2006; 6: 16.
  29. ^ Hurwitz H u. a.: Bevacizumab plus Irinotecan, Fluorouracil and Leucovorin for Metastatic Colorectal Cancer. In: N Engl J Med 350, 2004, S. 2335–2342.
  30. ^ Klencke BJ u. a.: J Clin Oncol 2008;26 suppl: abstr 1036: Poster presented at ASCO Annual Meeting 2008; IL Poster 1036
  31. ^ Sandler A u. a.: Paclitaxel-carboplatin alone or with bevacizumab for non-small-cell lung cancer, 2006; N Engl J Med:255:2542-50
  32. ^ Escudier B et al.: Bevacizumab plus interferon alfa2a for treatment of metastatic renal cell carcinoma: a randomized, double-blind phase III trial (AVOREN), 2007; Lancet:370:2103-11
  33. ^ Folkman, J, Klagsbrun, M: Angiogenetic factors. In: Science 235: 442-447, 1987
  34. ^ Folkman J.: Fighting cancer by attacking its blood supply. In: Sci Am 275:150 –154, 1996
  35. ^ Benny O, Fainaru O, Adini A, Cassiola F, Bazinet L, Adini I, Pravda E, Nahmias Y, Koirala S, Corfas G, D'Amato RJ, Folkman J.: An orally delivered small-molecule formulation with antiangiogenic and anticancer activity. In: Nat Biotechnol 2008 Jul;26(7):799-807. Epub 2008 Jun 29. PMID 18587385
  36. ^ ((en)) Estelamari Rodriguez, Biology and Clinical Applications of Angiogenesis Inhibition in Malignant Disease, Molecular oncology, Volume 1, Number 2 (Spring 2007) Full text
  37. ^ Wagoner, L.E., Merrill, W., Jacobs, J., Conway, G., Boehmer, J., Thomas, K., Stegmann, T.J.: Angiogenesis Protein Therapy With Human Fibroblast Growth Factor (FGF-1): Results Of A Phase I Open Label, Dose Escalation Study In Subjects With CAD Not Eligible For PCI Or CABG. Circulation 116: 443, 2007
  38. ^ а б Simons M, Bonow RO, Chronos NA, et al. (September 12, 2000). "Clinical trials in coronary angiogenesis: issues, problems, consensus: An expert panel summary". PMID 10982554. Circulation 102 (11): E73–86. Приступљено на дан 18. 6. 2009..
  39. ^ Stegmann, T.J., Hoppert, T., Schneider, A., Popp, M., Strupp, G., Ibing, R.O., Hertel, A.: Therapeutic angiogenesis: intramyocardial growth factor delivery of FGF-1 as sole therapy in patients with chronic coronary artery disease. CVR. 2000; 1: 259-267.
  40. ^ а б Ware JA, Simons M. Angiogenesis in ischemic heart disease. Nat Med. 1997;3:158 –164.
  41. ^ Ferrara N, Alitalo K. Clinical applications of angiogenic growth factors and their inhibitors. Nat Med. 1999;5:1359 –1364.
  42. ^ а б Beck L Jr, D’Amor e PA. Vascul ardeve lopment: cellular and molecular regulation. FASEB J. 1997;11:365–373.
  43. ^ Asahara T, Masuda H, Takahashi T, et al. Bone marrow origin of endothelial progenitor cells responsible for postnatal vasculogenesis in physiological and pathological neovascularization. Circ Res. 1999; 85:221–228.
  44. ^ Asahara T, Takahashi T, Masuda H, et al. VEGF contributes to postnatal neovascularization by mobilizing bone marrow-derived endothelial progenitor cells. EMBO J. 1999;18.
  45. ^ Buschmann I, Schaper W. The pathophysiology of the collateral circulation (arteriogenesis). J Pathol. 2000;190:338 –342.
  46. ^ White F, Carroll S, Magnet A, et al. Coronary collateral development in swine after coronary arteryocclusion. Circ Res. 1992;71: 1490 –1500.
  47. ^ Wolf C, Cai WJ, Vosschulte R, et al. Vascular remodeling and altered protein expression during growth of coronary collateral arteries. J Mol Cell Cardiol. 1998;30:2291–2305
  48. ^ Gibson CM, Ryan K, Sparano A, et al. Angiographic methods to assess human coronary angiogenesis. Am Heart J. 1999;137:169 –179.
  49. ^ Sasayama S, Fujita M. Recent insights into coronary collateral circulation. Circulation. 1992;85:1197–1204.
  50. ^ Ito W, Arras M, Scholz D, et al. Angiogenesis but not collateral growth is associated with ischemia after femoral artery occlusion. Am J Physiol. 1997;273:H1255–H1265.
  51. ^ Li J, Post M, Volk R, et al. PR39, a peptide regulator of angiogenesis. Nat Med. 2000;6:49 –55.
  52. ^ Jones MK, Wang H, Peskar BM, et al. Inhibition of angiogenesis by nonsteroidal anti-inflammatory drugs: insight into mechanisms and implications for cancer growth and ulcer healing [see comments]. Nat Med. 1999;5:1418 –1423

[уреди] Спољашње везе

P medicine2.svg Портал Медицина
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ангиогенеза



Esculaap4.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангиогенеза&oldid=5532172“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици