Тропске кишне шуме на Суматри

Координате: 02° 30′ С 101° 30′ Е / 2.500° Ј; 101.500° И / -2.500; 101.500
С Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Тропске кишне шуме
на Суматри
Назив на званичном списку светске баштине
Локација Индонезија
ТипПриродно добро
Критеријумиvii, ix, x
Референца1167
Унеско регија2.595.124 ха (6.412.690 ацрес)
Координате02° 30′ С 101° 30′ Е / 2.500° Ј; 101.500° И / -2.500; 101.500
Историја уписа у светску баштину
Упис2004. (? седница)
Угроженост2011. -
НП Каринци Себлат на карти Индонезије
НП Каринци Себлат
НП Каринци Себлат
Локација тропских шума на Суматри

Тропске кишне шуме на Суматри су Унескова свјетска баштина коју чине три национална парка на индонезијском острву Суматри. Оне су уписане на списак места светске баштине у Азији 2004. године због „своје изванредне сликовите лепоте, као јединствени локалитети непрекидних еколошких и биолошких процеса у којима обитава значајан број ендемских врста”. Године 2011. Тропске кишне шуме на Суматри су уписане и на списак места угрожене светске баштине због „подизања свести о потреби заштите против криволова, илегалне сече дрва и бесправног крчења шуме за стварање пољопривредног земљишта и путева, који прете овој светској баштини”.[1]

Јако угрожени суматрански орангутан[2][3]
Кратерско језеро Гунуг Тујух

Тропске кишне шуме на Суматри сачињавају три индонезијска национална парка: Национални парк Гунунг Леусер,[4][5] Национални парк Керинци Себлат[6][7] и Национални парк Букит Барисан Селатан.[8] Локалитет је наведен под Критеријумом вии - изузетна лепота пејзажа; иx- изузетан пример који представља значајне текуће еколошке и биолошке процесе; и x- садржи најважнија и најзначајнија природна станишта за ин-ситу конзервацију.[9] Наслеђе тропских прашума Суматре је стављено на листу опасности од 2011. године како би се помогло у превазилажењу претњи које представљају криволов, илегална сеча шума,[10][11][12][13][14] задирање у пољопривреду и планови за изградњу путева кроз ову локацију.[15][16]

Одлике[уреди | уреди извор]

Тропске кишне шуме на Суматри се састоје од три национална парка: Гунунг Леусер (ГЛНП) (8.629,75 км²), Керинци Себлат (КСНП) (13.753,5 км²) и Букит Барисан Селатан (ББСНП) (3.568 км²) који заједно чине 25.000 км² заштићеног подручја. У само последњих 50 година само су ова три подручја преостала од некада простране тропске кишне шуме која је прекривала цело острво Суматру. Сва три национална парка се налазе на кичми планина Букит Барисан, познатима као „Анди Суматре”, те представљају значајну планинску позадину развијених низинских подручја Суматре у дужини од 1.650 км. У том подручју се налазе сликовита подручја највишег језера југоисточне Азије, Гунуг Тујух, дивовски вулкан Керинци, те бројни други мањи вулкани и ледењачка језера у густим шумама.

Сва три парка се одликују великом разновршношћу живог света (биоразноликост), те у њима обитава око 10.000 биљних врста, од којих је 17 угрожених родова. То чини 50% биљних врста Суматре, међу којима је и највећи цвет на свету (Rafflesia arnoldi) и највиши цвет на свету (Amorphophallus titanum).

Ту се налази и више од 200 врста сисара, од којих су 465 аутохтоних врста, 22 азијских врста, 15 врста се могу само наћи у Индонезији, а више од 21 врсте су ендеми, попут јако угроженог суматранског орангутана.

Слика Подручје Оснивање и површина Локација Координате Одлике
Резерват орангутана Букит Лаванг
Гунунг Леусер[17]
1980. (8.629,75 м²) Граница покрајина Северна Суматра и Ацех 3° 30′ Н 97° 30′ Е / 3.500° С; 97.500° И / 3.500; 97.500 Национални парк Гунуг Леусер је дуг 150 км и преко 100 км широк и претежно је планински. Он покрива већину западног дела планине Барисан, западног Аласа и источног Барисана, а подељен је напола долином Алас. Неке од важнијих врста које живе ту су: орангутан, Суматрански носорог, и свињорепи мајмун, Руекова плава муварица (Cyornis ruckii) и белокрила шумска патка (Asarcornis scutulata); те биљке: Rafflesia arnoldi и Amorphophallus titanum.
Керинци Себлат
1999. (13.750 км²) Западна Суматра, Јамби, Бенгкулу и Јужна Суматра 2° 25′ С 101° 29′ Е / 2.417° Ј; 101.483° И / -2.417; 101.483 Национални парк Керинци Саблат у средишту Суматре се протеже 350 км низ планине Букит Барисан. Три четвртине парка чини литица планине, а његова највиша тачка је величанствени активни вулкан Гунунг Керинци, који је са 3.805 м највиши врх у Суматре и највиши вулкан у Индонезији. Он је активан. У његовој непосредној близини је изузетно лепо кратерско језеро Гунунг Тујух на висини од 1.996 м. Од 18 ендемских и 71 угрожених врста животиња истичу се сисари: борнејски облачасти леопард, азијски тапир и суматрански носорог, те птице: белокрила шумска патка и суматранска кукавица. Од биљака најпознатије су: Hopea beccariana и Shorea ovalis.
Суматрански носорог
Букит Барисан Селатан
1982. (3.568 км²) Лампунг, Бенгкулу и Јужна Суматра 5° 15′ С 104° 10′ Е / 5.250° Ј; 104.167° И / -5.250; 104.167 Национални парк Букит Барисан Селатан је такође 350 км дуг, али само 45 км шириок у просеку. Северне две трећине су планинско подручје, у просеку 1.500 м висине с највишом тачком врха Гунунг Пулунг, висине 1.964 м. Јужна половина је нижа, 90 км је полуострво и парк граничи с морем половином своје дужине. Десетак река потиче кроз парк, а постоји и неколико језера и термалних извора. Од 8 ендемских и 25 угрожених врста животиња најважније су: суматрански носорог, суматрански слон (Elephas maximus sumatranus), суматрански тигар, суматрански зец (Nesolagus netscheri) и седмопруга усмињача.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Упис индонезијских тропских кишних шума на попис угрожене свјетске баштине на службеним страницама УНЕСЦО-а (језик: енглески) Преузето 13. листопада 2011.
  2. ^ Синглетон, Иан; Wицх, Серге А.; Ноwак, Маттхеw Г.; Усхер, Грахам; Утами-Атмоко, Сри Суцхи (2017). „Понго абелии”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2017: е.Т121097935А123797627. 
  3. ^ „Аппендицес | ЦИТЕС”. цитес.орг. Приступљено 2022-01-14. 
  4. ^ Wорлд Датабасе он Протецтед Ареас: Ентрy оф Гунунг Леусер Натионал Парк Архивирано 2007-09-29 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Tropical Rainforest Heritage of Sumatra”. UNESCO World Heritage Centre. UNESCO. Приступљено 2008-12-28. 
  6. ^ "Kerinci Seblat National Park Bird and Mammal List"
  7. ^ Antara News: Kerinci Seblat potential world birdwatching destination: observer, 21 March 2011
  8. ^ „Bukit Barisan Selatan National Park”. Ministry of Forestry of Indonesia. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2013. 
  9. ^ UNESCO: Description, retrieved 02-12-2009
  10. ^ Kagawa A, Leavitt SW (2010). „Stable carbon isotopes of tree rings as a tool to pinpoint the geographic origin of timber”. Journal of Wood Science. 56 (3): 175—183. S2CID 8803894. doi:10.1007/s10086-009-1085-6. 
  11. ^ „Germany's wood detectives”. DW.com. 20. 3. 2017. Приступљено 9. 3. 2020. 
  12. ^ Irwin, Aisling (3. 4. 2019). „Tree sleuths are using DNA tests and machine vision to crack timber crimes”. Nature (на језику: енглески). 568 (7750): 19—21. Bibcode:2019Natur.568...19I. PMID 30944495. doi:10.1038/d41586-019-01035-7 Слободан приступ. 
  13. ^ Kenny, Richard (10. 6. 2019). „People Fixing the World: Is your wood from a legal source? This test can tell”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 9. 3. 2020. 
  14. ^ Marc, Jenny (27. 11. 2019). „Scientists are building a vast library of tree DNA in the fight against deforestation”. CNN. Приступљено 9. 3. 2020. 
  15. ^ Danger listing for Indonesia’s Tropical Rainforest Heritage of Sumatra, retrieved 22-06-2011
  16. ^ Emily Matthews, Global Forest Watch (Organization) and Forest Watch Indonesia (Organization) (2002). The State of Forest in Indonesia (PDF). Box 2.3. Oil Palm Development in Gunung Leuser National Park, p. 21. Washington DC: World Resources Institute. ISBN 1-56973-492-5. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-12-08. г. Приступљено 2007-01-11. 
  17. ^ Ulara Nakagawa (2011). „The State of Gunung Leuser National Park”. Inside Indonesia’s ‘Burning Forests’. Washington DC: The Diplomat. Приступљено 2011-07-11. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тропске кишне шуме на Суматри на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tropske_kišne_šume_na_Sumatri&oldid=27675000”