Аутомобил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Кола“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Кола (вишезначна одредница).
Историјски модел Форд

Аутомобил (ауто) је двотраго моторно возило, по правилу друмско, које служи за превоз робе и путника. Некада се под аутомобилом не подразумевају аутобуси и камиони, тј. подразумевају се само путнички аутомобили.

Од 2002. постоји 590 милиона личних возила широм света (приближно један аутомобил на једанаест људи).[1]

Порекло и етимолошко значење речи[уреди]

Реч „аутомобил“ је грчког порекла грчки језик "άυτο" („ауто“), самостално и латинског порекла латински језик "mobilis" у значењу покретан. Аутомобил је етимолошки дефинисан као самостално се крећуће саобраћајно средство који није зависан на трачницама или тролама и за чије кретање нису потребне животиње или људске снаге и које се креће захваљујући своме властитом погону.

Историја[уреди]

Први Бенцов аутомобил из 1885. године
Први Фијатов аутомобил из 1899. - Фијат 4 КС

Најзначајнија историја аутомобила се почиње писати крајем 18. века када су били реализовани први експерименти са возилима који су покретани помоћу парне машине. Ка његовим првим конструкторима спадали су Шкот Џејмс Ват и Француз Николас Жозеф Кињо. Парна машина је 1769. године одвозила четири путника и развијала је брзину од 9 км за час.

Почетак 19. века био је стално доменом парних машина које су се постепено побољшавали. Промене су настале у другој половини 19. века када је конструкторима пошло да направе први мотор са унутрашњим сагоревањем. У годинама 1862. све до 1866. је Николас Ото развио мотор са унутрашњим сагоревањем.

Развој данашњих аутомобила је почео 1885. године када је у Немачкој у Манхајму Карл Бенц патентирао своју моторну триколицу. Први пут аутомобилом је остварен од стране Берте Бенц 1888. године и то на путу од Манхајма до Пфорцхајма.

Године 1887. сасвим независно од Карла Бенца почиње градња аутомобила од Готлиба Дајмлера који је код изградње мотора сарађивао са Вилхелмом Мајбахом. 1897. године Аустријанац Рудолф Дизел усавршио је мотор.

Први аутомобил у тадашњу Србију дошао је 1903. године, у Београд. Купио га је трговац Божа Радуловић, у једној фабрици у Аустрији (по неким изворима у Чешкој). Возило је у Београд стигло 3. априла 1903. године, возом и са фабричким шофером,. Газда Божа га никада није возио, већ је као шофера ангажовао извесног Срету Костића, који је тако постао први возач у Србији.[2]

Крајем 19. века су се појавили први електромобили. Надметање између парног мотора, мотора са унутрашњим сагоревањем и електромотором траје све до првог десетлећа двадесетог века од када почиње да влада аутомобил са унутрашњим сагоревањем иако је аутомобил на електричну енергију из гледишта преноса енергије два пута ефикаснији.

У 20. веку се аутомобил, са бензином или нафтом као побонским средством, увек још најзначајније саобраћајно средство и његову револуцију направио је Хенри Форд када је у САД - а изумео и израдио аутомобил који је био опште доступан већини људи Форд модел Т који је уведен у производњу 1908. године и успешно се производио се све до 1927. године.

Карактеристичне димензије путничких аутомобила[уреди]

Међуосовинско растојање
Удаљеност између осе предње и задње осовине
Растојање између точкова једне осовине
Удаљеност средина отисака пнеуматика на точковима једне осовине. Растојање између точкова предње и задње осовине се по правилу разликује.
Дужина
Удаљеност вертикалних равни, које додирују предњи и задњи крај возила.
Ширина
У ширину се не урачунавају ретровизори, габаритна светла и жмигавци, еластични делови и сл.
Висина
Висина се мери при маси аутомобила спремног за рад.
Препуст, предњи и задњи
Удаљеност вертикалне равни која пролази кроз осу точкова од најудаљеније тачке на предњој/задњој делу возила.
Прилазни угао, предњи и задњи
Одређује се при максималном оптерећењу возила. То је угао између подлоге и равни која тангира пнеуматик а сви делови возила испред/иза осовине се налазе изнад ње.
Клиренс
Удаљеност средишњег дела возила од подлоге. Одређује се при максималном оптерећењу возила.

Класе путничких аутомобила[уреди]

Према карактеристичним димензијама, путнички аутомобили деле се у класе. Пошто се габарити аутомобила непрестано повећавају, али и снаге њихових мотора, тако и границе појединих класа прате ову тенденцију.

