Анди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сателитска слика Анда
Cono de Arita, Salta. (Argentina).jpg

Анди представљају венац планина на западу Јужне Америке уз саму обалу Тихог океана. Представљају наставак северног венца Кордиљера од Карипског мора до Огњене земље, на дужини од 8.900 километара. Протежу се кроз седам држава Јужне Америке. Највиши врх Анда је Аконкагва 7040 м.

Геологија[уреди]

Набирање Анда на њиховом источном ободу започето је већ крајем палеозоика. Њихов дуги и високи труп издигнут је у терцијару у целости. Садашњи рељеф Анди су добили крајем најмлађег терцијарног раздобља, плиоцена, када се извршило последње јако издизање и када је подмлађена ерозија почела урезивати садашње облике.

Географија[уреди]

По географском положају, Анди се деле на на: екваторијалне, централне и јужне.

Подела[уреди]

Планински венац Анда дели се на пет физичко-географских целина: Карипски Анди и Северни Анди у екваторијалном и субекваторијалном појасу, затим Централни Анди у тропском појасу, Чилеанско-аргентински Анди у суптропском појасу и на крају Јужни (Патагонијски) Анди у умереним пределима.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Анди