Хеликоптер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хеликоптер са два ротора

Хеликоптер је летелица која се одржава у ваздуху и креће кроз ваздух помоћу једног или више хоризонталних ротора (пропелера). Хеликоптери су класификовани као ваздухоплови са ротационим крилима (узгонским површинама) за разлику од класичних ваздухоплова са фиксним крилима. Реч „хеликоптер“ је настала од грчких речи „Хеликс“ (спирала) и „птерон“ (крило). Хеликоптер са мотором је измислио Словак Јан Бахил.

Историја[уреди]

Људи су одавно сањали о летећој направи или машини који би се могао уздићи са Земље право увис. Још је Леонардо да Винчи око 1500. године направио цртеж дивовског хеликоптера који је подсећао на завртањ. Леонардо никад није покушао направити хеликоптер, јер није имао мотор којим би га покретао. У Француској је, 1783. године, приказана једна играчка-хеликоптер, названа "кинеска чигра", премда нико није знао одакле је та направа заправо донета. Године 1796. је Џорџ Кејли експериментисао је са сличним кинеским чиграма, а дао је нацрт и за парни хеликоптер. Током наредних стотину година многи су покушавали конструисати хеликоптер. Неки од тих пројеката били су фантастични, други готово практично изводљиви, али је само неколико хеликоптера полетело. Још увек није постојао снажан и истовремено лак мотор за покретање хеликоптера. Тек када су, током првог светског рата, израђени такви мотори, постало је могуће конструисати хеликоптере који су били у стању да понесе човека и подигнути га са Земље. Конструктор Игор Сикорски је направио два хеликоптера 1909. и 1910. године. Пред конац 1917. година два аустроугарска официра конструисали су хеликоптер намењен за осматрање на фронту које су пре тога обављали ваздушни балони. Тај се хеликоптер успео неколико пута дићи до већих висина, али се на томе све и завршило. Рад на градњи хеликоптера наставио се у многим земљама, али без неког већег успеха. Међутим, 1936. године стигла је вест из Немачке да је компанија Фоке-Вулф успела да произведе добар хеликоптер. Тај је хеликоптер 1973. године прелетео велике удаљености брзином од око 110 километара на сат и то на висини већој од 3.300 метара. Године 1940. конструктор Сикорски је приказао свој практично употребљиви хеликоптер, па је он испоручен америчкој војсци 1942. године.

Проблем великих брзина опструјавања врхова лопатица главног ротора[уреди]

При лебдењу хеликоптером брзина опструјавања по ободу диска ротора (кружна површина коју описују лопатице приликом окретања ротора) расте од средишта према спољним ивицама. Уколико се повећа број окретаја или дужина лопатица, с циљем постизања већег узгона и брзине, долази до штетне појаве надзвучног опструјавања врхова лопатица и стварања додатног великог отпора ваздуха. Што се више повећава број окретаја или дужина кракова повећава се и зона надзвучног струјања. Тако се даљим повећањем снаге и потрошње горива не добија већа брзина јер отпор ваздуха расте.

Чим хеликоптер крене из лебдења у прогресивни лет, најчешће према напред, брзине опструјавања ротора почињу да се мењају на разним позицијама унутар диска па се све додатно закомпликује. Генерално посматрајући, брзина опструјавања ваздуха повећава се на страни нападне лопатице док се смањује на страни излазне. Повећањем брзине лета повећава се и та разлика па долази до јачег момента ваљања око уздужне осе хеликоптера јер је на нападној страни узгон све већи а на назадној све мањи. Зато лопатица током једног циклуса окретања за 360° мења нападни угао (нпр. на излазној страни узгон се повећава) како би се компензовао момент ваљања. Али ход нападног угла је ограничен и може се мењати само до неке максималне вредности. Кад на примјер хеликоптер лети брзином 210 км/х тада је локална брзина врхова лопатица одређене дужине 676 km/h. Заправо, њихова локална брзина осцилује у појасу од 467 до 884 km/h.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]