Управљање флотом

С Википедије, слободне енциклопедије

Управљање флотом представља менаџмент транспортне флоте предузећа. Управљање флотом обухвата моторна возила (аутомобили, комби возила, камиони), ваздухоплове (авиони, хеликоптери итд.), бродове, грађевинску механизацију, пољопривредну механизацију, механизоване јединице, као и шинска возила.

Управљање флотом може обухватити процесе одржавања машина, телематику (праћење и дијагноза), менаџмент возача или руковаоца, праћење брзине, потрошње горива, мотосати, безбедности итд. Смањење цене пословања је један од важних фактора за успешност и опстанак компаније на тржишту, а битан чинилац у том процесу је оптимизација управљања и одржавања флоте машина[1]. Овај процес омогућава компанијама и институцијама, чије је пословање везано за транспорт, да смање или сведу на минимум ризике везане за инвестирање у машине, унапреде ефикасност и продуктивност, као и да смање трошкове транспорта.

Проблеми[уреди | уреди извор]

Управљање флотом машина је сложен процес, којем се често не приступа на довољно организован и аналитичан начин, а последица су повећани и/или непотребни трошкови пословања. Неки од основних проблема са којима се сусрећу компаније које поседују сопствену флоту машина или машински парк су презасићеност информацијама, интеграција података у постојећи софтверски систем, степен искоришћености средстава, скалабилност софтвера, контрола ненаменског коришћења средстава као и управљање тимом који се налази на више локација[1][2][3].

Софтвер за управљање флотом[уреди | уреди извор]

Софтвер за управљање флотом омогућава запосленима да прате различите параметре везане за припадајућу флоту машина. Софтвер, зависно од нивоа сложености, може да формира лични картон машине или возача, прати потрошњу горива, трошкове одржавања возила итд.

Нове софтверске платформе омогућавају праћење података у реалном времену. Софтвер се више не мора инсталирати, већ му се може приступити преко било ког рачунара или мобилног уређаја са интернет везом и веб браузером[4].

Праћење возила[уреди | уреди извор]

Једна од основних функција система за управљање флотом је праћење возила. Ова компонента може бити базирана на ГПС-у, ГЛОНАСС-у или ГПРС триангулацији[5], а податке о позицији, смеру и брзини обрађује софтвер за управљање флотом.

Дијагностика[уреди | уреди извор]

Напредни системи за управљање флотом пружају могућност комбиновања података које бележи компјутер машине, као што су километража, мотосати или потрошња горива.

Понашање возача[уреди | уреди извор]

Обрадом прикупљених података, могуће је формирати профил за било ког возача (просечна брзина, прекорачење брзине, поштовање трасе итд).

Тржиште[уреди | уреди извор]

Истраживањем европског тржишта, дошло се до податка да се, само у периоду од 2009. до 2014. године, број јединица у комерцијалним флотама попео са 1.5 милиона на 4 милиона[6].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Добројевић, M. (2013). Магма Флеет Манагер. Бијељина, БиХ: Универзитет Синергија. стр. 263—268. ИСБН 978-99955-26-32-0. Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. 
  2. ^ Тхе топ 8 цхалленгес фацинг ентерприсе флеет манагерс Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014) Приступ 4.8.2014.
  3. ^ Добројевић, А.; M. Ракин; Међо; С. Омић; Седмак (2010). Интернет апликација за управљање пројектима у индустријским системима. Београд, Србија: Истраживање и пројектовање за привреду. стр. 73—82. ИССН 1451-4117. Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. 
  4. ^ Карактеристике софтвера за управљање флотом Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014) Приступ 4.8.2014,
  5. ^ Wхат ис вехицле трацкинг? Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2014), Абоут.цом
  6. ^ „Берг Инсигхт” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 09. 2015. г. Приступљено 04. 08. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]