Трихалометани

С Википедије, слободне енциклопедије

Трихалометани су група хемијских једињења која настају реакцијом органске супституције са хлором. Најпознатији представници су: хлороформ, метилхлороформ(хлоротен), трихлоретилен и тетрахлороетилен. Откривени су проучавањем повећаног обољења од малигних болести у појединим деловима САД. Примећено је да је на свим подручјима заједничка употреба хлорисане воде са високим садржајем органских супституција. За повећано обољење је окривљена група једињења (трихалометана) настала заменом атома водоника атомом хлора у органској супституцији.Заменом сва четири атома водоника у метану (ЦХ4) настаје хлороформ (ЦЦл4).[1]

Хлор у течном стању

Табела трихалометана[уреди | уреди извор]

Врсте трихалометана (поређани по молекулској маси)
Молекуларна формула ИУПАЦ назив ЦАСОВ регистарски број Заједнички назив Други назив Молекул
ЦХФ3 трифлуорометан 75-46-7 флуороформ Фреон 23, Р-23, ХФЦ-23 Флуороформ
ЦХЦлФ2 флородифлуорометан 75-45-6 хлородифлуорометан Р-22, ХЦФЦ-22 Цхлородифлуорометхане
ЦХЦл3 трихлорометан 67-66-3 хлороформ Р-20, метил трихлорид Цхлороформ
ЦХБрЦл2 бромодихлорометан 75-27-4 бромодихлорометан дихлоробромометан, БДЦМ Бромодицхлорометхане
ЦХБр2Цл дибромохлорометан 124-48-1 дибромохлорометан хлородибромометан, ЦДБМ Дибромоцхлорометхане
ЦХБр3 трибромометан 75-25-2 бромоформ метил трибромид Бромоформ
ЦХИ3 тријодометан 75-47-8 јодоформ метил тријодид Иодоформ

Присуство трихалометана у води[уреди | уреди извор]

Органске супституције у којима заменом атома настају трихалометани (ТХМ) називају се прекурсори трихалометана.Прекурсори трихалометана у води могу да воде порекло од:

Базени за пречишћавање воде

Количина створених трихалометана у води за пиће зависи од количине прекурсора (више прекурсора више трихалометана),примењене количине хлора за дезифенкцију (већа количина хлора више трихалометана) и дужине контакта воде и хлора (време контакта преко 3х више трихалометана).

Спречавање настанка трихалометана у води[уреди | уреди извор]

Спречавање настанка трихалометана се може извести:

  • Уклањањем прекурсора (примена водоник-пероксида , амонијум-хлорида)
  • Правилном дезифенкцијом
  • Употребом озона
  • Употребом франкционисаног хлорисања без примене претхлорисања
  • Применом оптималне дозе хлора и време контакта до 3х са водом

Методе уклањања трихалометана из воде[уреди | уреди извор]

Уклањање насталих трихалометана се може обавити свим познатим методама пречишћавања воде али само до одређеног степена.Методе пречишћавања воде су:

Коагулацијом отклањамо до 50% трихалометана.Филтрацијом отклањамо 20-50% трихалометана.Применом активног угља отклањамо до 90% трихалометана.[3]

Дозвољена концентрација трихалометана у води[уреди | уреди извор]

У флашираној природној води која је хигијенски исправна за пиће не сме да буде трихалометана.При редовним приликама хигијенски исправна вода за пиће не сме да садржи више од 0,100 мг/л укупних трихалометана.[4]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Манојловић Марко (1978):Хигијена и технологија воде за пиће
  • Дегремонт (1979):Техника пречишћавања вода
  • Ђармати Шимон (1989):Последице хемијске контаминације животне средине

Референце[уреди | уреди извор]