Тропска кишна шума

Из Википедије, слободне енциклопедије
подручја под тропским кишним шумама

Тропска кишна шума (тропска прашума, џунгла) је назив за вегатациони облик који се среће само у тропским климатским подручјима. За ове шуме је карактеристичан густ, висок „кров“ од лишћа и врло богата флора и фауна. У овим шумама не постоји раздобље вегетацијског мировања и ту је највећа густина животних врста на свијету.

Тропске кишне шуме граде еколошке системе прилагођене топлој и влажној клими. Основно обиљежје ове климе су просјечна годишња температура од 25°C са колебањем од 0,5 до 0,6 степени, и дневним температурним амплитудама од 6 до 10 степени. Поред тога, годишња количина падавина је између 2.500 mm, па више од седам мјесеци годишње влада влажна клима, када је количина падавина већа од испаравања.

Тропске шуме се простиру у тропским подручјима Јужне Америке и Средње Америке, Африке и јужне Азије, као и Аустралије, с обје стране екватора. Изузетак су подручје Анда у Јужној Америци и пасатно-монсунско подручје источне Африке.

Процијењено је да су 1950. године тропске прашуме покривале 16-17 милиона квадратних километара, тј. око 11% површине Земље. До 1980. године, 50% тих шума је уништено људским дјеловањем, а процес уништавања је настављен и још увијек траје.

Дневни распоред у тропској кишној шуми[уреди]

Тропска прашума на острву Фату Хива
  • 6:00: сунце врло брзо излази; шума је у магли (20°C)
  • до 10:00: пуно воде испарава (20°C-25°C)
  • до 13:30: настају велики облаци (28°C)
  • између 14:00 и 17:00: снажне олује и пљускови у кишном раздобљу (30-31°C)
  • послије 17:00: сунце поново сија (28°C)
  • 18:00: сунце брзо залази (26°C)
  • послије 18:00: мрак; ноћу су температуре између 20 и 23°C

Категоризација шума[уреди]

Шуме се категоришу на различите начине, обично према главној врсти дрвећа. Постоји важна разлика између дрвећа широког листа и четинарског дрвећа (са иглицама ). Четинари су већином зимзелени, што значи да лишће у потпуности задржавају током целе године, али је много крупнолисног дрвећа такође зимзелено, као што и међу четинарима има листопадних врста (попут ариша). Листопадном дрвећу лишће опада током периода који је неповољан за раст, током хладне зиме на умереним географским ширинама, а у тропским областима то може да буде редовна сушна сезона.

Шумска вегетација

У шумској вегетацији доминира главна врста дрвећа, који образује високу круну. Четинари и њихови сродноци су голосеменице. Они имају игличасте, љуспасте или оштролинијске листове, обично обложене смолом, која им помаже да преживе хладну зиму.

Семени заметак крупнолисног дрвећа развија се у плоднику и из њега се тек наког оплођења ствара семе Њихово лишће може имати различите облике, али је, пре свега, широко да би боље упијало сунчеву светлост неопходну за фотосинтезу.

На тлу четинарских шума има мање вегетације него у крупнолисним шумама зато што су тамније, а смолом прекривено лишће, када падне на тло, ствара кисело земљисте. У листопадним шумама лишће срвара хумус богат хранљивим састојцима, који подстичр раст мноштва биљака на тлу. Оне су често прилагођење брзом расту и цветању у пролеће и користе светлост пре него што стабла изнад њих почну да листају

Тропске шуме

Тропске шуме расту брзо и веома су бујне, а њихова сложена структура обезбеђује станиште не само дрвећу већ и мноштву других биљака и животиња. Зрела тропска шума је станиште са више слојева. Круна се састоји од дрвећа, чије се крошње готово спајају. Испод је ређи доњи спрат од младог дрвећа, а често и густ покривач тла са младицама и жбуњем. Висока стабла, чије крошње штрче изнад круне, позната су као џиновска стабла. У неким тропским шумама ниво влаге је висок током целе године, док у другима постоји кишни период, нпр., у шумама југоисточне азије, где монсуни изненада доносе велике количине кише. Неке тропске шуме су суве, попут оних на истоку Јужне Америке.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тропска кишна шума