Класа мини нижа нижа средња средња виша средња виша луксузна
Група A00 A0 A B C D
Група 1 2 3.1 3.2 4.1 4.2 5 6 7
Дужина (mm) <3900 <4300 <4500 <4600 <4700 <4800 <5000 <5200 >5000
Растојање између точкова (mm) <2500 <2600 <2700 <2800 <2900 <3000 >2900
Радна маса (kg) <1200 <1700 <1700 <1800 <2000 <2400 >2000
Уобичајна запремина мотора (l) <1,2 1,2–2,0 1,6–3,2 1,6–3,5 2,0–3,5 2,5–6,0 >4,0
Снага (kW) <45 40–132 59–190 75–210 100–270 170–350 >300
Пример аутомобила Фолксваген Fox Polo Golf Jetta Passat Phaeton
Пример аутомобила Шкода Škoda Citigo Škoda Fabia Škoda Rapid Škoda Octavia Škoda Superb
Пример аутомобила Пежо 107 207 308 407 607
Пример аутомобила БМВ BMW 1 BMW 3 BMW 5 BMW 7
Пример аутомобила Ауди A1 A2 A3 A4 A6 A8
Пример аутомобила Форд Ford KA Ford Fiesta Ford C-MAX Ford Focus Ford S-MAX Ford Mondeo Ford Falcon Ford Taurus Ford Thunderbird
Пример аутомобила других марки Fiat Seicento Renault Clio Kia Cee'd Toyota Corolla Renault Laguna Volvo S40 Volvo S60 Volvo S80 RR Phantom

Делови аутомобила[уреди]

Најважнији делови аутомобила су:

Аутомобилски мотори[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Аутомобилски мотори

Мотори који се користе у аутомобилима су клипни мотори са унутрашњим сагоревањем, који најчешће као погонско гориво користе бензин или дизел-гориво. Као алтернативна врста горива користи се и течни нафтни гас (ТНГ) или, како се чешће назива - плин, док остале врсте алтернативних горива још нису превише распростањене.

Електрични мотори имају много вишу ефикасност од мотора са унутрашњим сагоревањем, али пошто користе тешке батерије као извор енергије, не користе се много за погон аутомобила.

Заштита животне средине[уреди]

Аутомобили представљају значајан извор загађења. Оно је проузроковано присуством угљен-диксида, угљен-моноксида, азотних оксида, несагорелих угљоводоника и оксида олова у издувним гасовима. Код возила са ото моторима, сманјенје садржаја штетних гасова постиже се њиховим „догоревањем“ у каталитичком реактору ("катализатору"), који се налази у издувној цеви. Постојање катализатора, изискује коришћење безоловног моторног бензина.

За кратке раздаљине, а посебно за градску вожњу, све више се користе електромобили, чији је капацитет довољан да обезбеди разуман радијус кретања, а да при томе не буду претерано кабасти.

Производња аутомобила по државама[уреди]

Ранк Држава 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2006.
1. Јапан 481.551 5.289.157 11.042.884 13.486.796 10.140.796 11.484.233
2. САД 7.905.119 8.283.949 8.009.841 9.782.997 12.773.714 11.263.986
3. Кина 22.574 87.166 222.288 509.242 2.069.069 7.188.708
4. Немачка 2.132.084 3.993.038 4.092.268 4.976.552 5.526.615 5.819.614
5. Јужна Кореја 0 28.819 123.135 1.321.630 3.114.998 3.840.102
6. Француска 1.369.210 2.750.086 3.378.433 3.768.993 3.348.351 3.169.219
7. Шпанија 58.209 539.132 1.181.659 2.053.350 3.032.874 2.777.435
8. Бразил 133.041 416.089 1.165.174 914.466 1.681.517 2.611.034
9. Канада 397.739 1.159.504 1.369.607 1.947.106 2.961.636 2.572.292
10. Мексико 0 192.841 490.006 820.558 1.934.927 2.045.518
11. Индија 54.000 89.000 113.917 362.655 796.185 1.944.380
12. Велика Британија 1.810.700 2.098.498 1.312.914 1.565.957 1.813.894 1.648.388
13. Русија 523.591 922.000 2.195.000 1.973.570 1.202.589 1.508.358
14. Тајланд 0 10.667 73.985 304.843 411.721 1.296.060
15. Италија 644.633 1.854.252 1.610.287 2.120.850 1.738.315 1.211.594
Свет 16.500.000 29.381.000 39.396.607 48.201.207 58.374.162 69.127.156

Извор: OICA

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :